https://lat.sputnikportal.rs/20260104/dobrodosli-u-2026-sta-dolazi-posle-godine-u-kojoj-je-okoncan-stari-poredak-video-1194296245.html
Dobrodošli u 2026: Šta dolazi posle godine u kojoj je okončan stari poredak? /video/
Dobrodošli u 2026: Šta dolazi posle godine u kojoj je okončan stari poredak? /video/
Sputnik Srbija
Kada je svojim saradnicima čestitala srećnu novu 2026, premijerka Italije Đorđa Meloni poručila im je da ništa ne brinu jer će iduća godina biti još i gora od... 04.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-04T16:31+0100
2026-01-04T16:31+0100
2026-01-04T16:31+0100
svet
svet
svet – politika
politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/17/1151412574_0:0:3329:1873_1920x0_80_0_0_74559468eb63266ab4d13f455377603e.jpg
U 2026, naime, predviđa ovaj list koji se povezuje s Rotšildima, ”konture geopolitike 21. veka postaće (još) jasnije”. Zato što je ”2025. bila godina u kojoj je okončan stari poredak”.Tri potresaBivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, osvedočeni neprijatelj neoliberalnih briselskih gospodara dosadašnjeg poretka, na istom je tragu nabrojao ”tri šoka koja su potresla svet u 2025.” tako da se – ocenjuje ovaj Grk kome su Nemci zabranili ulazak u svoju zemlju – ”na grobu evropskih ambicija” sad ”uzdiže novi, tvrđi, hladniji, svetski poredak”.Prvi potres je, piše Varufakis, ”nadolazeća pobeda Rusije u Ukrajini nad Evropom” u ratu koji joj je pružio savršen izgovor za upumpavanje novca u njenu stagnirajuću ekonomiju. Sada, međutim, kad predstoji trijumf Rusije – predvidljiv rezultat koga je Donald Tramp samo ubrzao, kako se konstatuje – najbolji (i jedini) plan Evropske unije leži u ruševinama. Evropa nema Plan B.Drugi potres koji je potresao svet po tumačenju Janisa Varufakisa je pobeda Kine u trgovinskom ratu protiv Amerike u dva poteza: kroz upotrebu retkih zemnih elemenata kao oružja za masovno uništenje čitave američke ekonomije budućnosti koja ne može da funkcioniše bez onoga što samo Kina proizvodi u potrebnoj meri, i kroz nacionalnu mobilizaciju u cilju ostvarenja tehnološke nezavisnosti od Amerike.Od Ukrajine do najvažnije ekonomije sveta, dakle, rezultat je 2:0 za nezapadni svet. Dok se treći potez odigrao unutar samog Zapada: predvidljiva pobeda Amerike nad Evropskom unijom u trgovinskom ratu koji je okončan ponižavajućom kapitulacijom šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u sklopu onoga što njen grčki kritičar opisuje kao ”više nego loš dil. To je sporazum o izvlačenju kapitala bez presedana”, koji ”formalizuje tranziciju Evropske unije od industrijskog suparnika do pokornog molioca”.Trampovo odricanje od EvropeI ”Fajnenšel tajms”, inače, kao najvažniji među ”događajima koji su definisali svetsku politiku 2025.” ističe Trampovo odricanje od Evrope; od govora njegovog potpredsednika Džej Di Vensa u Minhenu koji je ”otvorio duboku podelu u zapadnoj alijansi”, preko ponižavanja Vladimira Zelenskog u Ovalnoj sobi pred TV kamerama i obustavljanja direktne finansijske i vojne pomoći Kijevu, do nove Strategije nacionalne bezbednosti koja je potvrdila da sve to nisu bile puke ”ekscentrične aberacije”.Sve to ponižavanje Evrope, s druge strane, izbalansirano je, kako se dalje navodi, pomenutim porazom u trgovinskom ratu protiv Kine koji bi mogao da ima znatno složenije posledice nego što se obično uočava usled narastajućeg američkog duga. To bi, u kombinaciji s nezabeleženim rastom cene zlata i razvojem alternativnog finansijskog sistema u okviru BRIKS-a, moglo da ima fatalne posledice po aktuelni status dolara.Slom berze i populistička pretnjaParadoksalno – mada, možda i ne – upravo u mogućem udarcu na američku ekonomiju Rotšildov ”Ekonomist” vidi glavnu nadu za svoje vlasnike i ostale njihove suvlasnike.”Ekonomist”, naime, opisujući navedene ”konture geopolitike 21. veka” koje će postati uočljive u godini pred nama na ruinama starog poretka, detektuje tri glavna polja što će definisati njihov svet – od ideologije, preko geopolitike do ekonomije.A na prvom mestu je – po njihovoj sposobnosti uvida – budućnost liberalnih zapadnih demokratija koje su ugrožene, ocenjuje se s neskrivenom antipatijom, Trampovim mafijaškim stilom i liderstvom u stilu Tonija Soprana. Da li će Amerika skliznuti u kvazi-autoritarni poredak, opominje ”Ekonomist”, odrediće međuizbori idućeg novembra. A na to će u velikoj meri uticati stanje američke ekonomije kojoj ”Ekonomist” predviđa – ili najavljuje? – berzanske potrese tako da će i ”neodrživost budžetskih deficita postati još očiglednija”. Zbog toga, nada se list britanskih globalista, ”ako je istorija ikakav vodič, demokrate bi trebalo da pobede (na međuizborima). Ali ovo nisu normalna vremena. Demokrate su čak i još nepopularnije od Trampa.”A toj njihovoj liberalnoj (takozvanoj) demokratiji povrh toga prete i takozvani populisti u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.Jačanje BRIKS-aUsled svega toga ponajmanje neizvesnosti ”Ekonomist” pronalazi u sferi geopolitike, u sklopu čega se očekuje da će Amerika prepustiti Ukrajinu njenoj sudbini i Evropi koja za to nema snage. Dok će – usled Trampove nužde za velikim ekonomskim dilom s Kinom – Amerika i u Aziji iskazati stratešku nonšalantnost. I to nakon što je svojim nepromišljenim carinama Indiju, kao i Brazil, gurnula još dublje u zagrljaj Rusije i Kine. I time dodatno ojačala BRIKS.Kakvu ulogu ovaj nezapadni svet dobija u oblikovanju sveta? Šta nam donosi 2026? I zašto bi novi poredak mogao da bude drugačiji od ovog koji leži u ruševinama?O ovim su temama u ”Novom Sputnjik poretku” govorili istoričar prof. dr Miloš Ković i publicista Igor Ivanović.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, svet – politika, politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Dobrodošli u 2026: Šta dolazi posle godine u kojoj je okončan stari poredak? /video/
Kada je svojim saradnicima čestitala srećnu novu 2026, premijerka Italije Đorđa Meloni poručila im je da ništa ne brinu jer će iduća godina biti još i gora od odlazeće. Možda je samo htela da bude duhovita, no verovatnije je da i sama prepoznaje obrise onoga što londonski ”Ekonomist”, uz očekivano gunđanje, opisuje kao nastanak novog sveta.
U 2026, naime, predviđa ovaj list koji se povezuje s Rotšildima, ”konture geopolitike 21. veka postaće (još) jasnije”. Zato što je ”2025. bila godina u kojoj je okončan stari poredak”.
Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, osvedočeni neprijatelj neoliberalnih briselskih gospodara dosadašnjeg poretka, na istom je tragu nabrojao ”tri šoka koja su potresla svet u 2025.” tako da se – ocenjuje ovaj Grk kome su Nemci zabranili ulazak u svoju zemlju – ”na grobu evropskih ambicija” sad ”uzdiže novi, tvrđi, hladniji, svetski poredak”.
Prvi potres je, piše Varufakis, ”nadolazeća pobeda Rusije u Ukrajini nad Evropom” u ratu koji joj je pružio savršen izgovor za upumpavanje novca u njenu stagnirajuću ekonomiju. Sada, međutim, kad predstoji trijumf Rusije – predvidljiv rezultat koga je Donald Tramp samo ubrzao, kako se konstatuje – najbolji (i jedini) plan Evropske unije leži u ruševinama. Evropa nema Plan B.
Drugi potres koji je potresao svet po tumačenju Janisa Varufakisa je pobeda Kine u trgovinskom ratu protiv Amerike u dva poteza: kroz upotrebu retkih zemnih elemenata kao oružja za masovno uništenje čitave američke ekonomije budućnosti koja ne može da funkcioniše bez onoga što samo Kina proizvodi u potrebnoj meri, i kroz nacionalnu mobilizaciju u cilju ostvarenja tehnološke nezavisnosti od Amerike.
Od Ukrajine do najvažnije ekonomije sveta, dakle, rezultat je 2:0 za nezapadni svet. Dok se treći potez odigrao unutar samog Zapada: predvidljiva pobeda Amerike nad Evropskom unijom u trgovinskom ratu koji je okončan ponižavajućom kapitulacijom šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u sklopu onoga što njen grčki kritičar opisuje kao ”više nego loš dil. To je sporazum o izvlačenju kapitala bez presedana”, koji ”formalizuje tranziciju Evropske unije od industrijskog suparnika do pokornog molioca”.
Trampovo odricanje od Evrope
I ”Fajnenšel tajms”, inače, kao najvažniji među ”događajima koji su definisali svetsku politiku 2025.” ističe Trampovo odricanje od Evrope; od govora njegovog potpredsednika Džej Di Vensa u Minhenu koji je ”otvorio duboku podelu u zapadnoj alijansi”, preko ponižavanja Vladimira Zelenskog u Ovalnoj sobi pred TV kamerama i obustavljanja direktne finansijske i vojne pomoći Kijevu, do nove Strategije nacionalne bezbednosti koja je potvrdila da sve to nisu bile puke ”ekscentrične aberacije”.
Sve to ponižavanje Evrope, s druge strane, izbalansirano je, kako se dalje navodi, pomenutim porazom u trgovinskom ratu protiv Kine koji bi mogao da ima znatno složenije posledice nego što se obično uočava usled narastajućeg američkog duga. To bi, u kombinaciji s nezabeleženim rastom cene zlata i razvojem alternativnog finansijskog sistema u okviru BRIKS-a, moglo da ima fatalne posledice po aktuelni status dolara.
Slom berze i populistička pretnja
Paradoksalno – mada, možda i ne – upravo u mogućem udarcu na američku ekonomiju Rotšildov ”Ekonomist” vidi glavnu nadu za svoje vlasnike i ostale njihove suvlasnike.
”Ekonomist”, naime, opisujući navedene ”konture geopolitike 21. veka” koje će postati uočljive u godini pred nama na ruinama starog poretka, detektuje tri glavna polja što će definisati njihov svet – od ideologije, preko geopolitike do ekonomije.
A na prvom mestu je – po njihovoj sposobnosti uvida – budućnost liberalnih zapadnih demokratija koje su ugrožene, ocenjuje se s neskrivenom antipatijom, Trampovim mafijaškim stilom i liderstvom u stilu Tonija Soprana. Da li će Amerika skliznuti u kvazi-autoritarni poredak, opominje ”Ekonomist”, odrediće međuizbori idućeg novembra. A na to će u velikoj meri uticati stanje američke ekonomije kojoj ”Ekonomist” predviđa – ili najavljuje? – berzanske potrese tako da će i ”neodrživost budžetskih deficita postati još očiglednija”. Zbog toga, nada se list britanskih globalista, ”ako je istorija ikakav vodič, demokrate bi trebalo da pobede (na međuizborima). Ali ovo nisu normalna vremena. Demokrate su čak i još nepopularnije od Trampa.”
A toj njihovoj liberalnoj (takozvanoj) demokratiji povrh toga prete i takozvani populisti u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.
Usled svega toga ponajmanje neizvesnosti ”Ekonomist” pronalazi u sferi geopolitike, u sklopu čega se očekuje da će Amerika prepustiti Ukrajinu njenoj sudbini i Evropi koja za to nema snage. Dok će – usled Trampove nužde za velikim ekonomskim dilom s Kinom – Amerika i u Aziji iskazati stratešku nonšalantnost. I to nakon što je svojim nepromišljenim carinama Indiju, kao i Brazil, gurnula još dublje u zagrljaj Rusije i Kine. I time dodatno ojačala BRIKS.
Kakvu ulogu ovaj nezapadni svet dobija u oblikovanju sveta? Šta nam donosi 2026? I zašto bi novi poredak mogao da bude drugačiji od ovog koji leži u ruševinama?
O ovim su temama u ”Novom Sputnjik poretku” govorili istoričar prof. dr Miloš Ković i publicista Igor Ivanović.
