https://lat.sputnikportal.rs/20260201/kako-je-zapad-otkrio-da-je-pravi-odgovor-na-krizu-savremenog-drustva---ruska-dusa-video-1195308985.html
Kako je Zapad otkrio da je pravi odgovor na krizu savremenog društva - „ruska duša“ /video/
Kako je Zapad otkrio da je pravi odgovor na krizu savremenog društva - „ruska duša“ /video/
Sputnik Srbija
Zapadna kultura je decenijama ismevala pojam „ruske duše“, ruske patnje i strpljenja, da bi se danas okrenula filozofiji koja u sebi nosi vrlo slične elemente... 01.02.2026, Sputnik Srbija
2026-02-01T16:42+0100
2026-02-01T16:42+0100
2026-02-01T16:42+0100
srbija
srbija
srbija – društvo
filozofija
marko aurelije
ruska duša
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/18/1180945438_0:0:3159:1777_1920x0_80_0_0_3ffc98baed59aaac83ac20c8246df88f.jpg
Stoicizam, ističe Grbić u razgovoru za Sputnjik, nudi jednostavan, religijski neutralan i individualistički odgovor na strah, nesigurnost i psihološku iscrpljenost savremenog čoveka.Nagla popularnost stoicizma u periodu nakon 2020. godine nije slučajna pojava, već odgovor na duboku civilizacijsku i psihološku krizu savremenog društva. Pandemija, globalna neizvesnost, ekonomski pritisci i ubrzana digitalizacija života proizveli su stanje trajne napetosti, straha i unutrašnjeg rasula, u kojem su mnogi ljudi počeli da tragaju za stabilnim osloncem.Prema rečima Grbića, stoicizam se u tom kontekstu pojavio kao lako dostupan i razumljiv intelektualni resurs koji obećava unutrašnju kontrolu i duševni mir u svetu koji se doživljava kao haotičan i neprijateljski.Zapad, ruska duša i neočekivani obrtU širem civilizacijskom okviru Grbić postavlja i pitanje zapadnog odnosa prema duhovnosti, ističući da se u tom svetu na Zapadu preispituje odnos prema pojmu „ruske duše“.Pozivajući se na ranohrišćanskog filozofa Tertulijana, naš sagovornik podseća na misao da je „duša po svojoj prirodi hrišćanska“, a rusku dušu opisuje kao strpljivu, mnogostradalnu i ispunjenu ljubavlju prema bližnjem — čak i prema neprijatelju.Kao simbol tog ideala navodi lik starca Zosime iz romana „Braća Karamazovi“, koji kroz lični preobražaj pokazuje nesposobnost ruske duše da prihvati neobjašnjivu surovost prema drugome.Narcisoidni stoicizam i potraga za zajednicomUprkos rastućoj popularnosti, Grbić savremeni talas stoicizma vidi kao duboko problematičan. Tržište samopomoći, smatra on, stoicizam često pretvara u narcisoidni projekat ličnog jačanja, lišen ideje zajednice.Upravo u tom nedostatku on vidi jedan od razloga zbog kojih sve veći broj ljudi, naročito na Zapadu, pokazuje interesovanje za pravoslavlje. Za razliku od individualističkog stoicizma, pravoslavna duhovnost ne može da postoji bez zajednice.Zašto je stoicizam ipak postao masovanNa kraju, Grbić zaključuje da je ključ popularnosti stoicizma u njegovoj religijskoj neutralnosti, individualističkoj otvorenosti i pristupačnosti. Za razliku od zahtevnih filozofskih sistema koji traže godine posvećenog proučavanja, stoička literatura nudi brze i razumljive poruke.Ipak, upozorava da stoicizam, lišen etike zajednice i ljubavi prema bližnjem, lako može ostati još jedan proizvod tržišta samopomoći — umesto istinskog puta unutrašnje promene.Unutrašnje dobro nasuprot spoljašnjem uspehuOsnovna poruka stoicizma, kako podseća Grbić, zasniva se na jasnoj razlici između onoga što zavisi od nas i onoga što je izvan naše moći. Bogatstvo, društveni ugled, status i tuđe mišljenje ne nose moralnu vrednost sami po sebi.Stoici, dodaje, nikada nisu tvrdili da je bogatstvo samo po sebi loše, niti da ga se treba odricati po svaku cenu. Ono može biti i izvor sreće i izvor nesreće, u zavisnosti od odnosa koji čovek prema njemu zauzima. Međutim, istinsko prihvatanje stoičke filozofije podrazumeva mnogo više od pukog racionalnog razumevanja — ono vodi ka preispitivanju samog načina života.Povlačenje iz meteža kao krajnja porukaPrema Grbićevom tumačenju, dubinska poruka stoicizma nije u tome da čovek nauči kako da izdrži sve udarce modernog sveta, već da nauči kako da se svesno udalji od onoga što proizvodi trajni unutrašnji nemir.Koliko su ljudi danas spremni da takvu žrtvu podnesu zarad duševnog mira, ostaje otvoreno pitanje. Savremeni stoicizam, smatra on, često ostaje na nivou tehnike preživljavanja, a ne puta unutrašnje transformacije.Jedan od paradoksa stoičke tradicije jeste činjenica da su njeni najpoznatiji predstavnici bili ljudi ogromne društvene moći. Od Katona i Cicerona, preko Seneke i Marka Aurelija; gotovo svi su pripadali rimskoj eliti — carevi, plemići, državnici.Upravo se ta dimenzija, prema njegovim rečima, danas često previđa. Stoicizam se svodi na emocionalnu otpornost i samokontrolu, dok se zanemaruje njegova radikalnija poruka: da istinski napredak podrazumeva distancu od ambicija koje proizvode strah, zavist, slavoljublje i vlastohleplje.Granice izdržljivosti i iluzija samopomoćiGrbić upozorava da obećanje potpune emocionalne neosetljivosti često deluje zavodljivo, naročito mlađim generacijama. Ideja da čovek može da se izloži bolu, naporu i pritisku, a da ga ništa ne dotiče, ima snažnu privlačnost.Međutim, dugotrajan rad na sebi pokazuje da takav ideal nije realan ukoliko se čovek neprestano izlaže toksičnim ljudima i destruktivnim okruženjima – nije moguće postići viši nivo duševnog razvoja ako si stalno okružen kvarnim poduhvatima i emocionalnim vampirima, objašnjava Grbić.Zbog toga mudar čovek, dodaje on, vremenom počinje da izbegava ono što izaziva trajno loše strasti — strah, požudu, ljubomoru, zavist i nezasitu težnju za moći.
srbija
marko aurelije
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – društvo, filozofija, marko aurelije, ruska duša
srbija, srbija – društvo, filozofija, marko aurelije, ruska duša
Kako je Zapad otkrio da je pravi odgovor na krizu savremenog društva - „ruska duša“ /video/
Zapadna kultura je decenijama ismevala pojam „ruske duše“, ruske patnje i strpljenja, da bi se danas okrenula filozofiji koja u sebi nosi vrlo slične elemente, kaže filozof Filip Grbić objašnjavajući zašto je stoicizam poslednjih godina postao jedan od najpopularnijih filozofskih pravaca na Zapadu.
Stoicizam, ističe Grbić u razgovoru za Sputnjik, nudi jednostavan, religijski neutralan i individualistički odgovor na strah, nesigurnost i psihološku iscrpljenost savremenog čoveka.
Nagla popularnost stoicizma u periodu nakon 2020. godine nije slučajna pojava, već odgovor na duboku civilizacijsku i psihološku krizu savremenog društva. Pandemija, globalna neizvesnost, ekonomski pritisci i ubrzana digitalizacija života proizveli su stanje trajne napetosti, straha i unutrašnjeg rasula, u kojem su mnogi ljudi počeli da tragaju za stabilnim osloncem.
Prema rečima Grbića, stoicizam se u tom kontekstu pojavio kao lako dostupan i razumljiv intelektualni resurs koji obećava unutrašnju kontrolu i duševni mir u svetu koji se doživljava kao haotičan i neprijateljski.
Zapad, ruska duša i neočekivani obrt
U širem civilizacijskom okviru Grbić postavlja i pitanje zapadnog odnosa prema duhovnosti, ističući da se u tom svetu na Zapadu preispituje odnos prema pojmu „ruske duše“.
Pozivajući se na ranohrišćanskog filozofa Tertulijana, naš sagovornik podseća na misao da je „duša po svojoj prirodi hrišćanska“, a rusku dušu opisuje kao strpljivu, mnogostradalnu i ispunjenu ljubavlju prema bližnjem — čak i prema neprijatelju.
Kao simbol tog ideala navodi lik starca Zosime iz romana „Braća Karamazovi“, koji kroz lični preobražaj pokazuje nesposobnost ruske duše da prihvati neobjašnjivu surovost prema drugome.
Narcisoidni stoicizam i potraga za zajednicom
Uprkos rastućoj popularnosti, Grbić savremeni talas stoicizma vidi kao duboko problematičan. Tržište samopomoći, smatra on, stoicizam često pretvara u narcisoidni projekat ličnog jačanja, lišen ideje zajednice.
„Tu strašno fali ljubav prema bližnjem. Sve se svodi na ’ja, ja i samo ja’“, ocenjuje Grbić.
Upravo u tom nedostatku on vidi jedan od razloga zbog kojih sve veći broj ljudi, naročito na Zapadu, pokazuje interesovanje za pravoslavlje. Za razliku od individualističkog stoicizma, pravoslavna duhovnost ne može da postoji bez zajednice.
„Pravoslavlje bez zajednice je apstrakcija“, ističe Grbić, podsećajući da vera podrazumeva liturgijski život, zajedništvo, ispovest, post i zapovest ljubavi prema Bogu i bližnjem.
Zašto je stoicizam ipak postao masovan
Na kraju, Grbić zaključuje da je ključ popularnosti stoicizma u njegovoj religijskoj neutralnosti, individualističkoj otvorenosti i pristupačnosti. Za razliku od zahtevnih filozofskih sistema koji traže godine posvećenog proučavanja, stoička literatura nudi brze i razumljive poruke.
„Čovek može da čita pola sata ujutro ili uveče i da sve razume“, kaže Grbić, dodajući da je i takav kontakt sa filozofijom bolji od potpune duhovne praznine savremenog života.
Ipak, upozorava da stoicizam, lišen etike zajednice i ljubavi prema bližnjem, lako može ostati još jedan proizvod tržišta samopomoći — umesto istinskog puta unutrašnje promene.
Unutrašnje dobro nasuprot spoljašnjem uspehu
Osnovna poruka stoicizma, kako podseća Grbić, zasniva se na jasnoj razlici između onoga što zavisi od nas i onoga što je izvan naše moći. Bogatstvo, društveni ugled, status i tuđe mišljenje ne nose moralnu vrednost sami po sebi.
„Da li si bogat, da li si ugledan i šta drugi misle o tebi — to je sve neutralno. Nije ni dobro ni zlo“, naglašava on.
Stoici, dodaje, nikada nisu tvrdili da je bogatstvo samo po sebi loše, niti da ga se treba odricati po svaku cenu. Ono može biti i izvor sreće i izvor nesreće, u zavisnosti od odnosa koji čovek prema njemu zauzima. Međutim, istinsko prihvatanje stoičke filozofije podrazumeva mnogo više od pukog racionalnog razumevanja — ono vodi ka preispitivanju samog načina života.
Povlačenje iz meteža kao krajnja poruka
Prema Grbićevom tumačenju, dubinska poruka stoicizma nije u tome da čovek nauči kako da izdrži sve udarce modernog sveta, već da nauči kako da se svesno udalji od onoga što proizvodi trajni unutrašnji nemir.
„Ako bi se neko stvarno ’zarazio’ stoicizmom, on bi vremenom gledao da se povuče iz javnog života, profesionalne borbe i stalnog sticanja“, kaže Grbić.
Koliko su ljudi danas spremni da takvu žrtvu podnesu zarad duševnog mira, ostaje otvoreno pitanje. Savremeni stoicizam, smatra on, često ostaje na nivou tehnike preživljavanja, a ne puta unutrašnje transformacije.
Jedan od paradoksa stoičke tradicije jeste činjenica da su njeni najpoznatiji predstavnici bili ljudi ogromne društvene moći. Od Katona i Cicerona, preko Seneke i Marka Aurelija; gotovo svi su pripadali rimskoj eliti — carevi, plemići, državnici.
„Seneka, koji je iskusio vlast i bogatstvo na najvišem nivou, preporučuje upravo povučenost od javnog života“, ističe Grbić.
Upravo se ta dimenzija, prema njegovim rečima, danas često previđa. Stoicizam se svodi na emocionalnu otpornost i samokontrolu, dok se zanemaruje njegova radikalnija poruka: da istinski napredak podrazumeva distancu od ambicija koje proizvode strah, zavist, slavoljublje i vlastohleplje.
Granice izdržljivosti i iluzija samopomoći
Grbić upozorava da obećanje potpune emocionalne neosetljivosti često deluje zavodljivo, naročito mlađim generacijama. Ideja da čovek može da se izloži bolu, naporu i pritisku, a da ga ništa ne dotiče, ima snažnu privlačnost.
Međutim, dugotrajan rad na sebi pokazuje da takav ideal nije realan ukoliko se čovek neprestano izlaže toksičnim ljudima i destruktivnim okruženjima – nije moguće postići viši nivo duševnog razvoja ako si stalno okružen kvarnim poduhvatima i emocionalnim vampirima, objašnjava Grbić.
Zbog toga mudar čovek, dodaje on, vremenom počinje da izbegava ono što izaziva trajno loše strasti — strah, požudu, ljubomoru, zavist i nezasitu težnju za moći.
