Pravi lom tek kreće: Može li NATO uopšte da preživi bez centralne uloge Amerike
© AP Photo / Geert Vanden Wijngaert
Pratite nas
Od rešavanja ukrajinskog sukoba zavisiće i to da li će NATO kakav je sad opstali ili će morti da bude reformisan, a to opet zavisi isključivo od američkih planova, ne od Evrope, kaže Mitar Kovač, general-major u penziji.
Organizacija Severnoatlantskog sporazuma već dugo je tema rasprave da li je ovako glomazna vojna alijansa potrebna svetu posle raspada Varšavskog pakta ili je njena uloga prevaziđena.
Odgovor na ovo višedecenijsko pitanje mogao bi da usledi u godinama koje su pred nama, smatra penzionisani general- major Mitar Kovač, s obzirom da trenutno NATO, ovakav kakav je sada, postoji samo zbog „naduvane“ priče da je svet u opasnosti od Rusije.
Od početka je Rusija meta
„Moramo početi od toga da dolazi do smene svetskog poretka. NATO je 1949. godine pokušavao da nađe opravdanje u hladnoratovskoj podeli sveta, u postojanju Varšavskog ugovora i Hladnog rata. Znamo da je početkom devedesetih Varšavski pakt raspušten posle razbijanja samog Sovjetskog Saveza. To je NATO doživeo kao pobedu i ostvareni su njegovi strateški ciljevi - da u bliskoj budućnosti niko neće moći da mu parira. Nažalost, tu svoju razuzdanu moć pokazali su kroz militantno ponašanje. Oni su tad hteli da pokažu i pred Savetom bezbednosti UN da su nezamenjiva političko - vojna organizacija i hteli su da se nametnu kao oružana sila Ujedinjenih nacija. Na sreću, to nije prošlo i došlo je do izrastanja dve nove globalne sile, a to je Ruska Federacija i Kina sa veoma velikim mogućnostima i resursima,“ objašnjava Kovač.
Kriza u Ukrajini, dodaje on, afirmisala je rusku vojsku kao najefikasniju oružanu sila u svetu, a Rusiju kao najmoćniju nuklearnu sila u svetu sa novim, sa sofisticiranim rešenjima u strateškim sistemima i oružju.
Amerika se distancira
„Amerika, distanciranjem pre svega vojnim od ukrajinske krize ali i finansijskim i odbijanjem neposrednog učešća, ostavlja Evropi da se bavi ukrajinskom krizom i u vojnom i materijalnom smislu. Vojni stratezi Amerike su procenili da bi Amerika neposrednim učešćem u tom sukobu ugrozila nacionalnu bezbednost. To je bilo dovoljno ovoj političkoj eliti uz Trampa da se distancira i da na prvo mesto stavi Ameriku i njenu bezbednost, odnosno da povećava bilateralnu saradnju sa Ruskom Federacijom. Nova američka nacionalna doktrina to jest, strategija nacionalne bezbednosti jasno ukazuje na to da Rusija više nije neprijatelj, niti protivnik Amerike. Iskazuju jasno stavove da postoji potreba i mogućnost saradnje sa Ruskom Federacijom, a takođe se vide stavovi distanciranja od militantne evropske garniture koju predvode Velika Britanija, Francuska i Nemačka,“ navodi on.
NATO bez Amerike – tigar od papira
Kovač ističe takođe da s novom američkom strategijom NATO nema više ono jedinstvo koje je imao pre, za vreme Bajdenove globalističke Amerike, čim je Amerika iskazala rezerve prema planovima, strategiji i konceptima NATO i njegovoj politici prema Ruskoj Federaciji.
„Možemo reći slobodno da dolazi do veoma jakih šumova unutar NATO, kako u procesu donošenja odluka, tako i u eventualnom angažovanju NATO. Amerika ne želi da učestvuje u ratu u Evropi, ona ima neke druge planove koji su joj na prvom mestu i zato kažem da su pred NATO paktom ogromne promene u smislu reformi, u smislu definisanja uloge Amerike. Evropa kao deo NATO bez Amerike, a posebno zato što su mnoge države okrenute ka Americi, pre nego ka Briselu, ne može napraviti nikakvu svoju jedinstvenu vojsku, vojno-industrijski kompleks da se spremi za neki rat sa Ruskom Federacijom. Ali sigurno u tom slučaju takav NATO neće opstati jer verujem da ova američka vlast u tome neće učestovati, prvenstveno radi svoje bezbednosti. A NATO je bez Amerike samo tigar od papira“ objašnjava Kovač.
SAD neće da plaćaju EU ratove
Prema njegovim rečima, bez Amerike ne postoji ništa u NATO što ga čini velikim, ni tehnologije, ni proizvodnja potrebnih municijskih efektiva, resursa i ostalih potreba za vođenje rata.
„NATO postoji takav kakav jeste u izvornom smislu sa Amerikom, ali Amerika neće da učestvuje u strategijama koje kreiraju Evropljani bez nje, a to znači da nema jedinstva u NATO i da će morati da se preduzmu značajne reforme. Ja ne kažem da će Amerika napustiti NATO, ali Amerika će nastojati da se menja politika u Evropi i da postaju jednostavno odgovorniji i poslušniji prema inicijativama i zahtevima Amerike,“ navodi Kovač.
Podsećanja radi, još je francuski predsednik Emanuel Makron govorio pre više godina o „moždanoj smrti “ NATO, ističući ono što vidi kao slabljenje posvećenosti transatlantskom savezu od strane njegovog glavnog garanta, SAD, kada je doveo u pitanje posvećenost NATO kolektivnoj odbrani.
I drugi lideri su svojevremeno upozoravale da evropske članice više ne mogu da se oslanjaju na SAD da brane Alijansu osnovanu na početku Hladnog rata radi jačanja bezbednosti Zapadne Evrope i Severne Amerike.
Još jedan problem je finansiranje. Tako je i šef NATO Mark Rute u februaru ove godine izjavio da će članice morati da potroše znatno više od tri odsto svog BDP-a na odbranu, dok Tramp od povratka u Belu kuću insistira da to bude pet odsto.
Koliko se novca izdvaja
Izdvajanja za odbranu evropskih članica NATO i Kanade su se povećala u poslednjih 10 godina. Godišnji budžet i programi NATO iznose oko 3,8 milijardi evra (3,2 milijarde funti ili 4,1 milijarde dolara), a postoji dogovorena formula za podelu troškova za finansiranje stvari kao što su: civilno osoblje i administrativni troškovi sedišta NATO, zajedničke operacije, strateške komande, radarski i sistemi ranog upozoravanja, obuka i veza, odbrambeni komunikacioni sistemi, aerodromi, luke i snabdevanje gorivom.
Podela troškova zasniva se na nacionalnom dohotku, a tri najveća doprinosioca ovome su SAD i Nemačka sa 16 odsto i Velika Britanija sa 11 odsto. SAD su ranije plaćale više od 22 odsto tekućih troškova NATO.
30 Decembar 2025, 20:46
