https://lat.sputnikportal.rs/20260128/pet-minuta-jedne-aktivnosti-dnevno-moze-da-produzi-zivot-1195274098.html
Pet minuta jedne aktivnosti dnevno može da produži život
Pet minuta jedne aktivnosti dnevno može da produži život
Sputnik Srbija
Samo pet minuta kretanja dnevno ili pola sata sedenja manje može produžiti život pokazuju podaci s nosivih uređaja analizirani na više od 100 hiljada ljudi... 28.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-28T22:36+0100
2026-01-28T22:36+0100
2026-01-28T22:36+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/1c/1195272675_0:274:785:715_1920x0_80_0_0_67b80b90ccd105d8af17979d08dee1fe.jpg
Tim sa Norveške škole sportskih nauka analizirao je podatke s nosivih uređaja više od 130.000 odraslih osoba i uporedio 20 odsto najmanje aktivnih učesnika sa ostatkom populacije, pri čemu je iz analize isključeno 20 posto najaktivnijih. Primenom statističkih modela norveški naučnici su procenili kako bi male promene u navikama mogle uticati na rizik smrtnosti kod pojedinaca. Male i realne povećane količine umerene do snažne telesne aktivnosti od pet minuta dnevno mogle bi sprečiti do šest odsto smrtih slučajeva među najmanje aktivnima, odnosno 10 odsto svih smrti u opštoj populaciji, pišu naučnici u istraživanju koje je objavljeno u stručnom časopisu The Lancet.Dodaju i da smanjenje vremena sedenja za 30 minuta dnevno može sprečiti manji, ali i dalje značajan udeo smrtnosti u oba rizična scenarija. Istraživali smo isključivo ukupnu smrtnost, stoga bi buduća istraživanja trebala obuhvatiti i druge zdravstvene ishode, navode autori navedene studije. Potrebna su dodatna istraživanja koja koriste objektivno merenje telesne aktivnosti zemljama sa niskim i srednjim primanjima, gde se starosna struktura, nivo telesne aktivnosti i opterećenje bolestima razlikuju od onih uključenih u ovo istraživanje, napominju norveški naučnici. Daniel Bailey sa Univerziteta Brunel u Londonu koji je učestvovao u istraživanju, kaže da je svaka telesna aktivnost bitna. "Jasna poruka koju želimo preneti jeste da se svako kretanje računa i da najveće zdravstvene dobitke ostvarujemo kada neaktivne ljude podstaknemo na barem neku aktivnost. Zbog toga lekari, političari i javne kampanje mogu i trebaju da podupiru pacijente i širu javnost u uvođenju ovih relativno malih promena kao početne tačke koje potom mogu podstaći dalje povećanje nivoa aktivnosti", kaže Bailey.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Pet minuta jedne aktivnosti dnevno može da produži život
Samo pet minuta kretanja dnevno ili pola sata sedenja manje može produžiti život pokazuju podaci s nosivih uređaja analizirani na više od 100 hiljada ljudi globalno.
Tim sa Norveške škole sportskih nauka analizirao je podatke s nosivih uređaja više od 130.000 odraslih osoba i uporedio 20 odsto najmanje aktivnih učesnika sa ostatkom populacije, pri čemu je iz analize isključeno 20 posto najaktivnijih.
Primenom statističkih modela norveški naučnici su procenili kako bi male promene u navikama mogle uticati na rizik smrtnosti kod pojedinaca.
Male i realne povećane količine umerene do snažne telesne aktivnosti od pet minuta dnevno mogle bi sprečiti do šest odsto smrtih slučajeva među najmanje aktivnima, odnosno 10 odsto svih smrti u opštoj populaciji, pišu naučnici u istraživanju koje je objavljeno u stručnom časopisu
The Lancet.
Dodaju i da smanjenje vremena sedenja za 30 minuta dnevno može sprečiti manji, ali i dalje značajan udeo smrtnosti u oba rizična scenarija.
Istraživali smo isključivo ukupnu smrtnost, stoga bi buduća istraživanja trebala obuhvatiti i druge zdravstvene ishode, navode autori navedene studije.
Potrebna su dodatna istraživanja koja koriste objektivno merenje telesne aktivnosti zemljama sa niskim i srednjim primanjima, gde se starosna struktura, nivo telesne aktivnosti i opterećenje bolestima razlikuju od onih uključenih u ovo istraživanje, napominju norveški naučnici.
Daniel Bailey sa Univerziteta Brunel u Londonu koji je učestvovao u istraživanju, kaže da je svaka telesna aktivnost bitna.
"Jasna poruka koju želimo preneti jeste da se svako kretanje računa i da najveće zdravstvene dobitke ostvarujemo kada neaktivne ljude podstaknemo na barem neku aktivnost. Zbog toga lekari, političari i javne kampanje mogu i trebaju da podupiru pacijente i širu javnost u uvođenju ovih relativno malih promena kao početne tačke koje potom mogu podstaći dalje povećanje nivoa aktivnosti", kaže Bailey.
