https://lat.sputnikportal.rs/20260227/ovo-se-ne-vidja-cesto-sarajevo-podize-spomenik--sopstvenom-okupatoru-1196307583.html
Ovo se ne viđa često: Sarajevo podiže spomenik – sopstvenom okupatoru
Ovo se ne viđa često: Sarajevo podiže spomenik – sopstvenom okupatoru
Sputnik Srbija
Ovo se ne viđa često: Sarajevo podiže spomenik – sopstvenom okupatoru
2026-02-27T20:04+0100
2026-02-27T20:04+0100
2026-02-27T20:04+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
sarajevo
spomenik
franc ferdinand
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/1b/1196311169_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ba6e4a2347a78b5448505c3575f371c1.jpg
Iako se u srpskim školama i fakultetima razlika između povoda i uzroka uči upravo na primeru Prvog svetskog rata i pucnja Gavrila Principa u austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, to nije slučaj ni sa svetskom, ni sa komšijskom istoriografijom. U svesti mnogih, ali i u njihovim udžbenicima, Veliki rat je izbio kada je jedan Srbin ubio austrijskog prestolonaslednika i njegovu ženu. Istorija Mlade Bosne, ali generalno i istorije Bosne i Hercegovine, retko ide dalje od toga.Nakon srpske pobede u Prvom svetskom ratu i formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, spomenik Francu Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji, koji je do tada stajao kod Latinske ćuprije, uklonjen je i uništen. Jedan deo spomenika danas se nalazi u Muzeju Sarajeva, dok se preostala dva dela nalaze u Trebinju i na Kobiljoj Glavi. Ljudi koji poseduju preostala dva dela spomenika austrijskog nadvojvode izrazili su spremnost da ih ustupe, doduše uz određenu novčanu nadoknadu, nakon čega bi usledila i njegova restauracija.Ne bi im bio prvi putProfesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Borivoje Milošević podseća da se ista inicijativa pokretala i ranije. Prilikom obeležavanja stogodišnjice atentata u Sarajevu i početka Prvog svetskog rata, dakle 2014. godine, razmatrala se mogućnost ponovnog podizanja spomenika Ferdinandu i njegovoj supruzi. I tada su, kaže naš sagovornik, baš kao i sada, pravi motivi za izgradnju spomenika sakrivani u političkim „oblandama", a maskirani nekakvim odavanjem počasti dvema osobama koje su poginule kao žrtve atentata.„Očigledno je da istorijske činjenice i narativ koji stoje iza Mlade Bosne i atentata na Franca Ferdinanda ne odgovaraju sadašnjim političkim elitama u Sarajevu, pa se uspomena na mladobosansku generaciju kroz dnevnu politiku, ali i nauku, pokušava potisnuti i izbrisati“, kaže Milošević.Ipak, pored političke agende i istorijskog revizionizma, u sarajevskoj javnosti postoji poprilično velika podela po pitanju izgradnje spomenika austrijskom bračnom paru. Po reakcijama ljudi, dodaje naš sagovornik, je jasno da nisu svi, pa ni sve Sarajlije saglasne sa ovakvim činom.Revizija je učiteljica životaPre početka rata u Bosni i Hercegovini i raspada bivše jugoslovenske države, u Sarajevu je godinama unazad sistematski rađeno ne samo na brisanju tragova Mlade Bosne kao jednog specifičnog nacionalnog, političkog i revolucionarnog pokreta s kraja 19. i početka 20. veka, već i na sistematskom brisanju svake uspomene na srpsko prisustvo i značaj Srba u istoriji tog grada. Ovo se, dodaje Milošević, posebno odnosilo na srpsko prisustvo u kulturnoj, ekonomskoj i političkoj istoriji Sarajeva.Ovde na „scenu" stupa revizionizam. Na mestu Sarajevskog atentata, gde je nekada slavljen otpor kroz simbole Gavrila Principa i njegovih prijatelja, ti tragovi se brišu. Danas se tu postavlja, ili želi da se postavi neka druga vrsta simbola, ističe Milošević.„Kada je reč o istorijskom revizionizmu, a koji se tiče atentata u Sarajevu i Prvog svetskog rata, treba reći da je on veoma star. On je star koliko je star i Prvi svetski rat i može se pratiti decenijama unazad. Jedna od činjenica koja se sakriva od jednog dela javnosti u Sarajevu i Bosni i Hercegovini uopšte jeste to da su u zaveri koja je vodila do atentata na Ferdinanda učestvovali i muslimani i katolici, odnosno Hrvati. Oni su činili jedan deo tog mladobosanskog pokreta i to su bili ljudi poput Ive Kranjčevića i Muhameda Mehmedbašića, koji su danas gotovo izbrisani iz kolektivnog sećanja i istorije bošnjačke zajednice 21. veka“.Onaj drugi deo Mlade Bosne, koji su većinom činili Srbi, naravno da se, posebno pod uticajem zapadne istoriografije, posmatra kao produžena ruka srpske spoljne politike i kao teroristička zaverenička organizacija. Mnogi aspekti delovanja mladobosanskog pokreta potpuno se zaboravljaju ili se zapravo ignorišu, objašnjava Milošević. Ignoriše se geneza, odnosno sam nastanak pokreta, kao i njegove političke, nacionalne, oslobodilačke, revolucionarne i sve druge ambicije koje su imali. Takođe se ignoriše činjenica da su oni nastali pod uticajem sličnih omladinskih krugova u Evropi. U tom kontekstu revizije, kaže naš sagovornik, pokušavaju da Mladu Bosnu svedu samo i isključivo na pitanje atentata, kao da ti ljudi ništa drugo nisu ostavili iza sebe.Muslimani protiv austrijskog okupatoraRevizija se ne zaustavlja kod Mlade Bosne, već seže dublje. Šira javnost, kaže naš sagovornik, nije u dovoljnoj meri upoznata sa razlogom zbog kojeg je ovaj predlog Sarajevskog gradskog veća toliko, možda ne iznenađujući, ali svakako neobičan i u suprotnosti sa istorijskim činjenicama.„Austrougarska je na prostoru Bosne i Hercegovine bila okupator, a Franc Ferdinand je jedan od simbola tog okupacionog režima koji je trajao pune četiri decenije. Bosansko-hercegovački muslimani su sa oružjem u rukama u leto i jesen 1878. godine, po završetku Berlinskog kongresa, pružili žestok otpor austrougarskim okupacionim trupama. U tom otporu su, naravno, učestvovali i Srbi, dok je katoličko stanovništvo pozdravilo dolazak okupatora“.Nedugo posle toga, krajem 1881. i početkom 1882. godine, Srbi i muslimani ponovo se zajedno dižu na oružje na prostoru Hercegovine i tako otpočinje Hercegovački ustanak. Njegov povod, objašnjava profesor Milošević, bilo je donošenje takozvanog vojnog zakona 1881. godine, po kojem su svi Srbi, muslimani i Hrvati iz Bosne i Hercegovine bili dužni da služe u austrougarskoj vojsci. Dakle, muslimani se ponovo dižu na oružje protiv austrougarskog okupatora.Bosanskohercegovački muslimani su se za vreme austrougarske okupacije i u nekoliko talasa iseljavali iz Bosne i Hercegovine. Naravno, nisu to činili jer im je tamo bilo dobro, već zato što su mnogi bili politički progonjeni, mnogi su bili politički ugroženi, ugrožena su bila i njihova tradicionalna prava kakva su uživali nekad, pod osmanskom vlašću. Milošević podseća na dva velika talasa iseljavanja: prvi nakon Berlinskog kongresa, a drugi nakon aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske.„To je istorijski paradoks - potomci onih ljudi koji su se pre više od jednog veka borili protiv austrougarskog okupatora, sada podižu spomenik jednom od simbola te iste okupacije. Ako uđemo u sferu dnevne politike, to se može posmatrati kao vrsta političkog kukavičluka ili političkog oportunizma, ili kao politika dodvoravanja moćnijima od sebe. Takođe se može tumačiti i kao vrsta podaničkog mentaliteta, kakav očigledno postoji u jednom delu zajednice bosanskohercegovačkih muslimana, odnosno Bošnjaka. Čini se da je ovde politika prevagnula nad istorijskim činjenicama“, zaključuje Milošević.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260227/jos-jedna-sramna-poruka-sarajeva-srpskom-narodu-okupator-prihvatljiv---srbi-ni-zivi-ni-mrtvi-1196298694.html
bosna i hercegovina (bih)
sarajevo
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
bih, sarajevo, spomenik, franc ferdinand, okupator, gavrilo princip, bih, sarajevo, spomenik, franc ferdinand, okupator, gavrilo princip
bih, sarajevo, spomenik, franc ferdinand, okupator, gavrilo princip, bih, sarajevo, spomenik, franc ferdinand, okupator, gavrilo princip
Ovo se ne viđa često: Sarajevo podiže spomenik – sopstvenom okupatoru
Protivno istoriskim činjenicama, a u skladu sa istorijskim revizionizmom današnjice, Gradsko veće Sarajeva odlučilo je da u svom gradu ponovo postavi spomenik austrougarskom nadvojvodi Francu Ferdinandu i njegovoj ženi - simbolima okupacije i represije ne samo za Srbe, već i za muslimane Bosne i Hercegovine.
Iako se u srpskim školama i fakultetima razlika između povoda i uzroka uči upravo na primeru Prvog svetskog rata i pucnja Gavrila Principa u austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, to nije slučaj ni sa svetskom, ni sa komšijskom istoriografijom. U svesti mnogih, ali i u njihovim udžbenicima, Veliki rat je izbio kada je jedan Srbin ubio austrijskog prestolonaslednika i njegovu ženu. Istorija Mlade Bosne, ali generalno i istorije Bosne i Hercegovine, retko ide dalje od toga.
Nakon srpske pobede u Prvom svetskom ratu i formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, spomenik Francu Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji, koji je do tada stajao kod Latinske ćuprije, uklonjen je i uništen. Jedan deo spomenika danas se nalazi u Muzeju Sarajeva, dok se preostala dva dela nalaze u Trebinju i na Kobiljoj Glavi. Ljudi koji poseduju preostala dva dela spomenika austrijskog nadvojvode izrazili su spremnost da ih ustupe, doduše uz određenu novčanu nadoknadu, nakon čega bi usledila i njegova restauracija.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Borivoje Milošević podseća da se ista inicijativa pokretala i ranije. Prilikom obeležavanja stogodišnjice atentata u Sarajevu i početka Prvog svetskog rata, dakle 2014. godine, razmatrala se mogućnost ponovnog podizanja spomenika Ferdinandu i njegovoj supruzi. I tada su, kaže naš sagovornik, baš kao i sada, pravi motivi za izgradnju spomenika sakrivani u političkim „oblandama", a maskirani nekakvim odavanjem počasti dvema osobama koje su poginule kao žrtve atentata.
„Očigledno je da istorijske činjenice i narativ koji stoje iza Mlade Bosne i atentata na Franca Ferdinanda ne odgovaraju sadašnjim političkim elitama u Sarajevu, pa se uspomena na mladobosansku generaciju kroz dnevnu politiku, ali i nauku, pokušava potisnuti i izbrisati“, kaže Milošević.
Ipak, pored političke agende i istorijskog revizionizma, u sarajevskoj javnosti postoji poprilično velika podela po pitanju izgradnje spomenika austrijskom bračnom paru. Po reakcijama ljudi, dodaje naš sagovornik, je jasno da nisu svi, pa ni sve Sarajlije saglasne sa ovakvim činom.
Revizija je učiteljica života
Pre početka rata u Bosni i Hercegovini i raspada bivše jugoslovenske države, u Sarajevu je godinama unazad sistematski rađeno ne samo na brisanju tragova Mlade Bosne kao jednog specifičnog nacionalnog, političkog i revolucionarnog pokreta s kraja 19. i početka 20. veka, već i na sistematskom brisanju svake uspomene na srpsko prisustvo i značaj Srba u istoriji tog grada. Ovo se, dodaje Milošević, posebno odnosilo na srpsko prisustvo u kulturnoj, ekonomskoj i političkoj istoriji Sarajeva.
Često se zaboravlja činjenica da mladobosanski pokret nije bio jednonacionalan. On je bio šarolikog sastava i višenacionalan, iako su Srbi u njemu, naravno, dominirali i činili većinu. Među nekima od najznamenitijih mladobosanaca pronalazimo i ondašnje bosanskohercegovačke muslimane koji su se dobrim delom izjašnjavali kao Srbi muslimanske veroispovesti.
Ovde na „scenu" stupa revizionizam. Na mestu Sarajevskog atentata, gde je nekada slavljen otpor kroz simbole Gavrila Principa i njegovih prijatelja, ti tragovi se brišu. Danas se tu postavlja, ili želi da se postavi neka druga vrsta simbola, ističe Milošević.
„Kada je reč o istorijskom revizionizmu, a koji se tiče atentata u Sarajevu i Prvog svetskog rata, treba reći da je on veoma star. On je star koliko je star i Prvi svetski rat i može se pratiti decenijama unazad. Jedna od činjenica koja se sakriva od jednog dela javnosti u Sarajevu i Bosni i Hercegovini uopšte jeste to da su u zaveri koja je vodila do atentata na Ferdinanda učestvovali i muslimani i katolici, odnosno Hrvati. Oni su činili jedan deo tog mladobosanskog pokreta i to su bili ljudi poput Ive Kranjčevića i Muhameda Mehmedbašića, koji su danas gotovo izbrisani iz kolektivnog sećanja i istorije bošnjačke zajednice 21. veka“.
Onaj drugi deo Mlade Bosne, koji su većinom činili Srbi, naravno da se, posebno pod uticajem zapadne istoriografije, posmatra kao produžena ruka srpske spoljne politike i kao teroristička zaverenička organizacija. Mnogi aspekti delovanja mladobosanskog pokreta potpuno se zaboravljaju ili se zapravo ignorišu, objašnjava Milošević. Ignoriše se geneza, odnosno sam nastanak pokreta, kao i njegove političke, nacionalne, oslobodilačke, revolucionarne i sve druge ambicije koje su imali. Takođe se ignoriše činjenica da su oni nastali pod uticajem sličnih omladinskih krugova u Evropi. U tom kontekstu revizije, kaže naš sagovornik, pokušavaju da Mladu Bosnu svedu samo i isključivo na pitanje atentata, kao da ti ljudi ništa drugo nisu ostavili iza sebe.
Muslimani protiv austrijskog okupatora
Revizija se ne zaustavlja kod Mlade Bosne, već seže dublje. Šira javnost, kaže naš sagovornik, nije u dovoljnoj meri upoznata sa razlogom zbog kojeg je ovaj predlog Sarajevskog gradskog veća toliko, možda ne iznenađujući, ali svakako neobičan i u suprotnosti sa istorijskim činjenicama.
„Austrougarska je na prostoru Bosne i Hercegovine bila okupator, a Franc Ferdinand je jedan od simbola tog okupacionog režima koji je trajao pune četiri decenije. Bosansko-hercegovački muslimani su sa oružjem u rukama u leto i jesen 1878. godine, po završetku Berlinskog kongresa, pružili žestok otpor austrougarskim okupacionim trupama. U tom otporu su, naravno, učestvovali i Srbi, dok je katoličko stanovništvo pozdravilo dolazak okupatora“.
Nedugo posle toga, krajem 1881. i početkom 1882. godine,
Srbi i muslimani ponovo se zajedno dižu na oružje na prostoru Hercegovine i tako otpočinje
Hercegovački ustanak. Njegov povod, objašnjava profesor Milošević, bilo je donošenje takozvanog vojnog zakona 1881. godine, po kojem su svi Srbi, muslimani i Hrvati iz Bosne i Hercegovine bili dužni da služe u austrougarskoj vojsci. Dakle, muslimani se ponovo dižu na oružje protiv austrougarskog okupatora.
Krajem 19. i početkom 20. veka, po ugledu na Srbe, muslimani u BiH pokreću desetogodišnju političku borbu za zaštitu svojih verskih i školskih prava, za koja su smatrali da su u datom trenutku bila veoma ugrožena.
Bosanskohercegovački muslimani su se za vreme austrougarske okupacije i u nekoliko talasa iseljavali iz Bosne i Hercegovine. Naravno, nisu to činili jer im je tamo bilo dobro, već zato što su mnogi bili politički progonjeni, mnogi su bili politički ugroženi, ugrožena su bila i njihova tradicionalna prava kakva su uživali nekad, pod osmanskom vlašću. Milošević podseća na dva velika talasa iseljavanja: prvi nakon Berlinskog kongresa, a drugi nakon aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske.
„To je istorijski paradoks - potomci onih ljudi koji su se pre više od jednog veka borili protiv austrougarskog okupatora, sada
podižu spomenik jednom od simbola te iste okupacije. Ako uđemo u sferu dnevne politike, to se može posmatrati kao vrsta političkog kukavičluka ili političkog oportunizma, ili kao
politika dodvoravanja moćnijima od sebe. Takođe se može tumačiti i kao vrsta
podaničkog mentaliteta, kakav očigledno postoji u jednom delu zajednice bosanskohercegovačkih muslimana, odnosno Bošnjaka. Čini se da je ovde politika prevagnula nad istorijskim činjenicama“, zaključuje Milošević.
