UŽIVO Izraelska vojska izvršila nove napade na Liban

Sukobi u Persijskom zalivu su prestali, ali mogu da se obnove ako Sjedinjenje Američke Države nastave da izazivaju nevolje za iranska plovila, prenela je agencija Tasnim, pozivajući se na izvore iz iranske vojske.

„Nakon neprijateljskih akcija američkih terorista protiv iranskih naftnih tankera, iranska mornarica izvela je napade kao odgovor na kršenje pririmirja i kao odgovor na američki terorizam“, rekao je izvor.

On je dodao da su sukobi u zalivu trenutno prestali.

Katarski tanker sa prirodnim gasom „Al Haraitijat“ plovi ka Ormuskom moreuzu i zaputio se prema Pakistanu, prenose mediji.

U slučaju da uspe da napusti Persijski zaliv prolaskom kroz Ormuski moreuz, to bi bio prvi slučaj prolaska katarskog tankera tim putem od početka rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana i posledične iranske blokade moreuza.

Iranski ambasador u Kini Abdolareza Rahmani Fazli izjavio je da će se veze između Teherana i Pekinga produbiti nakon američkog-izraelskog rata protiv Irana.

Fazli je izjavio da će bilateralni odnosi Teherana i Pekinga postati opsežniji, dublji i višestruki nakon rata, ističući pohvalu Kini za podršku Iranu u teškim vremenima.

„Kinezi su bili prijatelji Irana u teškim vremenima i pritekli su nam u pomoć u teškim uslovima i stali uz naš narod. Ni mi nećemo zaboraviti naše prijatelje iz naših teških vremena“, rekao je Fazli u objavi na društvenoj mreži Iks.

Izrael je izgradio tajnu vojnu bazu u iračkoj pustinji kako bi podržao svoju vazdušnu kampanju protiv Irana, navodi se u izveštaju Wall Street Journal-a koji se poziva na američke zvaničnike i izvore.

Kako prenose mediji, izraelska baza je izgrađena pre početka američko-izraelskog rata protiv Irana krajem februara kako bi služila kao logistički centar za podršku izraelskom vazduhoplovstvu.

U izveštaju se dodaje da je baza služila i za smeštaj trupa specijalnih snaga i timova za potragu i spasavanje.

Najmanje sedmoro ljudi, uključujući jedno dete, je ubijeno, a najmanje 15 ranjeno u napadu izraelske vojske na libanski grad Saksakijeh u Libanu, preneli su mediji.

Izraelska vojska saopštila je da je izvela napade na pripadnike libanske grupe Hezbolah, navodeći da je grupa planirala napade na izraelske vojnike.

„Upoznati smo sa izveštajima o nanošenju povreda civilima u objektu u kojem su teroristi pogođeni. Detalji incidenta se ispituju“, navodi se u saopštenju izraelske vojske.

Predsednik Rusije Vladimir Putin konflikt oko Irana nazvao je teškim i složenim i poručio da se Moskva nada da će on biti zaustavljen što je pre moguće, jer bi u slučaju daljeg zaoštravanja situacije na Bliskom istoku svi bili na gubitku.

Prema njegovim rečima, sukob Irana i Sjedinjenih Američkih Država stavlja Rusiju u složen položaj, jer Moskva ima dobre odnose i sa Teheranom i sa zemljama Persijskog zaliva.

Naveo je i da su SAD, Iran i Izrael u početku bili saglasni sa izvozom obogaćenog uranijuma u Rusiju, ali je Vašington kasnije pooštrio stav.

Izraelske oružane snage saopštile su da je projektil ispaljen iz Libana pao na izraelsku teritoriju, opisajući incident kao kršenje primirja.

Vojska je saopštila da nema povređenih, kao i da su upozorenja aktivirana u oblasti Ramat neposredno pre incidenta.

„Još jednom je strana teroristička organizacija Hezbolah prekršila sporazum o primirju“, navodi se u objavi IDF na društvenoj mreži Iks.

Američki i izraelski režim nisu uspeli u svojoj strategiji da oslabe vodeće industrijske grane Irana bombardovanjem ključnih petrohemijskih pogona i čeličana tokom vojne agresije koja je trajala 39 dana, izjavio je iranski potpredsednik Muhamed Reza Aref.

U obraćanju rukovodiocima iranske teške industrije, Aref je rekao da su američko-izraelski napadi na čeličane i petrohemijska postrojenja u poslednjim danima agresije očigledno imali za cilj stvaranje nezaposlenosti u Iranu i sejanje razdora u zemlji, prenela je iranska Pres TV.

On je, međutim, dodao da Iran vodi trku sa vremenom kako bi obnovio proizvodnu infrastrukturu oštećenu tokom agresije.

Sjedinjene Američke Države i dalje čekaju odgovor Irana na predlog o mirovnom sporazumu uprkos tvrdnjama američkog predsednika Donalda Trampa i državnog sekretara Marka Rubija da očekuju da će to biti uskoro.

Britanski razarač „HMS Dragon“ je zaplovio prema Bliskom istoku zbog mogućeg zadatka zaštite brodskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu, preneli su mediji.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da će ova odluka omogućiti brodu da odmah doprinese, ukoliko bude potrebno, budućoj misiji zaštite slobode plovidbe kroz Ormuz.

Ministar spoljnih poslova i premijer Katara šeik Mohamed bin Abdulrahman bin Jasim Al Tani razgovarao je danas telefonom sa egipatskim ministrom spoljnih poslova Badrom Abdelatijem o regionalnim događajima, primirju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i naporima za deeskalaciju koji doprinose bezbednosti i stabilnosti u regionu Bliskog istoka.

Tri osobe poginule su u izraelskom vazdušnom napadu na jugu Libana.

Libanska nacionalna novinska agencija (NNA) prenela je da je u napadu pogođen automobil na putu između gradova Burdž Rahal i Abasija.

Izraelska vojska je ranije izdala upozorenja na evakuaciju za oba sela, zajedno sa sedam drugih.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaj rekao je da Teheran još razmatra najnoviji američki predlog u vezi sa pregovorima o okončanju sukoba, dodajući da će poslati odgovor u odgovarajuće vreme.

Bagaj je odbacio rokove koje su postavili američki zvaničnici, rekavši da oni ništa ne znače Iranu, prenosi „Middle East Eye“.

Sjedinjene Američke Države ponudile su Iranu ublažavanje sankcija u zamenu za obustavu obogaćivanja uranijuma i ponovno otvaranje komercijalnih plovnih puteva kroz Ormuski moreuz, prenose mediji, pozivajući se na neimenovane izovre upoznate sa pregovorima.

Kako se navodi, jedan od ključnih problema u pregovorima je gde bi Iran skladištio postojeće zalihe obogaćenog uranijuma za koje američki predsednik Donald Tramp insistira da budu predate SAD, a ne trećim zemljama, kao i pitanje da li i kada bi Teheran mogao da nastavi bilo kakve aktivnosti obogaćivanja u budućnosti.

Prema ranijim izjavama Trampa, potencijalni sporazum bi uključivao izvoz visoko obogaćenog uranijuma u SAD i zabranu korišćenja iranskih podzemnih nuklearnih postrojenja.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei početkom januara je istakao da iranski narod već više od 75 godina trpi represivne i, kako je rekao, nezakonite ekonomske sankcije SAD i njihovih saveznika, što doprinosi dubokom negodovanju Irana prema politici Vašingtona.

Sankcije SAD Iranu obuhvataju nuklearni program, raketne aktivnosti i regionalne vojne angažmane, a uvedene su još 1979. godine i od tada se stalno proširuju i ažuriraju.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je tokom telefonskog razgovora sa svojim turskim kolegom Hakanom Fidanom da su nedavna kršenja primirja od strane SAD i provokativne američke akcije u Persijskom zalivu povećali sumnje u motive i ozbiljnost zvaničnog Vašingtona u sprovođenju diplomatskih aktivnosti.

Arakči je obavestio Fidana o najnovijim dešavanjima u vezi sa iranskim diplomatskim naporima i inicijativama usmerenim na definitivno okončanje rata koji su nametnule SAD i izraelski režim, prenosi iranska televizija Pres TV pozivajući se na državnu novinsku agenciju Tasnim.

Podsetivši na nedavne provokativne poteze SAD u Persijskom zalivu i uvredljivu retoriku visokih američkih zvaničnika, Arakči je rekao da su nedavne akcije američkih snaga u Persijskom zalivu usmerene na podizanje tenzija, ocenivšđi da ponovljena kršenja primirja produbljuju sumnje u namere i posvećenost američke diplomatije.

On je opisao američki pristup kao destruktivan jer potkopava diplomatski proces, dok istovremeno produbljuje nepoverenje iranske nacije prema namerama SAD.

Arakči je ukazao da su prestanak nezakonite agresije i odustajanje od prekomernih i nerazumnih zahteva suprotne strane neophodni za napredak tekućeg diplomatskog procesa.

Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije protiv tri kineske kompanije zbog, kako navode, pružanja satelitskih podataka Iranu koji su korišćeni u vojnim operacijama protiv američkih snaga na Bliskom istoku, prenose mediji.

Na listi sankcionisanih našle su se kompanije "Meentropy Technology", "The Earth Eye" i "Chang Guang Satellite Technology Co".

Prema saopštenju Stejt departmenta, kompanije su optužene da su Iranu dostavljale satelitske snimke i podatke koji su, kako tvrde SAD, omogućili planiranje napada na američke i savezničke ciljeve.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da su neke od firmi povezane i sa entitetima u Belorusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su takođe obuhvaćeni širim istragama.

Izraelske odbrambene snage izdale su upozorenja za evakuaciju stanovnicima devet sela na jugu Libana uoči novih vazdušnih napada usmerenih na položaje Hezbolaha.

Evakuaciona naređenja odnose se na sela Tair Deba, Abasieh, Burj Rahal, Maroub, Barish, Arzoun, Janata, Zrarijeh i Ain Bal, uz instrukciju stanovnicima da se udalje najmanje jedan kilometar od svojih domova.

Libanski Hezbolah preuzeo je odgovornost za 26 napada, uključujući dva prekogranična udara na mete u Izraelu, što je prvi takav slučaj od sporazuma o prekidu vatre postignutog u aprilu.

U saopštenju, Hezbolah je naveo da je u petak gađao izraelsku vojnu bazu južno od grada Naharije, kao i bazu Meron, pri čemu je izraelska vojska saopštila da je napad delimično presretnut, dok su neki projektili pali na otvorene prostore, prenose mediji.

Izraelske snage izvele su udare na ciljeve Hezbolaha u južnom Libanu, navodeći da je pogođeno više od 85 lokacija povezanih sa tom grupom u poslednja 24 sata.

Prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, u jučerašnjim izraelskim napadima poginulo je najmanje 16 ljudi, uključujući četvoro dece, dok je 54 osobe ranjeno.

Američke obaveštajne agencije veruju da iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnej igra ključnu ulogu u kreiranju iranske ratne strategije zajedno sa drugim visokim zvaničnicima, prenose mediji, pozivajući se na nekoliko zvaničnika upoznatih sa obaveštajnim podacima.

Izvori kažu da SAD nisu mogle da utvrde gde se Hamnej nalazi, nakon napada u kojem je poginuo njegov otac, a on ranjen.

Američke obaveštajne procene ukazuju da je Iran, uprkos američkim i izraelskim udarima, zadržao značajan deo vojnih kapaciteta.

Prema poslednjim podacima, oko dve trećine iranskih raketnih lansera i dalje je operativno, dok CIA procenjuje da bi Iran mogao da izdrži još oko četiri meseca američke blokade bez potpune destabilizacije ekonomije.