https://lat.sputnikportal.rs/20260220/nece-to-bas-tako-ici-japanci-bi-da-se-otresu-nacistickog-balasta--preko-rusije-1196045708.html
Neće to baš tako ići: Japanci bi da se otresu nacističkog balasta – preko Rusije
Neće to baš tako ići: Japanci bi da se otresu nacističkog balasta – preko Rusije
Sputnik Srbija
Da bi Rusija i Japan potpisali mirovni sporazum na koji se čeka već 80 godina, potrebno je da Tokio napravi neki ustupak. Međutim, Japan, iako mu se žuri da... 20.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-20T22:24+0100
2026-02-20T22:24+0100
2026-02-20T22:24+0100
svet
rusija
japan
mirovni sporazum rusije i japana
nebojša malić
kurilska ostrva
južnokurilska ostrva
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/33/43/334303_0:538:1729:1510_1920x0_80_0_0_1685c00aa7d448a9998f6a31abba6641.jpg
Bez obzira što japanska premijerka Sanae Takaiči izjavljuje da njena zemlja namerava da zaključi mirovni ugovor s Rusijom, uprkos teškom stanju bilateralnih odnosa, izgledi za zaključenje mirovnog sporazuma na koji se čeka još od 1945. nisu na vidiku. Tome svedoči i odgovor portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova: Tokio zauzima neprijateljsku poziciju u odnosima s Moskvom, zbog čega je u sadašnjim uslovima teško očekivati bilo kakav dogovor Rusije i Japana.Slabi izgledi za postizanje sporazumaJapan bi, s obzirom da se priključivanjem antiruskim sankcijama svrstao u neprijateljski tabor, morao da napravi neki ustupak ukoliko želi da nastavi pregovore o mirovnom sporazumu oko Kurilskih ostva, smatra novinar i kolumnista Nebojša Malić. Međutim, nije vidljivo da je zvanični Tokio spreman na tako nešto.Na kraju krajeva, Rusiji se ne žuri da potpiše sporazum jer potpis na papiru ne menja situaciju na terenu, dok sa druge strane, Japan želi da se oslobodi balasta iz Drugog svetskog rata i želi da spor sa Rusijom reši što pre.Japan želi da mu američki jaram bude udobnijiUpravo to i jeste razlog zbog koga japanska premijerka baš sada pokreće pitanje mirovnog sporazuma sa Rusijom, smatra naš sagovornik. Njoj je važno da se Japan oslobodi balasta koji nosi već osamdeset godina i da promeni ustav, koji su posle japanske kapitulacije 1945, napisali Amerikanci.Japanu je po tom ustavu zabranjeno da ima vojsku, a u predizbornoj platformi Sanae Takaiči eksplicitno stoji da od Japana želi da napravi zemlju bez istorijskih hipoteka, nešto slično što je uradila Nemačka.Americi to odgovara jer oni, kako Malić kaže, panično traže saveznike po istočnoj Aziji. Uz to, Takaiči ne traži skidanje američkog jarma, već samo da mu u tom jarmu bude udobnije.Japan može da se slikaJapan pokušava nešto da traži, ali nema polugu na koju može da se osloni, objašnjava Malić, jer se oslanjaju na pobedu u rusko-japanskom ratu 1904-1905. Ruska pozicija je da su ostrva vraćena matici pobedom iz 1945. i na osnovu međunarodnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata.Kako izgledaju sadašnje pozicije pregovaračkih strana, Japan je taj koji bi trebalo da ponudi neke ustupke, ali nemaju šta da ponude. Sa druge strane, ako je Peskov rekao da Rusija nema o čemu da razgovara sa Japanom, tu je priči kraj i Japan, kako se to u Srbiji kaže „može da se slika“, dodaje on.Nakon kapitulacije Japana 1945, snage tadašnjeg Sovjetskog Saveza preuzele su kontrolu nad južnim Kurilskim ostrvima, Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai. Moskva se poziva na dogovore saveznika iz Jalte i rezultate rata, tvrdeći da su ostrva legitimno vraćena matici. Japan, međutim, smatra da ta četiri ostrva nisu deo Kurilskog lanca kojeg se odrekao mirovnim ugovorom iz San Franciska potpisanog 1951, pa ih naziva „Severnim teritorijama“.Zbog tog spora dve zemlje nikada nisu potpisale formalni mirovni sporazum. Zajednička sovjetsko-japanska deklaracija iz 1956. obnovila je diplomatske odnose i predvidela mogućnost predaje Šikotana i Habomaija nakon zaključenja mira, ali do toga nikada nije došlo.Posle raspada SSSR-a 1991, pregovori su povremeno obnavljani, uključujući inicijative 1990-ih i intenzivniji dijalog tokom 2010-ih, ali bez konačnog dogovora. Od 2022. odnosi su dodatno pogoršani zbog japanskih sankcija Rusiji, pa je mirovni proces praktično zamrznut, a spor ostaje nerešen i osam decenija nakon rata.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260220/rusija-odgovorila-japanu-tesko-je-ocekivati-zakljucivanje-mirovnog-sporazuma-zbog-stavova-tokija-1196036991.html
https://lat.sputnikportal.rs/20260220/nova-premijerka-japana-nameravamo-da-zakljucimo-mirovni-sporazum-sa-rusijom-uprkos-teskim-odnosima-1196030637.html
japan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
rusija, japan, mirovni sporazum rusije i japana, nebojša malić, kurilska ostrva, južnokurilska ostrva
rusija, japan, mirovni sporazum rusije i japana, nebojša malić, kurilska ostrva, južnokurilska ostrva
Neće to baš tako ići: Japanci bi da se otresu nacističkog balasta – preko Rusije
Da bi Rusija i Japan potpisali mirovni sporazum na koji se čeka već 80 godina, potrebno je da Tokio napravi neki ustupak. Međutim, Japan, iako mu se žuri da sporazum postigne, nema šta da ponudi Moskvi. Rusija, opet, ne želi da pregovara sa zemljom koja se nalazi u neprijateljskom taboru.
Bez obzira što japanska premijerka Sanae Takaiči izjavljuje da njena zemlja namerava da zaključi mirovni ugovor s Rusijom, uprkos teškom stanju bilateralnih odnosa, izgledi za zaključenje mirovnog sporazuma na koji se čeka još od 1945. nisu na vidiku. Tome svedoči i odgovor portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova: Tokio zauzima neprijateljsku poziciju u odnosima s Moskvom, zbog čega je u sadašnjim uslovima teško očekivati bilo kakav dogovor Rusije i Japana.
Slabi izgledi za postizanje sporazuma
Japan bi, s obzirom da se priključivanjem antiruskim sankcijama svrstao u neprijateljski tabor, morao da napravi neki ustupak ukoliko želi da nastavi pregovore o mirovnom sporazumu oko Kurilskih ostva, smatra novinar i kolumnista Nebojša Malić. Međutim, nije vidljivo da je zvanični Tokio spreman na tako nešto.
„Njima bi bilo mudro da naprave strateški sporazum s Rusijom, da prihvate to razgraničenje i odbace istorijski bagaž, ali čisto sumnjam da je Takaiči sada u poziciji da pravi neke ustupke, jer nije zabeležila bilo kakvu pobedu na domaćem terenu, zbog čega su je i izabrali. Tako da, u načelu, ideja za Japance da sklope mir sa Rusijom i da reše tu istorijsku hipoteku bi bila odlična, ali nešto ne vidim da će to da se desi“, kaže Malić.
Na kraju krajeva, Rusiji se ne žuri da potpiše sporazum jer potpis na papiru ne menja situaciju na terenu, dok sa druge strane, Japan želi da se oslobodi balasta iz Drugog svetskog rata i želi da spor sa Rusijom reši što pre.
Japan želi da mu američki jaram bude udobniji
Upravo to i jeste razlog zbog koga japanska premijerka baš sada pokreće pitanje mirovnog sporazuma sa Rusijom, smatra naš sagovornik. Njoj je važno da se Japan oslobodi balasta koji nosi već osamdeset godina i da promeni ustav, koji su posle japanske kapitulacije 1945, napisali Amerikanci.
Japanu je po tom ustavu zabranjeno da ima vojsku, a u predizbornoj platformi Sanae Takaiči eksplicitno stoji da od Japana želi da napravi zemlju bez istorijskih hipoteka, nešto slično što je uradila Nemačka.
Americi to odgovara jer oni, kako Malić kaže, panično traže saveznike po istočnoj Aziji. Uz to, Takaiči ne traži skidanje američkog jarma, već samo da mu u tom jarmu bude udobnije.
Japan pokušava nešto da traži, ali nema polugu na koju može da se osloni, objašnjava Malić, jer se oslanjaju na pobedu u rusko-japanskom ratu 1904-1905. Ruska pozicija je da su ostrva vraćena matici pobedom iz 1945. i na osnovu međunarodnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata.
„Tu se priča zatvara. Oni bi po istoj logici mogli da potražuju Tajvan od Kineza, jer je to oteto u ratu 1895, ali to nije logika kojom bi Japanci trebalo da krenu da se koriste, jer je to put bez povratka. A mogu i da kažu ’priznaćemo ruski suverenitet na tim ostrvima, vi nama dajte nešto za uzvrat’. Prvo, ne znam šta bi tražili zauzvrat, a drugo, mislim da Rusi apsolutno nisu raspoloženi da trampe svoje za svoje“, izričit je Malić.
Kako izgledaju sadašnje pozicije pregovaračkih strana, Japan je taj koji bi trebalo da ponudi neke ustupke, ali nemaju šta da ponude. Sa druge strane, ako je Peskov rekao da Rusija nema o čemu da razgovara sa Japanom, tu je priči kraj i Japan, kako se to u Srbiji kaže „može da se slika“, dodaje on.
Nakon kapitulacije Japana 1945, snage tadašnjeg Sovjetskog Saveza preuzele su kontrolu nad južnim Kurilskim ostrvima, Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai. Moskva se poziva na dogovore saveznika iz Jalte i rezultate rata, tvrdeći da su ostrva legitimno vraćena matici. Japan, međutim, smatra da ta četiri ostrva nisu deo Kurilskog lanca kojeg se odrekao mirovnim ugovorom iz San Franciska potpisanog 1951, pa ih naziva „Severnim teritorijama“.
Zbog tog spora dve zemlje nikada nisu potpisale formalni mirovni sporazum. Zajednička sovjetsko-japanska deklaracija iz 1956. obnovila je diplomatske odnose i predvidela mogućnost predaje Šikotana i Habomaija nakon zaključenja mira, ali do toga nikada nije došlo.
Posle raspada SSSR-a 1991, pregovori su povremeno obnavljani, uključujući inicijative 1990-ih i intenzivniji dijalog tokom 2010-ih, ali bez konačnog dogovora. Od 2022. odnosi su dodatno pogoršani zbog japanskih sankcija Rusiji, pa je mirovni proces praktično zamrznut, a spor ostaje nerešen i osam decenija nakon rata.
