https://lat.sputnikportal.rs/20260104/astronomi-su-prvi-put-uspeli-da-izmere-masu-i-udaljenost-jedne-odbegle-planete-1194422827.html
Astronomi su prvi put uspeli da izmere masu i udaljenost jedne odbegle planete
Astronomi su prvi put uspeli da izmere masu i udaljenost jedne odbegle planete
Sputnik Srbija
Astronomi su prvi put uspeli da izmere masu i udaljenost jedne od planeta bez zvezdanog sistema, tj. jedne od takozvanih odbeglih ili slobodnih planeta. 04.01.2026, Sputnik Srbija
2026-01-04T17:14+0100
2026-01-04T17:14+0100
2026-01-04T17:14+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174697129_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_46a3f7a61c46dd5ae861d54c87528e4d.jpg
Ova planeta ima oko petine mase Jupitera i nalazi se na nešto manje od 10.000 svetlosnih godina od Zemlje, u pravcu centra naše galaksije, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu „Sajens“. Ta veličina sugeriše da je planeta najverovatnije nastala kao deo planetarnog sistema, pre nego što je izbačena u „igri gravitacionog bilijara“, prenosi „Sajens Alert“.Budući da su male i tamne, ove slobodne planete ne mogu se direktno videti. Umesto toga, astronomi ih obično uočavaju zahvaljujući njihovom uticaju na svetlost udaljenih objekata. Dok prolaze između nas i sjajnog pozadinskog objekta, kao što je zvezda, gravitacioni uticaj planete deluje kao sočivo i nakratko uvećava ili iskrivljuje svetlost.Da bi se odredila masa objekta koji ima ulogu sočiva, obično je potrebno da se zna koliko je on udaljen – a planeta koja leti samostalno pruža malo tragova o kontekstu, pa je teško izračunati njenu udaljenost.U ovom slučaju astronomi su imali sreće. Prvobitni događaj sočiva nezavisno je uočilo više zemaljskih teleskopa u Čileu, Južnoj Africi i Australiji 3. maja 2024. godine. Takođe ga je posmatrao, sada već penzionisani, svemirski teleskop Gaja šest puta tokom perioda od 16 sati. I evo ključnog momenta: u vreme događaja mikrosočiva, Gaja se nalazila 1,5 miliona kilometara od Zemlje, što joj je omogućilo malo drugačiji pogled na nebo u odnosu na teleskope na Zemlji. Svetlost sa zvezde stiže do svakog posmatrača u različito vreme.To je omogućilo astronomima da procene udaljenost do objekta sočiva – slično načinu na koji naš mozak opaža udaljenost na osnovu blago pomerenih slika koje primamo kroz dva oka – a samim tim i njegovu masu. Tim je izračunao da se planeta nalazi na oko 9.785 svetlosnih godina od Zemlje i da ima masu od oko 22 odsto mase Jupitera.U povezanom članku, astrofizičar Gevin Kolman sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu sugeriše da bi se ova tehnika mogla pokazati posebno korisnom za proučavanje lutajućih planeta nakon što svemirski teleskop Nensi Grejs Roman bude lansiran 2027. godine.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, svemir
nauka i tehnologija, društvo, svemir
Astronomi su prvi put uspeli da izmere masu i udaljenost jedne odbegle planete
Astronomi su prvi put uspeli da izmere masu i udaljenost jedne od planeta bez zvezdanog sistema, tj. jedne od takozvanih odbeglih ili slobodnih planeta.
Ova planeta ima oko petine mase Jupitera i nalazi se na nešto manje od 10.000 svetlosnih godina od Zemlje, u pravcu centra naše galaksije, navodi se u studiji
objavljenoj u žurnalu „Sajens“. Ta veličina sugeriše da je planeta najverovatnije nastala kao deo planetarnog sistema, pre nego što je izbačena u „igri gravitacionog bilijara“,
prenosi „Sajens Alert“.
Budući da su male i tamne, ove slobodne planete ne mogu se direktno videti. Umesto toga, astronomi ih obično uočavaju zahvaljujući njihovom uticaju na svetlost udaljenih objekata. Dok prolaze između nas i sjajnog pozadinskog objekta, kao što je zvezda, gravitacioni uticaj planete deluje kao sočivo i nakratko uvećava ili iskrivljuje svetlost.
Da bi se odredila masa objekta koji ima ulogu sočiva, obično je potrebno da se zna koliko je on udaljen – a planeta koja leti samostalno pruža malo tragova o kontekstu, pa je teško izračunati njenu udaljenost.
U ovom slučaju astronomi su imali sreće. Prvobitni događaj sočiva nezavisno je uočilo više zemaljskih teleskopa u Čileu, Južnoj Africi i Australiji 3. maja 2024. godine. Takođe ga je posmatrao, sada već penzionisani, svemirski teleskop Gaja šest puta tokom perioda od 16 sati. I evo ključnog momenta: u vreme događaja mikrosočiva, Gaja se nalazila 1,5 miliona kilometara od Zemlje, što joj je omogućilo malo drugačiji pogled na nebo u odnosu na teleskope na Zemlji. Svetlost sa zvezde stiže do svakog posmatrača u različito vreme.
To je omogućilo astronomima da procene udaljenost do objekta sočiva – slično načinu na koji naš mozak opaža udaljenost na osnovu blago pomerenih slika koje primamo kroz dva oka – a samim tim i njegovu masu. Tim je izračunao da se planeta nalazi na oko 9.785 svetlosnih godina od Zemlje i da ima masu od oko 22 odsto mase Jupitera.
U povezanom članku, astrofizičar Gevin Kolman sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu sugeriše da bi se ova tehnika mogla pokazati posebno korisnom za proučavanje lutajućih planeta nakon što svemirski teleskop Nensi Grejs Roman bude lansiran 2027. godine.
