https://lat.sputnikportal.rs/20260225/uvoz-dronova-u-bih-drasticno-skocio-vlasti-morale-da-reaguju-1196204379.html
Uvoz dronova u BiH drastično skočio, vlasti morale da reaguju
Uvoz dronova u BiH drastično skočio, vlasti morale da reaguju
Sputnik Srbija
Uvoz dronova u Bosnu i Hercegovinu drastično raste iz godine u godinu, primoravajući vlasti da uvedu posebne mere kako bi tržište stavile pod kontrolu... 25.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-25T17:59+0100
2026-02-25T17:59+0100
2026-02-25T17:59+0100
region
bosna i hercegovina (bih)
region – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1f/1184169565_0:318:3073:2047_1920x0_80_0_0_6420b517d23e9a3ce2bbd24f92bad20a.jpg
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine (UNO), kako se carinska uprava naziva u toj zemlji, 2023. godine uvezena je simbolična količina bespilotnih letelica, oko 500 kilograma, ukupne vrednosti oko 500 hiljada evra. Međutim, sledeće godine uvoz je drastično porastao na 4,1 tonu, a ukupna vrednost uvoza dostigla je 900 hiljada evra.Godine 2025. uvezena je skoro ista količina dronova, ali su bili skuplji i sofisticiraniji, pa je njihova vrednost bila veća od 1,5 miliona evra. Dominirali su dronovi proizvedeni u Kini, ali je bilo i onih poreklom iz zemalja Zapadne Evrope i SAD, ali i iz Hrvatske.Najveći broj ovih dronova nije u kategoriji vojne opreme, ali povećan uvoz, koji stalno raste, podstakao je strahove od njihove nekontrolisane dostupnosti, što može negativno uticati na bezbednost, piše sarajevski portal Raport.Opasnost od zlupotreba i bezbednosnih incidenataKako podsećaju, pored snimanja i rekreacije, takvi dronovi mogu biti zloupotrebljeni za neovlašćeni nadzor, ugrožavanje privatnosti, ali i za ozbiljnije bezbednosne incidente, zbog čega je postalo očigledno da postojeći propisi ne prate stvarno stanje na terenu.Stoga bi svi dronovi teži od 249 grama u budućnosti trebalo da budu uvršteni na listu robe posebne namene, što uvoz i izvoz takvih uređaja stavlja pod stroži režim nadzora.Važeći propis o uslovima za korišćenje dronova u BiH propisuje registraciju samo onih dronova čija je maksimalna masa poletanja veća od 249 grama i manja od 25 kilograma, a za većinu njih nije potrebno dobijanje posebnih dozvola za uvoz, prenosi "Indeks" agenciju Hina.Uvođenje jačeg nadzora, posebno nad uvozom sofisticiranijih dronova, predložio je Državni koordinacioni komitet za malokalibarsko i lako naoružanje, o čemu bi trebalo da odluči Savet ministara BiH.Pored bespilotnih letelica težine veće od 249 grama, na listi robe za posebne ili vojne namene trebalo bi da se nađu i signalni pištolji, zaštitna oprema, uređaji za prigušivanje zvuka, optički nišani za sportsko i lovačko oružje, laserski daljinomeri, termovizijske kamere i nišani, kao i infracrveni nišani.Pogledajte i:
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
bosna i hercegovina (bih), region – društvo
bosna i hercegovina (bih), region – društvo
Uvoz dronova u BiH drastično skočio, vlasti morale da reaguju
Uvoz dronova u Bosnu i Hercegovinu drastično raste iz godine u godinu, primoravajući vlasti da uvedu posebne mere kako bi tržište stavile pod kontrolu, objavili su danas lokalni mediji.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine (UNO), kako se carinska uprava naziva u toj zemlji, 2023. godine uvezena je simbolična količina bespilotnih letelica, oko 500 kilograma, ukupne vrednosti oko 500 hiljada evra. Međutim, sledeće godine uvoz je drastično porastao na 4,1 tonu, a ukupna vrednost uvoza dostigla je 900 hiljada evra.
Godine 2025. uvezena je skoro ista količina dronova, ali su bili skuplji i sofisticiraniji, pa je njihova vrednost bila veća od 1,5 miliona evra. Dominirali su dronovi proizvedeni u Kini, ali je bilo i onih poreklom iz zemalja Zapadne Evrope i SAD, ali i iz Hrvatske.
Najveći broj ovih dronova nije u kategoriji vojne opreme, ali povećan uvoz, koji stalno raste, podstakao je strahove od njihove nekontrolisane dostupnosti, što može negativno uticati na bezbednost, piše sarajevski portal Raport.
Opasnost od zlupotreba i bezbednosnih incidenata
Kako podsećaju, pored snimanja i rekreacije, takvi dronovi mogu biti zloupotrebljeni za neovlašćeni nadzor, ugrožavanje privatnosti, ali i za ozbiljnije bezbednosne incidente, zbog čega je postalo očigledno da postojeći propisi ne prate stvarno stanje na terenu.
Stoga bi svi dronovi teži od 249 grama u budućnosti trebalo da budu uvršteni na listu robe posebne namene, što uvoz i izvoz takvih uređaja stavlja pod stroži režim nadzora.
Važeći propis o uslovima za korišćenje dronova u BiH propisuje registraciju samo onih dronova čija je maksimalna masa poletanja veća od 249 grama i manja od 25 kilograma, a za većinu njih nije potrebno dobijanje posebnih dozvola za uvoz,
prenosi "Indeks" agenciju Hina.
Uvođenje jačeg nadzora, posebno nad uvozom sofisticiranijih dronova, predložio je Državni koordinacioni komitet za malokalibarsko i lako naoružanje, o čemu bi trebalo da odluči Savet ministara BiH.
Pored bespilotnih letelica težine veće od 249 grama, na listi robe za posebne ili vojne namene trebalo bi da se nađu i signalni pištolji, zaštitna oprema, uređaji za prigušivanje zvuka, optički nišani za sportsko i lovačko oružje, laserski daljinomeri, termovizijske kamere i nišani, kao i infracrveni nišani.
