https://lat.sputnikportal.rs/20260206/delez-zatrazio-arbitrazu-u-vasingtonu-zbog-ogranicenja-trgovackih-marzi-u-srbiji-1195607805.html
„Delez“ zatražio arbitražu u Vašingtonu zbog ograničenja trgovačkih marži u Srbiji
„Delez“ zatražio arbitražu u Vašingtonu zbog ograničenja trgovačkih marži u Srbiji
Sputnik Srbija
„Ahold Delez“ grupacija, čiji je član „Delez Srbija“, zatražila je arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog... 06.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-06T16:43+0100
2026-02-06T16:43+0100
2026-02-06T17:34+0100
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/10/1135479243_0:0:3427:1929_1920x0_80_0_0_2eab24a85157ff1e2afcdc0260594ed1.jpg
U pitanju je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova, svetska institucija sa sedištem u Vašingtonu, koja se bavi rešavanjem sporova između država i stranih investitora i deo je Grupacije Svetske banke.Kompanija „Ahold Delez“ saopštila je da je zahtev za arbitražu podnela da bi, kako je navela, zaštitila svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine.Kompanija tvrdi da je odluka Vlade Srbije uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije „Delez Srbija“, kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.''Ova iznenadna i presedanska državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija. Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka", naveli su iz kompanije.Tvrde da su se odlučili na zahtev za arbitražu nakon višemesečnih intenzivnih napora da se, kako je navedeno, kroz konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima pronađu rešenja koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta Srbije. Lazarević: Odolevamo pritiscima od septembraTa vest je, prema rečima Jagode Lazarević, ministra unutrašnje i spoljne trgovine, očekivana.Lazarevićeva je istakla da „Delez“ kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.Poručila je da „Delez“ nije diskriminisan kao investitor u Srbiji, niti i jedna kompanija iz bilo koje zemlje."Delez je jedan od 27 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni Uredbom i to je sve vreme komunicirano sa njima", rekla je Lazarevićeva za Tanjug.Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.Takozvani of rabat su ograničeni na 10 odsto i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu. Takođe dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri odnosno jedan odsto.Uredba se primenjuje na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene.Uredba je obavezala i trgovinske lance da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom i koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.Efektiva pozvala na bojkot „Deleza“Udruženje Efektiva pozvalo je potrošače da ne kupuju u objektima „Deleza“ jer su, kako ocenjuju, tužbom protiv države pokazali da je profit nešto čega se ne odriču i da ih interes građana apsolutno ne zanima.''Podsećamo da je Delez u Srbiji, tokom 2023. i 2024. radio sa prosečnom maržom od 46 odsto i da je tokom te dve godine, ostvario dobit od oko 130 miliona evra. Dakle, Delez, sa najvećom maržom i najvećim profitom, tuži državu zbog marži, dok ostali trgovci, koji manje zarađuju, ćute i rade'', navela je Efektiva u objavi na društvenim mrežama.Efektiva navodi da je „Delezu“ zasmetala Uredba o ograničenju marži, dok potrošačima smetaju njihove cene.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
„Delez“ zatražio arbitražu u Vašingtonu zbog ograničenja trgovačkih marži u Srbiji
16:43 06.02.2026 (Osveženo: 17:34 06.02.2026) „Ahold Delez“ grupacija, čiji je član „Delez Srbija“, zatražila je arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži u našoj zemlji.
U pitanju je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova, svetska institucija sa sedištem u Vašingtonu, koja se bavi rešavanjem sporova između država i stranih investitora i deo je Grupacije Svetske banke.
Kompanija „Ahold Delez“ saopštila je da je zahtev za arbitražu podnela da bi, kako je navela, zaštitila svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine.
Kompanija tvrdi da je odluka Vlade Srbije uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije „Delez Srbija“, kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.
''Ova iznenadna i presedanska državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delez Srbija. Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka", naveli su iz kompanije.
Tvrde da su se odlučili na zahtev za arbitražu nakon višemesečnih intenzivnih napora da se, kako je navedeno, kroz konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima pronađu rešenja koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta Srbije.
Lazarević: Odolevamo pritiscima od septembra
Ta vest je, prema rečima Jagode Lazarević, ministra unutrašnje i spoljne trgovine, očekivana.
Lazarevićeva je istakla da „Delez“ kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.
"Najavili su to, ali nismo hteli da odustanemo od Uredbe. Nama je samo interesantno - zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži", rekla je Lazarevićeva.
Poručila je da „Delez“ nije diskriminisan kao investitor u Srbiji, niti i jedna kompanija iz bilo koje zemlje.
"Delez je jedan od 27 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni Uredbom i to je sve vreme komunicirano sa njima", rekla je Lazarevićeva za Tanjug.
Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.
Takozvani of rabat su ograničeni na 10 odsto i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu. Takođe dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri odnosno jedan odsto.
Uredba se primenjuje na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene.
Uredba je obavezala i trgovinske lance da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom i koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.
Efektiva pozvala na bojkot „Deleza“
Udruženje Efektiva pozvalo je potrošače da ne kupuju u objektima „Deleza“ jer su, kako ocenjuju, tužbom protiv države pokazali da je profit nešto čega se ne odriču i da ih interes građana apsolutno ne zanima.
''Podsećamo da je Delez u Srbiji, tokom 2023. i 2024. radio sa prosečnom maržom od 46 odsto i da je tokom te dve godine, ostvario dobit od oko 130 miliona evra. Dakle, Delez, sa najvećom maržom i najvećim profitom, tuži državu zbog marži, dok ostali trgovci, koji manje zarađuju, ćute i rade'', navela je Efektiva u objavi na društvenim mrežama.
Efektiva navodi da je „Delezu“ zasmetala Uredba o ograničenju marži, dok potrošačima smetaju njihove cene.
