Kapiten leteo 15 sati da bi igrao za Srbiju, a za Sputnjik ističe: Nije bilo mnogo razmišljanja!
22:19 05.01.2026 (Osveženo: 12:26 06.01.2026)
© Foto : FIBA
Pratite nas
Kada se igraju kvalifikacije, pozovi Ricu Tricu. To je model koji je prethodnih godina bio lek za probleme u Fibinim prozorima. Dušan Ristić je sjajnim partijama u mnogome zadužio Srbiju, a novi selektor Dušan Alimpijević mu je uzvratio davanjem kapitenske trake.
Sada Ristić u novogodišnjem intervjuu za Sputnjik ističe da nije nijednog momenta razmišljao da li da se odazove reprezentaciji, iako trenutno igra u dalekom Japanu.
To je sve samo ne jednostavan put.
„Prvi utisci koji su ostali da je meni bio jak lep osećaj da se vratim u Srbiju i da igram za reprezentaciju iako put nije bio nimalo lak. Nisam ni razmišljao o tome previše, kada sam dobio poziv od selektora probudilo je u meni lepe uspomene od ranije. Kvalifikacije su nezgodne, igra se u sred sezone, mnogi ne mogu da se odazovu, a meni je to budilo neki jako lep osećaj i uvek sam se rado odazvao. Uvek sam tu, na raspolaganju timu, kada sam potreban i kada je potrebno ekipi. Nije bilo mnogo razmišljanja kada me je selektor pozvao i kada mi je saopštio planove i filozofiju kako će graditi tim”, rekao je Ristić za Sputnjik.
Neće Ristić sebe da ističe u prvi plan, ali zaista je prevalio najveći put kako bi došao, bio kapiten i sjajnim igrama uticao na pobede nad Švajcarskom i BiH u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.
„Put jeste bio malo komplikovaniji. Putovao sam nekih 13 sati od Tokija do Istanbula, pa onda do Beograda još sat i po vremena. Jeste malo duže, ali vremenska razlika je bila komplikovana. Sleteo sam u nedelju, a već taj isti dan je bilo okupljanje, sutra trening, utamica u četvrtak. Ti večernji treninzi su mi bili komplikovani jer su tada rani jutarnji časovi u Japanu pa mi se malo i spavalo. Ipak, želja da igram za svoju reprezentaciju je nadjačala taj umor“, ističe Ristić.
Ističe dobru atmosferu u nacionalnom timu pod vođstvom Dušana Alimpijevića.
„Tako je i bilo. Cela ta nedelja je bila sjajna. Okupili smo se u novom izdanju, sa dosta novih igrača. Da ne izdvajam sebe, i drugi igrači su došli odmah posle utakmica, stvarno su svi pokazali veliku želju i motivaciju da igraju za reprezenaciju, prošlo je fenomenalno. Mnogo se lakše radi, a prošao sam mnogo toga, kada su svi igrači i voljni i željni da igraju za reprezentaciju“.
Košarkaš Dušan Ristić
© Sputnik / Lola Đorđević
Sve do prvog treninga Ristić nije znao da mu se sprema kapitenska traka.
„Nisam znao. Selektor mi je samo rekao da će mi se i lično i u medijima zahvaliti za moj odnos prema timu, ne samo sada već i u prošlosti. Zahvalio sam mu se na tome, ali nisam znao da ću biti kapiten sve do tog prvog zajedničkog treninga. Kada sam saznao, bila mi je velika čast, biti kapiten reprezentacije Srbije u košarci je velika čast, ali i privilegija, osećao sam se ponosno, barem i na taj kratak period. Sjani utisci. Iako što se tiče utakmica nije bilo glatko, ali samo se pobede pamte“.
Utisci posle prvog okupljanja su pozitivni, jasno je da je Srbija postavila temelje za naredne prozore koji su izuzetno važni: oni odlučuju o tome ko će na Svetsko prvenstvo 2027. godine u Kataru.
„Napravili smo bazu za naredna okupljanja, timska atmosfera je bila na zaista odličnom nivou i to je mnogo bitno. Selektor je zaslužan za atmosferu, odabrao je radne momke, vredne, za sve to vreme ne da nije bilo incidenata već nije bilo jedne loše reči. Kliknuli smo od početka, selektor je bio vrlo jasan u tome šta traži od nas. Prihvatili su svi uloge bez pogovora. Disciplina je bila prisutna od starta. Bio je to uspešan prozor. Napravili smo temelj za dalje. Momci su ostavili sjajne utiske. Naravno i stručni štab je prvi put u ovoj formaciji, sjajno su odradili posao, dali su nam informacije. Moji utisci su sjajni“, kaže Ristić za Sputnjik.
Nadimak Rica trica? Naravno, odnosi se na to što Ristić odlično šutira van linije 6.75 kada igra za Srbiju.
„Ne znam kada je bilo, jedno leto, da li je to bilo posle Evropskog prvenstva ili kvalifikacija, on je to u šali nazvao, a dolazi od šutera pa ima težinu. Naravno, on je to rekao u pozitivnom tonu. Što se tiče šuta, to je jedno od mojih oružja. Ali baš kada igram u reprezentaciji procenti drastično rastu. Nemam odgovor na to. Verovatno ima veze sa željom i motivacijom. Bilo je utakmica kada su te trojke bile bitne i za nas i za budućnost. Nisam razmišljao o tome, samo sam želeo da doprinesem ekipi da pobedi“.
Zbog čega igra toliko dobro u kvalifikacijama, a drugi igrači se muče?
„Imam teoriju o tome. Da se vratimo kada sam prvi put igrao 2021. godine u prozorima, mnogo se momaka od tada promenilo, a nema mnogo igrača koji imaju kontinuitet. Kada se dođe ovako bez treninga nije lako ući. Ima igrača koji dobro igraju u timovima, a ne mogu da pokažu to odmah u reprezentaciji. Osim ovogodišnjeg Evropskog nisam propustio nijedno okupljanje, to mi je donelo kontinuitet i iskustvo“, dodao je Ristić.
Ristić igra u Japanu u dresu Kavasaki Brejv Tandersa.
„Sjajno je, košarkaški su napredovali, ulažu mnogo, dovode strance, domaći igrači napreduju. Drago mi je, lepo mi je što sam ovde. Sve je posvećeno igračima. Svi klubovi su organizovani na visokom nivou, prati se nivo organizacije NBA lige, na tom su nivou u smislu putovanja, igra se mnogo utakmica, uslova za trening, sala za oporavke, cela ta organizacija funkcioniše na sličnom nivou. Svakom timu su dozvoljena tri stranca, štite domaće igrače, što je po mom mišljenju odlično. Prija mi, dobro igram, timski se mučimo zbog povreda, nismo timski najbolje počeli, a individualno sam zadovoljan. Japanska liga će sve više napredovati“, istakao je Ristić.
O samom životu u Japanu ima samo lepe reči.
„Japanska kultura, nema šta da se doda. Sve je organizovano do najsitnijih detalja, ljudi su preljubazni, trude se da nam pomognu privikavanje, drugačije je. Svi su stvarno fini, sve je čisto, poštuje se red. Poštuju jedni druge. Ono što dajem primer, nakon utakmice, nebitno da li u gostima ili kod kuće, timski stanemo na centar i poklonimo se navijačima, na sve četiri strane. Za njih sport nije pasija u smislu da pevaju 40 minuta, već dolaze da se zabave. Nema zvižduka, nema prema sudijama, niko ne zviždi, što je meni posebno nezamislivo, a-ha-ha. Drugačije je od svega što sam video, ali je lepo“, zaključio je kapiten Srbije u intervjuu za Sputnjik.
