https://lat.sputnikportal.rs/20260110/nova-kriza-na-pomolu-da-li-ce-2026-doneti-slom-zapadne-ekonomije-gori-od-2008-video-1194609288.html

Nova kriza na pomolu: Da li će 2026. doneti slom (zapadne) ekonomije gori od 2008? /video/

Nova kriza na pomolu: Da li će 2026. doneti slom (zapadne) ekonomije gori od 2008? /video/

Sputnik Srbija

Guverner Banke Engleske Endru Bejli govori o ”zvonima za uzbunu” usled riskantnih pozajmica koje podsećaju na okidač svetske ekonomske krize 2008. godine... 10.01.2026, Sputnik Srbija

2026-01-10T22:30+0100

2026-01-10T22:30+0100

2026-01-10T22:30+0100

svet

svet

svet – politika

svet – ekonomija

ekonomija

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

analize i mišljenja

komentari i analitika

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/09/1194609991_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_48b9fa406a47844bd01d55abf9b0f453.jpg

Dok ”Biznis insajder”, pozivajući se na procenu Kraljevske banke Kanade, ukazuje i na još gori scenario ”lake stagflacije” u Americi, što je stanje koje uz povišenu inflaciju podrazumeva i mali do nikakav rast ukupne ekonomije.Izbor između dva pogubna rešenjaTo je, precizira se, situacija koju će Federalne rezerve – američka kvaziprivatna centralna banka – rešiti kudikamo teže nego tipičnu recesiju jer centralnu banku, makar i kvaziprivatnu poput ove američke, što je inače apsurd svoje vrste, povišena inflacija sprečava da smanji kamatne stope kako bi stimulisala ekonomiju. A povišene kamatne stope zauzvrat znače i još teže servisiranje nagomilanih dugova. Što upućuje na nemogući izbor između dva pogubna rešenja.A tu su i upozorenja širom medija glavnog toka, od pomenutog ”Fajnenšel tajmsa” do ”Politika”, da se berzanski balon veštačke inteligencije sprema da pukne.Ako kapitalizam nije pronašao način da više nikad ne ponovi krizu kakve mu se ciklično događaju oduvek, nova kriza možda je već dobrano na pomolu. Tako da je pitanje samo kada će izbiti u punoj raskoši i šta će je izazvati. Sudeći po predviđanjima – čak i onih medija koji su u tom pogledu prilično oprezni da svojim senzacionalizmom ne bi ugrozili poslovne interese svojih gazda – odgovor na pitanje kada mogao da bi da glasi: uskoro. Šta će krizu izazvati, pak, može da bude – štošta.Magazin ”Ekonomist”, tako, u istom nedavnom izdanju opominje i na dužničku krizu i na pucanje ”AI balona” (veštačke inteligencije).Finansijski krš i lomIako naš narod odavno zna da je dug zao drug, u tom pogledu londonski list tek sada otkriva da vlade širom (zapadnog) sveta žive – i troše – onako kako zapravo ne mogu da priušte. I da to ipak ne može da traje unedogled.”Gde god da pogledate u bogatom svetu”, ukazuje se, ”vladine finansije su krš i lom”. Od Francuske koja zbog toga menja premijere ”brže nego što su se menjale perike u Versaju” – a podsećamo i da budžet za tekuću godinu još nije donet jer u parlamentu u kome je predsednik Emanuel Makron izgubio većinu ne mogu da se usaglase o merama štednje kako bi se rast duga možda obuzdao – preko Velike Britanije koja će morati da pribegne povećanju poreza kako bi zapušila rupu u budžetu nakon što to nije uspelo prethodno povećanje poreza, godinu dana ranije, koje je trebalo da bude i jedino, do SAD. Čiji ”neodrživi deficit od 6 odsto”, kako se navodi, ”preteći stoji iznad svega”. I mogao bi da se još i poveća usled najavljenog smanjenja poreza. Tako da će postojećih 38 i po hiljada milijardi duga, s kojima je Amerika ušla u 2026, nastaviti da raste ali još bržim tempom.Sve u svemu, računa ”Ekonomist”, ”državni dug u bogatom svetu već iznosi više od 110 odsto BDP-a” – tako da je neizbežno i pitanje da li je to stvarno bogati, ili samo prezaduženi svet – pri čemu je ovolike visine njihov dug imao samo u vreme Napoleonovih ratova. Interesantno, a možda nije ni slučajno, jedna ranija studija OECD-a utvrdila je i da društvena nejednakost tamo nije imala ovolike razmere još od tog vremena Napoleona…Tek, podseća ”Ekonomist”, Ujedinjenom Kraljevstvu onomad je bio potreban čitav vek štedljivih budžeta za namirivanje kreditora. A sada je, predviđa se, verovatnije da će morati da pribegnu inflaciji i ”finansijskoj represiji” kako bi umanjili stvarnu vrednost duga bez obzira na poražavajuće dejstvo koje to ima i po ekonomiju i po društvo, a naročito srednju klasu koja ga drži na okupu.Balon veštačke inteligencijeAko iz svega ovoga ne izađu sa smanjenim dugovima i svešću o opasnostima od prekomernog zaduživanja, ”što bi omogućilo nekakvu obnovu”, opominje ”Ekonomist”, alternativa je haos u najvažnijim ekonomijama sveta. Preciznije, zapadnog sveta. Pri čemu se izlaz u vidu rasta produktivnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji otpisuje kao puki wishful thinking, to jest, šta je babi milo, to joj se i snilo.A s tim u vezi, u svom autorskom tekstu, Gita Gopinat, nekada glavni ekonomista MMF-a a sada profesorka na Harvardu, pribojava se da tekući rast cena akcija na berzi, usled entuzijazma izazvanog veštačkom inteligencijom, zapravo samo priprema teren za ”još jednu bolnu korekciju tržišta”, dakle, krah berze. Kao na kraju ”dot kom” ere izazvane rastom Interneta pre četvrt veka. Samo znatno gore nego tada. U brojkama: moglo bi da bude izbrisano neverovatnih 20 biliona dolara samo u SAD, što je sedamdesetak odsto njihovog BDP-a, i još 15 biliona u ostatku sveta. Uz narasle dugove zbog kojih nema prostora za stimulanse za oživljavanje ekonomije kao posle ”dot kom” krize i krize 2008, najavljuje Gita Gopinat, strukturne slabosti sada su znatno opasnije nego tada.Koliko je opasno? Da li će veštačka inteligencija srušiti svetsku ekonomiju? I kako se izlazi iz dužničke krize?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar i narodni poslanik Branko Pavlović i savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija.

2026

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, svet – ekonomija, ekonomija, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, komentari i analitika