https://lat.sputnikportal.rs/20230325/vratice-se-srpski-orao-mocni-krstas-sirio-je-krila-samo-na-grbu-srbije-ali-je-moguc-preokret-1152883306.html
Vratiće se srpski orao: Moćni krstaš širio je krila samo na grbu Srbije, ali je moguć preokret
Vratiće se srpski orao: Moćni krstaš širio je krila samo na grbu Srbije, ali je moguć preokret
Sputnik Srbija
Orao krstaš, nacionalni simbol koji krasi grb Srbije, umalo nije iščezao sa našeg neba 2016. Tada je leteo samo jedan gnezdeći par, Bora i Eržika. Zahvaljujući... 25.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-25T14:13+0100
2023-03-25T14:13+0100
2023-03-25T14:18+0100
društvo
srbija – društvo
banat
ptice
društvo za zaštitu i proučavanje ptica
zaštićena vrsta
grb srbije
orao krstaš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/06/1125536269_0:182:2933:1831_1920x0_80_0_0_acf691eefabe2e07b030168aa457abad.jpg
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poslednjih šest godina radilo je na spasavanju orla krstaša. U akciju su se uključili i brojni ljubitelji ptica.Jedan od njih je profesionalac, ornitolog iz Subotice David Grabovac, stručni saradnik na projektima zaštite ptica u nekoliko projekata, a glavni fokus mu je na velikoj droplji, ptici otvorenih staništa, koja sever Banata deli sa orlovima krstašima. Obučio je ljude šta da rade, kako bi zaštitili jedini par orlova.„Trebalo je izaći što ranije na zemljane puteve staništa gde su bili Bora i Eržika, gde su se gnezdili. Sa razdaljine od jedan kilometar posmatrali smo teleskopom kako se ponaša ptica, šta radi i da li je nešto uznemirava. To je najvažnije. Ako je nešto uznemiri, te aktivnosti smo prekidali na vreme, da li poljoprivredne ili ljude koji šetaju po prirodi, kakve god aktivnosti, prvenstveno ljudske, koje mogu uznemiriti orlove“, priča nam Grabovac.On objašnjava da su orlovi krstaši bili primorani da se dva puta sele, ostali su bez hrane, mira, ali i razumevanja onih koji su na vreme trebali da o njima brinu.„Najjaču populaciju imali smo u Deliblatskoj peščari sedamdesetih i osamdesetih godina. Ištvan Ham, biolog i stručnjak vodio je istraživanje tada. Posle je ta populacija zbog propadanja uslova kolabirala, preostali parovi su se preselili na južne obronke Fruške gore. Do pre nekoliko godina tu je bilo tri do četiri para, a 2011. godine prvi par pojavio se na severu Banata“.Akcija spasavanja orlićaOrao krstaš ostao je bez hrane, omiljena mu je tekunica, vrsta podzemne veverice. I ona je strogo zaštićena vrsta, nestaje, jer nestaje i njeno stanište, livade. Krave su u štalama, livade zarasle ili se pretvaraju u njive.I priroda je bila nemilosrdna prema poslednjem paru krstaša. Oni za gnežđenje godinama traže dobro drvo, najčešće na osami, da bi imali pregled terena i mogli da zaštite mladunce. Gnezdo je teško i nekoliko desetina kilograma. Kada su stigli orlići, desila se katastrofa, oluja je srušila stablo.„Mladunci su već bili pred izletanje kada je stablo palo. Spasili smo ih zajedničkom intervencijom lokalnog veterinara i Lovačkog društva. Koleginice Anita Sučić i Milica Mišković bile su na terenu, uz njihove velike napore uspeli smo mlade da vratimo na jednu montažnu lovačku čeku. Posle smo videli da se ženka vratila, da su nastavili da ih hrane. Dva mlada orla su na kraju uspešno izletela“.U Mađarskoj 660 nacionalnih simbola SrbijeZa razliku od Davida Grabovca koji ga je poslednji put sreo pre tri nedelje, Uroš Stoiljković iz Društva za proučavanje ptica Srbije nikada nije video krstaša u prirodi, on nema vremena za posmatranje, pokušava da nađe novac da bi se projekat zaštite nastavio.Pokrenuta je kampanja u kojoj svi mogu da doniraju za kupovinu uređaja za satelitsko praćenje orlova, specijalnih veštačkih gnezda i ponovni, redovni izlazak ekipa koje će čuvati ptice na teren. Računa se da će orlići ostati u Srbiji, ali i na migracije sa severa.„Kolege iz Mađarske su prethodnih godina uradile dobar posao, broj orlova krstaša je upetostručen, po poslednjem popisu iz januara, u Mađarskoj je bilo je oko 660 krstaša. Njihova populacija se polako preliva na našu teritoriju, letovi su jako dugi, a mi treba da obezbedimo uslove da neke od tih ptica naprave gnezdo i ostanu ovde kod nas“, kaže Stoiljković.Sve što se dešavalo u proteklih šest godina finansirano je novcem Evropske unije za međunarodni projekat. Na zaštiti orlova krstaša zajednički su radile nevladine organizacije, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu prirode, kolege ornitolozi i ekolozi iz Mađarske, Češke, Slovačke i Austrije.Orlovi ubijani i trovaniMeđutim, u Srbiji nisu problem samo stanište, hrana i uznemiravanje ptica, orlovi su i ubijani i trovani.Krstaš se prilagodioOrnitologa Grabovca pitali smo postoji li bilo kakva šansa da se krstaš, simbol Srbije, sačuva tako što će veštački biti preseljen u drugo stanište. Kaže da za to ne postoji nikakva šansa, jer svaka vrsta orla strogo bira drugačiji tip staništa, belorepan voli blizinu vode, suri orao se gnezdi na liticama, a krstaš voli stepaska, otvorena staništa, gde je najveći izvor ishrane bila tekunica i hrčak.„Ima određenih prilagođavanja, evolucije koja se može uočiti, ali obično kod ptica koje su telesno veće, koje duže žive, mogu živeti i više od 25 godina, to se veoma sporo i retko dešava. I krstaš se prilagodio, prešao je na ishranu gačcima, to je crna vrana koja se može videti po gradovima, zato što su nestale tekunice, ali mora da napravi gnezdo na stablu sa kojeg može dobro da posmatra, da bude na sigurnom tokom gnežđenja“.Nacionalni simbol ostaviti potomcimaŽenka i mužjak ove ptice rade zajedno, da bi napravili optimalne uslove da bi mogli da othrane mlade, što traje tri meseca. Često naprave i više gnezda, pa dugo procenjuju koje je najsigurnije, čak i godinama.„Treba obazrivo deliti informacije o tome gde su, ali je mnogo važnije da ljudi koji žive u tim predelima znaju da je to jedna vrednost. Da prepoznaju krstaša ako ga vide, da tu pticu prihvate kao svoju i da budu ponosni što dele stanište sa jedinstvenom vrstom. Da se trude da i njihovi potomci, naše potomstvo može uživati u takvoj jednoj vrsti kao što je orao krstaš“.Orao krstaš je strogo zaštićena vrsta, to je odluka vlasti. Dok ne donese novu odluku, da učini sve da zaštiti simbol sa našeg nacionalnog obeležja, svi koji žele mogu novčano da pomognu ili da se priključe spasiocima na terenu.Sputnjik je zahvalan Društvu za zaštitu i proučavanje ptica na ustupljenom ekskluzivnom snimku orlova krstaša u prirodi, na tajnoj lokaciji na severu Banata.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija – društvo, banat, ptice, društvo za zaštitu i proučavanje ptica, zaštićena vrsta, grb srbije, orao krstaš
srbija – društvo, banat, ptice, društvo za zaštitu i proučavanje ptica, zaštićena vrsta, grb srbije, orao krstaš
Vratiće se srpski orao: Moćni krstaš širio je krila samo na grbu Srbije, ali je moguć preokret
14:13 25.03.2023 (Osveženo: 14:18 25.03.2023) Orao krstaš, nacionalni simbol koji krasi grb Srbije, umalo nije iščezao sa našeg neba 2016. Tada je leteo samo jedan gnezdeći par, Bora i Eržika. Zahvaljujući ogromnom naporu stručnjaka i volontera, danas imamo pet parova krstaša. To još ne znači opstanak zakonom zaštićene vrste. U spasavanje ovih veličanstvenih ptica mogu da se uključe svi.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poslednjih šest godina radilo je na
spasavanju orla krstaša. U akciju su se uključili i brojni ljubitelji ptica.
Jedan od njih je profesionalac, ornitolog iz Subotice David Grabovac, stručni saradnik na projektima zaštite ptica u nekoliko projekata, a glavni fokus mu je na velikoj droplji, ptici otvorenih staništa, koja sever Banata deli sa orlovima krstašima. Obučio je ljude šta da rade, kako bi zaštitili jedini par orlova.
„Trebalo je izaći što ranije na zemljane puteve staništa gde su bili Bora i Eržika, gde su se gnezdili. Sa razdaljine od jedan kilometar posmatrali smo teleskopom kako se ponaša ptica, šta radi i da li je nešto uznemirava. To je najvažnije. Ako je nešto uznemiri, te aktivnosti smo prekidali na vreme, da li poljoprivredne ili ljude koji šetaju po prirodi, kakve god aktivnosti, prvenstveno ljudske, koje mogu uznemiriti orlove“, priča nam Grabovac.
On objašnjava da su orlovi krstaši bili primorani da se dva puta sele, ostali su bez hrane, mira, ali i razumevanja onih koji su na vreme trebali da o njima brinu.
„Najjaču populaciju imali smo u Deliblatskoj peščari sedamdesetih i osamdesetih godina. Ištvan Ham, biolog i stručnjak vodio je istraživanje tada. Posle je ta populacija zbog propadanja uslova kolabirala, preostali parovi su se preselili na južne obronke Fruške gore. Do pre nekoliko godina tu je bilo tri do četiri para, a 2011. godine prvi par pojavio se na severu Banata“.
Akcija spasavanja orlića
Orao krstaš ostao je bez hrane, omiljena mu je tekunica, vrsta podzemne veverice. I ona je strogo zaštićena vrsta, nestaje, jer nestaje i njeno stanište, livade. Krave su u štalama, livade zarasle ili se pretvaraju u njive.
I priroda je bila nemilosrdna prema poslednjem paru krstaša. Oni za gnežđenje godinama traže dobro drvo, najčešće na osami, da bi imali pregled terena i mogli da zaštite mladunce. Gnezdo je teško i nekoliko desetina kilograma. Kada su stigli orlići, desila se katastrofa, oluja je srušila stablo.
„Mladunci su već bili pred izletanje kada je stablo palo. Spasili smo ih zajedničkom intervencijom lokalnog veterinara i Lovačkog društva. Koleginice Anita Sučić i Milica Mišković bile su na terenu, uz njihove velike napore uspeli smo mlade da vratimo na jednu montažnu lovačku čeku. Posle smo videli da se ženka vratila, da su nastavili da ih hrane. Dva mlada orla su na kraju uspešno izletela“.
U Mađarskoj 660 nacionalnih simbola Srbije
Za razliku od Davida Grabovca koji ga je poslednji put sreo pre tri nedelje, Uroš Stoiljković iz Društva za proučavanje ptica Srbije nikada nije video krstaša u prirodi, on nema vremena za posmatranje, pokušava da nađe novac da bi se projekat zaštite nastavio.
Pokrenuta je kampanja u kojoj svi mogu da doniraju za kupovinu uređaja za satelitsko praćenje orlova, specijalnih veštačkih gnezda i ponovni, redovni izlazak ekipa koje će čuvati ptice na teren. Računa se da će orlići ostati u Srbiji, ali i na migracije sa severa.
„Kolege iz Mađarske su prethodnih godina uradile dobar posao, broj orlova krstaša je upetostručen, po poslednjem popisu iz januara, u Mađarskoj je bilo je oko 660 krstaša. Njihova populacija se polako preliva na našu teritoriju, letovi su jako dugi, a mi treba da obezbedimo uslove da neke od tih ptica naprave gnezdo i ostanu ovde kod nas“, kaže Stoiljković.
Sve što se dešavalo u proteklih šest godina finansirano je novcem Evropske unije za međunarodni projekat. Na zaštiti orlova krstaša zajednički su radile nevladine organizacije, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu prirode, kolege ornitolozi i ekolozi iz Mađarske, Češke, Slovačke i Austrije.
Međutim, u Srbiji nisu problem samo stanište, hrana i uznemiravanje ptica, orlovi su i ubijani i trovani.
„Često nisu sam cilj trovanja, ali posredno ptice stradaju, jer se, između ostalog, hrane i lešinama šakala i lisica koje ljudi truju, pa tako i oni budu ubijeni. Ali ljudi ponekad truju, ubijaju i same ptice grabljivice. Brojni slučajevi trovanja bili su krajem 2020. Potvrđen je jedan slučaj trovanja orla krstaša olovom, ali niko nije odgovarao, nije bio upucan, verovatno je pojeo drugu pticu koja je pojela olovo“, kaže Stoiljković.
Ornitologa Grabovca pitali smo postoji li bilo kakva šansa da se krstaš, simbol Srbije, sačuva tako što će veštački biti preseljen u drugo stanište. Kaže da za to ne postoji nikakva šansa, jer svaka vrsta orla strogo bira drugačiji tip staništa, belorepan voli blizinu vode, suri orao se gnezdi na liticama, a krstaš voli stepaska, otvorena staništa, gde je najveći izvor ishrane bila tekunica i hrčak.
„Ima određenih prilagođavanja, evolucije koja se može uočiti, ali obično kod ptica koje su telesno veće, koje duže žive, mogu živeti i više od 25 godina, to se veoma sporo i retko dešava. I krstaš se prilagodio, prešao je na ishranu gačcima, to je crna vrana koja se može videti po gradovima, zato što su nestale tekunice, ali mora da napravi gnezdo na stablu sa kojeg može dobro da posmatra, da bude na sigurnom tokom gnežđenja“.
Nacionalni simbol ostaviti potomcima
Ženka i mužjak ove ptice rade zajedno, da bi napravili optimalne uslove da bi mogli da othrane mlade, što traje tri meseca. Često naprave i više gnezda, pa dugo procenjuju koje je najsigurnije, čak i godinama.
„Treba obazrivo deliti informacije o tome gde su, ali je mnogo važnije da ljudi koji žive u tim predelima znaju da je to jedna vrednost. Da prepoznaju krstaša ako ga vide, da tu pticu prihvate kao svoju i da budu ponosni što dele stanište sa jedinstvenom vrstom. Da se trude da i njihovi potomci, naše potomstvo može uživati u takvoj jednoj vrsti kao što je orao krstaš“.
Orao krstaš je strogo zaštićena vrsta, to je odluka vlasti. Dok ne donese novu odluku, da učini sve da zaštiti simbol sa našeg nacionalnog obeležja, svi koji žele
mogu novčano da pomognu ili da se priključe spasiocima na terenu.
Sputnjik je zahvalan Društvu za zaštitu i proučavanje ptica na ustupljenom
ekskluzivnom snimku orlova krstaša u prirodi, na tajnoj lokaciji na severu Banata.
