https://lat.sputnikportal.rs/20260110/zaboravljeni-biznis---kako-da-povratimo-staru-slavu-lekovitom-bilju-video-1194620907.html
Zaboravljeni biznis - kako da povratimo staru slavu lekovitom bilju /video/
Zaboravljeni biznis - kako da povratimo staru slavu lekovitom bilju /video/
Sputnik Srbija
Srbija, Bogom dana za proizvodnju lekovitog bilja čiji je plasman zagarantovan, od najvećeg izvoznika u Evropi postala je i njegov uvoznik. Ono što nedostaje da... 10.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-10T08:24+0100
2026-01-10T08:24+0100
2026-01-10T08:24+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
lekovito bilje
energija sputnjika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/12/1186957742_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_5aa9bc47d10fb274f1df210d21c8d212.jpg
Ove godine bi od pomoći mogli da budu i veći podsticaji proizvođačima koji se očekuju. Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, dr Milan Lukić.Lekovito bilje - svetski trendOd tradicije sakupljanja lekovitog bilja u Srbiji, ali i njegove proizvodnje kao da se odustalo baš kada tome uopšte vreme nije. Procene su, kaže Lukić, da će godišnji promet lekovitog bilja na svetskom tržištu 2028. godine dostići oko 350 milijardi dolara, tri puta više nego 2020. godine.Srbija je osamdesetih godina prošlog veka bila najveći izvoznik lekovitog bilja u Evropi. Poslednjih godina, kada je zdrav način života koji podrazumeva i dobre navike u ishrani postao trend koji je doprineo da se potrošnja lekovitog i začinskog bilja svake godine poveća za oko pet procenata, to nismo umeli da iskoristimo.Balkan je uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi, koji su pravo blago flore. U Srbiji postoji oko 4.000 biljnih vrsta i više od 700 lekovitih biljaka, uz veliki potencijal za njihovo gajenje. Takođe, jedini na Balkanu imamo Institut „Dr Josif Pančić“, vodeću instituciju u oblasti lekovitog bilja koja objedinjuje naučni i proizvodni sektor. Pa ipak, pre pet godina, kada je promet lekovitog bilja na svetskom tržištu bio veći od 120 milijardi dolara, naš izvoz lekovitog bilja i proizvoda od njega je bio vredan oko pet miliona evra, pet puta manje od albanskog i držao je tek dva do tri odsto evropskog tržišta.U Srbiji obrnut trend„U Srbiji je dve i po do tri hiljade hektara pod lekovitnim biljem, što je ili oko jedan odsto, ili ispod jedan odsto obradivih površina. Zaista je to jako mala površina imajući u vidu sve one preduslove koji mogu zadovoljiti gajanje najvećeg broja lekovitog bilja“, kaže Lukić.On ističe da je više razloga koji su na to uticali, ali da je ubedljivo na prvom mestu nedostatak radne snage.„Proizvodnja lekovitog bilja je radno-intenzivna delatnost. I to je mali porodični biznis uglavnom pogotovo kada su u pitanju neke vrste koje su baš radno intenzivne i koje nemaju mogućnost mehanizovane proizvodnje kao što je recimo berba nevena. Vi tu imate potrebu za ručnom berbom cveta i to zahteva mnogo radne snage. Profitabilnost je poprilično velika, ali džaba je kada vi ne možete da u jednom relativno kratkom vremenskom periodu angažujete dovoljan broj ljudi koji će da uberu te cvetove“, objašnjava naš sagovornik.On napominje da radna snaga dominira u celom postupku proizvodnje od setve ili sadnje, u zavisnosti od vrste, pa sve do berbe, žetve i do krajnje prerade.O zaradi manjak informacijaPored toga, veoma veliki broj ljudi, kako kaže, nije informisan o mogućnostima zarade, kakva su ulaganja, kolika je profitabilnost, u zavisnosti od vrste.Različite vrste imaju različite zahteve pa prema tome i različit nivo ulaganja. Kamilica i nana su kod lekovitog bilja ono što su pšenica i kukuruz u ratarstvu i gaje se na većim površinama.„Ukupni troškovi za setvu po jednom hektaru, generalno do žetve, kod kamilice se kreću od 600 do 800 evra. To nisu velika ulaganja. S druge strane, proizvodnja kamilice radi se potpuno mehanizovano, sve zaključno sa berbom, dakle nema toliko potrebe za radnom snagom i uz to se može raditi na nešto većim površinama. Ako profitabilnost od 1000 evra po jednom hektaru pomnožite sa 10 ili 15 hektara, a naši proizvođači često imaju i 20 i 30 hektara, onda zaista dobijete jednu pristojnu sumu koju možete ostvariti od proizvodnje samo jedne vrste lekovitog bilja“, ukazao je Lukić.To, međutim nije slučaj sa nevenom i belim slezom kod kojih se, kako napominje, zarada sa jednog hektra može kretati tri do četiri pa i do pet hiljada evra, ali je tu potrebno mnogo radne snage. Onaj ko je u prilici i ko može da obezbedi dovoljno radne snage, a to, na primer, znači 300 dnevnica po hektaru u toku godine za ljuštenje korena belog sleza, tu može jako lepo da se zaradi, napominje sagovornik Sputnjika.Potrebna i edukacija„Ljudi nisu dovoljno informisani i to je ono gde da budem iskren smatram donekle odgovornošću našeg Instituta i poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi koji treba da edukuju proizvođače upravo u tom pogledu, koji treba da daju pomoć i stručne savete kako i na koji način je najbolje zasnivati, odnosno najpre odabrati biljnu vrstu i naravno primeniti odgovarajuću tehnologiju kako bismo dobili najbolje rezultate“, samokritičan je bio Lukić.U svakom slučaju, savet početnicima je da krenu sa manjim površinama, zato što su za veće neophodne sušare. Manje količine možete osušiti na promajnim prostorima, tavanima, a kamilicu sa 10 hektara ne možete bez savremenih sušara, savetuje direktor Instituta.„Moram da kažem da sam tehnološki proces proizvodnje nije tako težak. Sva mehanizacija koja se koristi u ratarskoj proizvodnji gotovo u potpunosti se može koristiti u proizvodnji lekovitog bilja. Čak i kod žetve, kod berbe kamilice, recimo zamene se hederi na kombajnima i to se može koristiti za berbu kamilice. A država naravno daje posticaje za celokupnu proizvodnju“, ističe on.Očekuju veće podsticajeLukić očekuje da će posle više razgovora sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede u ovoj godini ti podsticaji za proizvodnju lekovitog bilja biti i veći, s obzirom na to da je reč o delatnosti koja zaslužuje više prostora s obzirom na to koliko bi mogla da bude profitabilna.Iako imamo suficit i za 4,0 miliona evra smo više izvezli lekovitog bilja nego što smo uvezli, to je nedovoljno s obzirom na potencijal. Svakako je potražnja za lekovitim biljem daleko veća od proizvodnje i dodaje da mu je apsolutno nepoznato da je neko od proizvođača imao problem u plasmanu svojih proizvoda.Najveći deo proizvodnje kamilice, nane dobrim delom izvozimo, prvenstveno u Nemačku, Sloveniju, neke druge zemlje Evropske unije, delom i u BiH i Makedoniju. Isto je i sa proizvodima od lekovitog bilja i zato ga, kaže, duša boli kada moramo da uvezemo sirovinu, a bilje možemo da proizvedemo kod kuće.Upravo zahvaljujući radnoj snazi koju ima, Albanija je, kaže, sada jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja u Evropi.Nestaju i sakupljači lekovitog biljaA zbog nedostatka radne snage kod nas je sve veći problem da obezbedimo dovoljne količine lekovitog bilja iz same prirode. Oni koji se bave sakupljanjem lekovitog bilja na njihovim prirodnim staništima su mahom ljudi sa 60 i više godina starosti. Nijedna mašina, kako ističe, ne može da zameni jednog takvog poznavaoca lekovitog bilja. Opstaju još u južnim i jugoistočnim delovima Srbije. U Soko banji se tradicionalno organizuje manifestacija biljobera.Lukić napominje da stručnjaci Instituta kome je na čelu, kao i kolege iz drugih kompanija su uvek na toj manifestaciji i savetuju zainteresovane sakupljače lekovitog bilja kako da prepoznaju vrstu, koji način berbe je najdelotvorniji i u koje vreme, kada je biljka u kojoj fazi zrelosti.U postojećim okolnostima sve izrazitijih klimatskih promena koje već utiču na staništa pa i nestajanje nekih lekovitih biljaka, ali pre svega da bi bio izbegnut sada nerešiv problem nedostatka radne snage na agronomima je da ukažu na one vrste lekovitog bilja koje mogu da se gaje plantažno i sa što većom upotrebom mehanizacije, ukazao je Lukić u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, lekovito bilje, energija sputnjika, analize i mišljenja
ekonomija, srbija – ekonomija, lekovito bilje, energija sputnjika, analize i mišljenja
Zaboravljeni biznis - kako da povratimo staru slavu lekovitom bilju /video/
Srbija, Bogom dana za proizvodnju lekovitog bilja čiji je plasman zagarantovan, od najvećeg izvoznika u Evropi postala je i njegov uvoznik. Ono što nedostaje da bi se taj trend preokrenuo je radna snaga, ali i informisanje ljudi o tome da proizvodnja lekovitog bilja može da donese dobru zaradu.
Ove godine bi od pomoći mogli da budu i veći podsticaji proizvođačima koji se očekuju. Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, dr Milan Lukić.
Lekovito bilje - svetski trend
Od tradicije sakupljanja lekovitog bilja u Srbiji, ali i njegove proizvodnje kao da se odustalo baš kada tome uopšte vreme nije. Procene su, kaže Lukić, da će godišnji promet lekovitog bilja na svetskom tržištu 2028. godine dostići oko 350 milijardi dolara, tri puta više nego 2020. godine.
Srbija je osamdesetih godina prošlog veka bila najveći izvoznik lekovitog bilja u Evropi. Poslednjih godina, kada je zdrav način života koji podrazumeva i dobre navike u ishrani postao trend koji je doprineo da se potrošnja lekovitog i začinskog bilja svake godine poveća za oko pet procenata, to nismo umeli da iskoristimo.
Balkan je uz Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, jedan od tri najvažnija centra biodiverziteta u Evropi, koji su pravo blago flore. U Srbiji postoji oko 4.000 biljnih vrsta i više od 700 lekovitih biljaka, uz veliki potencijal za njihovo gajenje. Takođe, jedini na Balkanu imamo Institut „Dr Josif Pančić“, vodeću instituciju u oblasti lekovitog bilja koja objedinjuje naučni i proizvodni sektor. Pa ipak, pre pet godina, kada je promet lekovitog bilja na svetskom tržištu bio veći od 120 milijardi dolara, naš izvoz lekovitog bilja i proizvoda od njega je bio vredan oko pet miliona evra, pet puta manje od albanskog i držao je tek dva do tri odsto evropskog tržišta.
„U Srbiji je dve i po do tri hiljade hektara pod lekovitnim biljem, što je ili oko jedan odsto, ili ispod jedan odsto obradivih površina. Zaista je to jako mala površina imajući u vidu sve one preduslove koji mogu zadovoljiti gajanje najvećeg broja lekovitog bilja“, kaže Lukić.
On ističe da je više razloga koji su na to uticali, ali da je ubedljivo na prvom mestu nedostatak radne snage.
„Proizvodnja lekovitog bilja je radno-intenzivna delatnost. I to je mali porodični biznis uglavnom pogotovo kada su u pitanju neke vrste koje su baš radno intenzivne i koje nemaju mogućnost mehanizovane proizvodnje kao što je recimo berba nevena. Vi tu imate potrebu za ručnom berbom cveta i to zahteva mnogo radne snage. Profitabilnost je poprilično velika, ali džaba je kada vi ne možete da u jednom relativno kratkom vremenskom periodu angažujete dovoljan broj ljudi koji će da uberu te cvetove“, objašnjava naš sagovornik.
On napominje da radna snaga dominira u celom postupku proizvodnje od setve ili sadnje, u zavisnosti od vrste, pa sve do berbe, žetve i do krajnje prerade.
O zaradi manjak informacija
Pored toga, veoma veliki broj ljudi, kako kaže, nije informisan o mogućnostima zarade, kakva su ulaganja, kolika je profitabilnost, u zavisnosti od vrste.
Različite vrste imaju različite zahteve pa prema tome i različit nivo ulaganja. Kamilica i nana su kod lekovitog bilja ono što su pšenica i kukuruz u ratarstvu i gaje se na većim površinama.
„Ukupni troškovi za setvu po jednom hektaru, generalno do žetve, kod kamilice se kreću od 600 do 800 evra. To nisu velika ulaganja. S druge strane, proizvodnja kamilice radi se potpuno mehanizovano, sve zaključno sa berbom, dakle nema toliko potrebe za radnom snagom i uz to se može raditi na nešto većim površinama. Ako profitabilnost od 1000 evra po jednom hektaru pomnožite sa 10 ili 15 hektara, a naši proizvođači često imaju i 20 i 30 hektara, onda zaista dobijete jednu pristojnu sumu koju možete ostvariti od proizvodnje samo jedne vrste lekovitog bilja“, ukazao je Lukić.
To, međutim nije slučaj sa nevenom i belim slezom kod kojih se, kako napominje, zarada sa jednog hektra može kretati tri do četiri pa i do pet hiljada evra, ali je tu potrebno mnogo radne snage. Onaj ko je u prilici i ko može da obezbedi dovoljno radne snage, a to, na primer, znači 300 dnevnica po hektaru u toku godine za ljuštenje korena belog sleza, tu može jako lepo da se zaradi, napominje sagovornik Sputnjika.
„Ljudi nisu dovoljno informisani i to je ono gde da budem iskren smatram donekle odgovornošću našeg Instituta i poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi koji treba da edukuju proizvođače upravo u tom pogledu, koji treba da daju pomoć i stručne savete kako i na koji način je najbolje zasnivati, odnosno najpre odabrati biljnu vrstu i naravno primeniti odgovarajuću tehnologiju kako bismo dobili najbolje rezultate“, samokritičan je bio Lukić.
U svakom slučaju, savet početnicima je da krenu sa manjim površinama, zato što su za veće neophodne sušare. Manje količine možete osušiti na promajnim prostorima, tavanima, a kamilicu sa 10 hektara ne možete bez savremenih sušara, savetuje direktor Instituta.
„Moram da kažem da sam tehnološki proces proizvodnje nije tako težak. Sva mehanizacija koja se koristi u ratarskoj proizvodnji gotovo u potpunosti se može koristiti u proizvodnji lekovitog bilja. Čak i kod žetve, kod berbe kamilice, recimo zamene se hederi na kombajnima i to se može koristiti za berbu kamilice. A država naravno daje posticaje za celokupnu proizvodnju“, ističe on.
Lukić očekuje da će posle više razgovora sa predstavnicima ministarstva poljoprivrede u ovoj godini ti podsticaji za proizvodnju lekovitog bilja biti i veći, s obzirom na to da je reč o delatnosti koja zaslužuje više prostora s obzirom na to koliko bi mogla da bude profitabilna.
Iako imamo suficit i za 4,0 miliona evra smo više izvezli lekovitog bilja nego što smo uvezli, to je nedovoljno s obzirom na potencijal. Svakako je potražnja za lekovitim biljem daleko veća od proizvodnje i dodaje da mu je apsolutno nepoznato da je neko od proizvođača imao problem u plasmanu svojih proizvoda.
Najveći deo proizvodnje kamilice, nane dobrim delom izvozimo, prvenstveno u Nemačku, Sloveniju, neke druge zemlje Evropske unije, delom i u BiH i Makedoniju. Isto je i sa proizvodima od lekovitog bilja i zato ga, kaže, duša boli kada moramo da uvezemo sirovinu, a bilje možemo da proizvedemo kod kuće.
Upravo zahvaljujući radnoj snazi koju ima, Albanija je, kaže, sada jedan od najvećih izvoznika lekovitog bilja u Evropi.
Nestaju i sakupljači lekovitog bilja
A zbog nedostatka radne snage kod nas je sve veći problem da obezbedimo dovoljne količine lekovitog bilja iz same prirode. Oni koji se bave sakupljanjem lekovitog bilja na njihovim prirodnim staništima su mahom ljudi sa 60 i više godina starosti. Nijedna mašina, kako ističe, ne može da zameni jednog takvog poznavaoca lekovitog bilja. Opstaju još u južnim i jugoistočnim delovima Srbije. U Soko banji se tradicionalno organizuje manifestacija biljobera.
Lukić napominje da stručnjaci Instituta kome je na čelu, kao i kolege iz drugih kompanija su uvek na toj manifestaciji i savetuju zainteresovane sakupljače lekovitog bilja kako da prepoznaju vrstu, koji način berbe je najdelotvorniji i u koje vreme, kada je biljka u kojoj fazi zrelosti.
U postojećim okolnostima sve izrazitijih klimatskih promena koje već utiču na staništa pa i nestajanje nekih lekovitih biljaka, ali pre svega da bi bio izbegnut sada nerešiv problem nedostatka radne snage na agronomima je da ukažu na one vrste lekovitog bilja koje mogu da se gaje plantažno i sa što većom upotrebom mehanizacije, ukazao je Lukić u emisiji Energija Sputnjika.
