https://lat.sputnikportal.rs/20260216/epopeja-orla-koji-nije-slucajno-na-srpskom-grbu-zatocen-u-siriji---srbi-ga-sada-oslobadjaju-1195866329.html
Epopeja orla koji nije slučajno na srpskom grbu: Zatočen u Siriji - Srbi ga sada oslobađaju!
Epopeja orla koji nije slučajno na srpskom grbu: Zatočen u Siriji - Srbi ga sada oslobađaju!
Sputnik Srbija
Mladi orao krstaš, Feliks, ugroženi simbol sa nacionalnog grba Srbije, proživeo je u poslednjih nekoliko meseci priču iz avanturističkog romana. Krenuo je u... 16.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-16T09:01+0100
2026-02-16T09:01+0100
2026-02-16T09:01+0100
srbija
srb
srbija – društvo
orao krstaš
zaštićena vrsta
bliski istok
jordan
sirija
ptice
krijumčarenje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/0d/1195864687_0:369:1537:1233_1920x0_80_0_0_91d9d319dc24ecbdcb243b35cb03aca2.jpg
„Svaki orao krstaš je dragocen, to je ptica sa našeg nacionalnog grba. Moramo da uradimo sve da bude živ, zdrav i bezbedan. Retko koja ptica je uspela da se izbavi iz ruku krijumčara i da dođe do slobode. Ovo je ogroman poduhvat“.Ovako ornitolog dr Milan Ružić za Sputnjik komentariše čudo. U akciju spasavanja jedne ptice uključili su se svi, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dva srpska ministarstva, a na kraju i građani Srbije.Prvi mladunac iz Bačke posle sedam decenijaFeliks je prvi mladunac krstaša koji je posle sedam decenija poleteo iz Bačke. Zahvaljujući velikim naporima Društva za zaštitu i posmatranje ptica Srbije u poslednjoj deceniji, vrsta koja gotovo da je izumrla, sada ima 20 gnezdećih parova, a prošle godine izbrojano je i 14 mladunaca. Jedan od njih je hrabri avanturista Feliks.Ružić objašnjava da krstaše koji iz gnezda izleću krajem juna ili početkom jula, roditelji u prvim mesecima života, teraju da lete što dalje od gnezda, obučavaju ih za život, da se osamostale.„Uče ih da upoznaju prostor, opasnosti, da znaju gde se spava, gde, šta i kako mogu da love. Tada mlade ptice stiču navike koje im ostaju za ceo život. Neki orlovi se specijalizuju za lov fazana, zeca, tekunice, raznih glodara, vrana ili golubova grivnaša. Svaka jedinka je drugačija. Neko lovi iz zasede, neko pretragom terena, neko iz visine. Ptice uvek nastoje da rade ono u čemu su najuspešnije i da taj način lova razvijaju“.Duda ostao u regionu, a Feliks krenuo na morePri kraju roditeljske obuke, pre nego što krenu da se polako udaljavaju od gnezda i istražuju, Društvo je obeležilo dva mladunca, Dudu i Feliksa. Avanturista Feliks je poleteo sa teritorije Bačke, a Duda je krenuo iz Banata, iz Sečnja.Ružić dodaje da za Feliksov odabir destinacije ne postoji jasno, racionalno objašnjenje. Kod svih orlova najteži period života je prva godina. Stradaju od gladi, povreda, sudara sa dalekovodima, udari ih vozilo ili obole. Svega jedan od deset mladih orlova uspe da preživi prvu godinu, a Feliks je krenuo na more, što je izuzetno opasno:„Od kolega iz Mađarske, koji ih prate mnogo duže, saznali smo da se to desilo svega dva ili tri puta među stotinama praćenih jedinki. Čim smo videli da se zaputio preko Šumadije niz dolinu Južne Morave, znali smo da se neće dobro završiti. Na tako dugom putu orlovi prolaze kroz prostore koji za njih nisu povoljni. Ne žive u šumama i planinskim predelima, tamo ne znaju gde da nađu dovoljno hrane. Ako dođu do obale, pokušaju da prelete more, ne mogu da nađu kopno, nemaju dovoljno snage, padnu u vodu i utope se“.Pametni let preko Grčke i TurskeAli Feliks je putovao pametno, na more je izbio kod Soluna, obišao tri poluostrva Halkidikija. Iz podataka o kretanju vidi se da je išao na jedno, drugo, treće, i shvatio da ne može preko mora. Zatim je pratio obalu i počeo da prelazi grčka ostrva dok nije stigao do Turske. To je, kaže ovaj ornitolog, izuzetno neobično, jer veliki orlovi ne vole ostrva, ni tu nema adekvatne hrane.Feliks je zatim preleteo na prostor Turske i prateći obalu ušao u Siriju, krajem oktobra. Tada mu se izgubio signal. Pomislili su da nema mobilne mreže, nestao je na području dugogodišnje ratne zone, Alepa.Otmičari tražili otkupMeđutim, od kolega iz Libana, koje imaju i prihvatilište, saznali su da ga je uhvatila grupa krijumčara koja hvata ptice radi prodaje kolekcionarima. U arapskim državama sokolarstvo ima dugu tradiciju, hvataju i ubijaju milione ptica. Krijumčari u Siriji tražili su novac za otkup:On je glavna veza sa kolegama iz Libana. Dobili su snimke, videli su pticu, a ona se, posle nekog vremena, pojavila baš u Libanu.„Verovatno ju je neko otkupio, uplašen medijskom pažnjom i međunarodnom reakcijom, predao njihovom prihvatilištu severno od Bejruta. Od trenutka kada su ga preuzeli, Feliks je brzo napredovao, dobio na masi i pokazuje znake da želi napolje. Ako bi ga pustili u Libanu, vrlo verovatno bi bio ubijen ili ponovo uhvaćen. Tamo pucaju na sve što leti, to sam lično video. Skinuti su mu prstenovi i odašiljač, bez kontrole ne bi imao nikakvu zaštitu“.Diplomatska akcija i solidarnost građanaStojiljković objašnjava da je usledila prava diplomatska ofanziva Srbije, predvođena Društvom. Aktiviralo se Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u akciju bezbednog povratka Feliksa kući, uključila se i naša ambasada u Bejrutu, a na kraju i građani. Društvo ih je pozvalo da pomognu da se plate troškovi Feliksovog prihvata i hranjenja u Libanu i avio karta do Srbije.Bilo je potrebno hiljadu i po evra. Za svega nekoliko dana 153 donatora na Feliksov račun uplatila su 3.390 evra. Višak će biti iskorišćen za preglede i analize, kupovinu nove telemetrije i akcije postavljanja. Sve što preostane biće usmereno na akcije praćenja populacije krstaša, jer nova gnezdeća sezona uskoro počinje.„Feliks je sve nervozniji, sve više pokazuje želju da izađe iz kaveza. Kad se vrati kući, biće, naravno, ponovo pušten u prirodu. Postoji mogućnost da opet krene na Bliski istok, negde u tom pravcu, a vrlo je moguće i da neće. Često mlade jedinke, ne samo krstaša, neiskusne, zalutaju. Ili ih ponesu vazdušne struje, vremenska nepogoda, imaju neki problem s orijentacijom“, kaže Stojiljković.Krstaš simbol zajedništvaRužić dodaje da je Feliksova priča, zapravo priča o zajedništvu. Jedna država, jedna organizacija ili jedan čovek ne mogu ništa sami da promene:„Klimatske promene, gubitak biodiverziteta i nestabilnost prirodnih sistema zahtevaju globalnu saradnju. Sa ljudima u Libanu možda nemamo mnogo kulturnih ili jezičkih veza, ali nas povezuje priroda“.Feliks je, sa druge strane, pokazao, da nije slučajno na grbu Republike Srbije:„Za svojih osam meseci života video je i preživeo više nego prosečan čovek. Prošao je kroz izuzetno opasne situacije. To nije samo „naša ptica“ – to je ptica sa grba države i deo zajedničke prirodne baštine. Nastaviće da živi svoj dugi život, nadamo se da će imati potomke“, zaključuje Ružić.
https://lat.sputnikportal.rs/20260207/ovo-se-retko-vidja-narod-kupio-sumu-u-srbiji-da-bi-je-odbranio-od-profita-i-sacuvao---slavuja--1195583249.html
srb
bliski istok
jordan
sirija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srb, srbija – društvo, orao krstaš, zaštićena vrsta, bliski istok, jordan, sirija, ptice, krijumčarenje, otkup, društvo za zaštitu i proučavanje ptica, uroš stojiljković, milan ružić
srb, srbija – društvo, orao krstaš, zaštićena vrsta, bliski istok, jordan, sirija, ptice, krijumčarenje, otkup, društvo za zaštitu i proučavanje ptica, uroš stojiljković, milan ružić
Epopeja orla koji nije slučajno na srpskom grbu: Zatočen u Siriji - Srbi ga sada oslobađaju!
Mladi orao krstaš, Feliks, ugroženi simbol sa nacionalnog grba Srbije, proživeo je u poslednjih nekoliko meseci priču iz avanturističkog romana. Krenuo je u seobu, preko Soluna i Halkidikija, leteo duž obale Turske. U Siriji je krajem oktobra izgubio signal, uhvatili su ga krijumčari. Na njega se i pucalo. Ujedinjeni, vraćamo krstaša kući, u Srbiju.
„Svaki orao krstaš je dragocen, to je ptica sa našeg nacionalnog grba. Moramo da uradimo sve da bude živ, zdrav i bezbedan. Retko koja ptica je uspela da se izbavi iz ruku krijumčara i da dođe do slobode. Ovo je ogroman poduhvat“.
Ovako ornitolog dr Milan Ružić za Sputnjik komentariše čudo. U akciju spasavanja jedne ptice uključili su se svi, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, dva srpska ministarstva, a na kraju i građani Srbije.
Prvi mladunac iz Bačke posle sedam decenija
Feliks je prvi mladunac krstaša koji je
posle sedam decenija poleteo iz Bačke. Zahvaljujući velikim naporima Društva za zaštitu i posmatranje ptica Srbije u poslednjoj deceniji,
vrsta koja gotovo da je izumrla, sada ima 20 gnezdećih parova, a prošle godine izbrojano je i
14 mladunaca. Jedan od njih je hrabri avanturista Feliks.
Ružić objašnjava da krstaše koji iz gnezda izleću krajem juna ili početkom jula, roditelji u prvim mesecima života, teraju da lete što dalje od gnezda, obučavaju ih za život, da se osamostale.
„Uče ih da upoznaju prostor, opasnosti, da znaju gde se spava, gde, šta i kako mogu da love. Tada mlade ptice stiču navike koje im ostaju za ceo život. Neki orlovi se specijalizuju za lov fazana, zeca, tekunice, raznih glodara, vrana ili golubova grivnaša. Svaka jedinka je drugačija. Neko lovi iz zasede, neko pretragom terena, neko iz visine. Ptice uvek nastoje da rade ono u čemu su najuspešnije i da taj način lova razvijaju“.
Duda ostao u regionu, a Feliks krenuo na more
Pri kraju roditeljske obuke, pre nego što krenu da se polako udaljavaju od gnezda i istražuju, Društvo je obeležilo dva mladunca, Dudu i Feliksa. Avanturista Feliks je poleteo sa teritorije Bačke, a Duda je krenuo iz Banata, iz Sečnja.
„Duda je radio sve što inače rade mladi orlovi u prvih četiri, pet godina, dok ne postignu polnu zrelost. Krstario po okolini, karta putanje pokazuje da je stigao najdalje do Mađarske. Dešava se da orlovi kruže po Evropi, spuste se na Mediteran, ali Feliks se zaputio čak na Bliski istok“, kaže Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ružić dodaje da za Feliksov odabir destinacije ne postoji jasno, racionalno objašnjenje. Kod svih orlova najteži period života je prva godina. Stradaju od gladi, povreda, sudara sa dalekovodima, udari ih vozilo ili obole. Svega jedan od deset mladih orlova uspe da preživi prvu godinu, a Feliks je krenuo na more, što je izuzetno opasno:
„Od kolega iz Mađarske, koji ih prate mnogo duže, saznali smo da se to desilo svega dva ili tri puta među stotinama praćenih jedinki. Čim smo videli da se zaputio preko Šumadije niz dolinu Južne Morave, znali smo da se neće dobro završiti. Na tako dugom putu orlovi prolaze kroz prostore koji za njih nisu povoljni. Ne žive u šumama i planinskim predelima, tamo ne znaju gde da nađu dovoljno hrane. Ako dođu do obale, pokušaju da prelete more, ne mogu da nađu kopno, nemaju dovoljno snage, padnu u vodu i utope se“.
Pametni let preko Grčke i Turske
Ali Feliks je putovao pametno, na more je izbio kod Soluna, obišao tri poluostrva Halkidikija. Iz podataka o kretanju vidi se da je išao na jedno, drugo, treće, i shvatio da ne može preko mora. Zatim je pratio obalu i počeo da prelazi grčka ostrva dok nije stigao do Turske. To je, kaže ovaj ornitolog, izuzetno neobično, jer veliki orlovi ne vole ostrva, ni tu nema adekvatne hrane.
Feliks je zatim preleteo na prostor Turske i prateći obalu ušao u Siriju, krajem oktobra. Tada mu se izgubio signal. Pomislili su da nema mobilne mreže, nestao je na području dugogodišnje ratne zone, Alepa.
Međutim, od kolega iz Libana, koje imaju i prihvatilište, saznali su da ga je uhvatila grupa krijumčara koja hvata ptice radi prodaje kolekcionarima. U arapskim državama sokolarstvo ima dugu tradiciju, hvataju i ubijaju milione ptica. Krijumčari u Siriji tražili su novac za otkup:
„Kategorički smo odbili. Bez obzira što neizmerno volimo Feliksa, ulazak u tu igru značio bi podršku ilegalnoj trgovini i ozbiljnom kriminalu, a znamo da se taj novac koristi i za finansiranje vrlo opasnih aktivnosti, terorizma. Ne želimo da se od tog novca prave bombe i ubijaju civili. Uostalom, nismo znali u kakvom je stanju ptica. Mogu reći da je dobro, a da je zapravo na ivici uginuća“, kaže Ružić.
On je glavna veza sa kolegama iz Libana. Dobili su snimke, videli su pticu, a ona se, posle nekog vremena, pojavila baš u Libanu.
„Verovatno ju je neko otkupio, uplašen medijskom pažnjom i međunarodnom reakcijom, predao njihovom prihvatilištu severno od Bejruta. Od trenutka kada su ga preuzeli, Feliks je brzo napredovao, dobio na masi i pokazuje znake da želi napolje. Ako bi ga pustili u Libanu, vrlo verovatno bi bio ubijen ili ponovo uhvaćen. Tamo pucaju na sve što leti, to sam lično video. Skinuti su mu prstenovi i odašiljač, bez kontrole ne bi imao nikakvu zaštitu“.
Diplomatska akcija i solidarnost građana
Stojiljković objašnjava da je usledila prava diplomatska ofanziva Srbije, predvođena Društvom. Aktiviralo se Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u akciju bezbednog povratka Feliksa kući, uključila se i naša ambasada u Bejrutu, a na kraju i građani. Društvo ih je pozvalo da pomognu da se plate troškovi Feliksovog prihvata i hranjenja u Libanu i avio karta do Srbije.
Bilo je potrebno hiljadu i po evra. Za svega nekoliko dana 153 donatora na Feliksov račun uplatila su 3.390 evra. Višak će biti iskorišćen za preglede i analize, kupovinu nove telemetrije i akcije postavljanja. Sve što preostane biće usmereno na akcije praćenja populacije krstaša, jer nova gnezdeća sezona uskoro počinje.
„Feliks je sve nervozniji, sve više pokazuje želju da izađe iz kaveza. Kad se vrati kući, biće, naravno, ponovo pušten u prirodu. Postoji mogućnost da opet krene na Bliski istok, negde u tom pravcu, a vrlo je moguće i da neće. Često mlade jedinke, ne samo krstaša, neiskusne, zalutaju. Ili ih ponesu vazdušne struje, vremenska nepogoda, imaju neki problem s orijentacijom“, kaže Stojiljković.
Krstaš simbol zajedništva
Ružić dodaje da je Feliksova priča, zapravo priča o zajedništvu. Jedna država, jedna organizacija ili jedan čovek ne mogu ništa sami da promene:
„Klimatske promene, gubitak biodiverziteta i nestabilnost prirodnih sistema zahtevaju globalnu saradnju. Sa ljudima u Libanu možda nemamo mnogo kulturnih ili jezičkih veza, ali nas povezuje priroda“.
Feliks je, sa druge strane, pokazao, da nije slučajno na grbu Republike Srbije:
„Za svojih osam meseci života video je i preživeo više nego prosečan čovek. Prošao je kroz izuzetno opasne situacije. To nije samo „naša ptica“ – to je ptica sa grba države i deo zajedničke prirodne baštine. Nastaviće da živi svoj dugi život, nadamo se da će imati potomke“, zaključuje Ružić.
