https://lat.sputnikportal.rs/20251221/status-granica-u-evropskoj-politici-i-kakva-je-tu-uloga-vatikana-video-1193923842.html
Status granica u evropskoj politici i kakva je tu uloga Vatikana? /video/
Status granica u evropskoj politici i kakva je tu uloga Vatikana? /video/
Sputnik Srbija
Neprijatnim iznenađenjima prilikom povratka u Srbiju preko beogradskog aerodroma kao da nema kraja. Makar za one koji periodično putuju. 21.12.2025, Sputnik Srbija
2025-12-21T17:16+0100
2025-12-21T17:16+0100
2025-12-21T17:16+0100
svet
svet – politika
podkast
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/15/1193924268_0:168:3072:1895_1920x0_80_0_0_93e7526d2d17d802eac46831a82b007b.jpg
Prebacivanje odgovornosti između različitih institucija i struktura unutar pojedinih institucija, čini da se obično raspitivanje o stanju stvari pretvori u beskonačnu sagu o izgubljenom vremenu, no to ipak ne umanjuje utisak o ponižavanju državljana Srbije.Najpre su bile potrebne godine da se uvede poseban prolaz za domaće državljane, što je najnormalnija stvar u svakoj suverenoj zemlji. Onima koji plaćaju poreze, odazivaju se na mobilizaciju, koji su nosioci suvereniteta zemlje – to pravo i pripada, tako se ukazuje i određeno poštovanje „države“ prema građaninu.Zašto se putnici ponižavajuU politici je puno toga u simbolici, ne radi se ovde o dodatno potrošenih pet ili deset minuta. Kada je konačno jedno pitanje rešeno, onda se na letovima sa „istočnih destinacija“ još i pre ulaska u Srbiju, neposredno nakon izlaska iz aviona, u pratnji dva srpska policajca u civilu, pojavio nemački službenik, u uniformi svoje policije, koji se uredno obraćao na engleskom jeziku i tražio na uvid pasoše.Izgleda da su srpski policajci u civilu služili da sprečavaju incidente, pošto je dobro poznato kada su poslednji put uniformisani nemački službenici legitimisali po Beogradu i sa kojim razlogom. Naposletku, onaj prolaz koji je bio namenjen za „brzi ulazak“ državljana Republike Srbije sada ima novu svrhu, pa kroz njega mogu i nosioci pasoša – Austrije, Belgije, Bugarske, Italije, Luksemburga, Letonije, Mađarske, Nemačke, Norveške, Rumunije, Slovačke, Finske, Francuske, Holandije, Češke, Švedske, Španije, Švajcarske, SAD i Velike Britanije.Da li je lista „logična“Mada je teško dokučiti po kojoj logici je lista ovako sastavljena, ne treba uopšte sumnjati kako će se već pronaći vajni analitičari i bezlične birokrate koji će ovu listu objasniti kao sasvim logičnu: em nam je značajno da turisti ulaze brže u zemlju, od toga zavisi ekonomski rast, ručaće u Skadarliji, kupovati suvenire, em verovatno imamo neke sporazume – bilateralne i multilateralne koji se i ovako primenjuju.Problem je u tome što niti se bilo kakva politika može voditi na ponižavanju sopstvenih građana, niti se ekonomska politika može voditi na prodavanju suvenira, ali i u tome što se sa druge strane ne vidi da bilo kakvi sporazumi obostrano važe.Dok se na granicama Srbije poistovećuju njeni državljani sa drugima, u tim drugim državama zavode se sve restriktivnije mere za ulazak građana Srbije. Da se ne spominju primeri država koje i dalje imaju vizni režim prema Srbiji, pa čak ni EU sa svojim novim elektronskim kontrolnim mehanizmom, ovde u oči upada primer Letonije koja je uvela obaveznu registraciju svih državljana Srbije najkraće 48 sati pre prelaska granice, sa vrlo detaljnim pitanjima o tome koja je svrha putovanja (pre svega zbog tranzita ka Rusiji i Belorusiji) i diskreciono pravo da lokalne vlasti odbiju ulazak.U suštini – vizni režimDe fakto, ovo jeste neka vrsta viznog režima, pošto u praksi onemogućava nesmetano kretanje državljanima Srbije unutar „šengenskog prostora“. Pored toga što je u politici mnogo toga u simbolici, u diplomatiji je mnogo toga u reciprocitetu.Nakon decenija tlapnji o tome kako granice više nemaju veliki značaj, te da će vremenom postati istorijska kategorija, ovo pitanje ponovo se aktualizuje u Evropi od eskalacije Migrantske krize. Sa sukobom u Ukrajini započeta je i militarizacija granica, a evo već danas granični problemi postaju uzroci velikih sporova.Naime, litvansko-beloruska granica bila je potpuno zatvorena oko mesec dana, pa su iz dana u dan međudržavni odnosi postajali sve komplikovaniji. Litvanske vlasti granicu su zatvorile zbog navodnog šverca cigareta meteorološkim balonima.Podosta neubedljivo objašnjenje, pošto baloni nadleću kopnenu granicu, bila ona zatvorena ili ne, a takođe tu nije samo problem u „beloruskoj strani“, nego i u onima koji švercovanu robu dočekuju na teritoriji Litvanije. Odgovor je bio recipročan pa su vozila sa litvanskim registarskim tablicama „zarobljena“, više od hiljadu kamiona ostalo je u Belorusiji, pa su vlasnici još morali plaćati „ležarinu“ na parkinzima.U pozadini zatvaranja granicaNaravno, pozadina celog spora koji se sada manifestovao kao granični sasvim je drugačija. Litvanci su zatvorili granicu dan pred početak velike konferencije o evroazijskoj bezbednosti u Minsku. Učesnici koji su dolazili iz Evrope i Amerike putovali su najpre avionom do Viljnusa, a zatim taksijem ili autobusom do Minska (i železnički saobraćaj između dva grada je prekinut odlukom litvanskih vlasti).Tako je doputovao i kardinal Klaudio Gudžeroti, prefekt Kongregacije (dikasterije) za Istočne crkve Rimske kurije. Među govornicima na konferencijskim panelima nema njegovog imena, ali se zastava Vatikana nalazi na popisu država iz kojih su dolazili učesnici. Kardinal Gudžeroti sreo se sa Aleksandrom Lukašenkom, a zanimljivo je njegovo mišljenje o sukobu u Ukrajini i stavu Belorusije:„Želim da se zahvalim Belorusiji i beloruskom narodu. Njihov stav je uvek bio da se ne mešaju u ovaj rat, već, naprotiv, da ga spreče. Uveren sam da je sada potreban sledeći korak. Ključno je da Evropa ovo shvati, da postoji spremnost za dijalog. Uloga Belorusije kao mosta je fundamentalna za geopolitičke faktore“.Faktor VatikanaSvakako, u odnosima Vatikana i Aleksandra Lukašenka postoje nerešene stvari i sigurno je kardinal Gudžeroti dolazio zbog toga. Nekoliko katoličkih sveštenika uhapšeno je nakon protesta 2020. godine, pod optužbom da su organizovali sprovođenje neuspele obojene revolucije, a jedan je označen za saradnika poljskih obaveštajnih struktura. Takođe, od 2024. godine u Belorusiji je na snazi i novi zakon o verskim organizacijama kojim se definiše minimalan broj vernika i razdvajaju delovanja na lokalnom (oblasnom) i državnom (republičkom) nivou, a uvodi se i pojam verskih zajednica koje su na nižem organizacionom nivou (samim tim i zakonska prava za njih su drugačije postavljena).Ipak, ostaje otvoreno šta su još Gudžeroti i Lukašenko razgovarali i koliko se to tiče Ukrajine, budućih mirovnih pregovora i mirovnog rešenja. Litvancima ovo smeta iz najmanje tri razloga, a očigledno ih je u tome podržala i evrobirokratija iz Brisela. Prvobitne naznake kako će Brisel „izvršiti pritisak“ na Viljnus da momentalno otvori granicu, brzo su nestale i blokada je nastavljena. Sasvim je moguće da im je još i pre evrobirokratije stigla podršla iz Poljske.Prvi razlog zbog čega ovo smeta Litvancima jeste što Vatikan direktnim razgovorima sa Lukašenkom potpuno potkopava priču o postojanju nekakvog „prelaznog kabineta“ i Svetlani Tihanovskoj kao „narodnom lideru“. Izgradnja ove konstrukcije predugo je trajala, a njeno trajanje podosta je koštalo da bi se sada odustajalo od toga. Prema ovoj tezi Lukašenko nije legitiman lider i zato se ne gleda blagonaklono kada se ovakvim posetama, poput Gudžerotijeve – ta konstrukcija ruši.Drugi razlog je uslovno rečeno – istorijski i tiče se svojevrsnog „stečenog prava“ Litvanaca i Poljaka da Vatikan odnos prema Belorusiji gradi preko njih i sagledavajući njihove interese. I ne samo prema Belorusiji, nego i dalje ka geografskom (jugo)istoku. Očigledno, poseta kardinala nije bila unapred usaglašena i otuda vrlo radikalan odgovor.Treći razlog je što sa svojim stavovima o Ukrajinskoj krizi Vatikan narušava „jednoumlje“ EU i dovodi u pitanje odluku o proglašavanju egzistencijalnog rata protiv Rusije, u koji je uključeno i pitanje Belorusije. Iza kulisa, priča se da je tema relacija sa Minskom već otvorena u Briselu, odnosno da je konstatovano kako su mere uvođene punih pola decenija proizvele samo kontraefekat. Prvim komšijama Belorusije, koji su najglasniji protiv Lukašenka, nije potrebna bilo kakva promena kursa, neprihvatljivo im je da se ova tema otvara čak i iza kulisa. Otuda i ćutanje evrobiroktatije nakon prvobitnih poruka o kratkom trajanju granične blokade.Šta danas znače graniceFenomen državne granice, kompleksan sa koje god strane da se posmatra – strategijske, filozofske, pravne, politikološke, geografske, istorijske – opet je hiperaktuelan u evropskoj poltici.Državne granice su važne, bez njih se ne može govoriti o suverenitetu i suverenosti u bilo kom smislu (vestfalskom ili postvestfalskom, striktno tumačenom ili izvedenom). Naposletku, odluka Litvanaca takođe je simbolička: Gudžeroti je stigao u Minsk, kao i drugi učesnici, mada je većina morala od Viljnusa do Minska preko Letonije, na put koji je trajao 12 sati. Paradigma liberalnih internacionalista o nebitnosti granica takođe se ticala suvereniteta, samo je tada trebalo desuverenizovati države i „prebaciti“ nadležnosti na EU. Bagatelizovati pitanje državne granice na bilo koji način, a najosetljiviji je ponižavanjem sopstvenih građana, vrlo je opasno i krajnje neodgovorno. Oko državnih granica, sasvim je moguće, igraće se najvažnija (geo)politička igra u Evropi u narednoj deceniji. Litvansko-beloruski primer samo je početak, svojevrsni uvod za ono što sledi u Ukrajini i tiče se teritorijalne prekompozicije. Hoće li se priča o državnim granicama nastaviti i dalje? To zavisi od broja sporova koji će u međuvremenu nastati, kao i od toka i ishoda egzistencijalnog rata koji vodi EU protiv Rusije.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet – politika, podkast, emisija „prorok“
svet – politika, podkast, emisija „prorok“
Status granica u evropskoj politici i kakva je tu uloga Vatikana? /video/
Neprijatnim iznenađenjima prilikom povratka u Srbiju preko beogradskog aerodroma kao da nema kraja. Makar za one koji periodično putuju.
Prebacivanje odgovornosti između različitih institucija i struktura unutar pojedinih institucija, čini da se obično raspitivanje o stanju stvari pretvori u beskonačnu sagu o izgubljenom vremenu, no to ipak ne umanjuje utisak o ponižavanju državljana Srbije.
Najpre su bile potrebne godine da se uvede poseban prolaz za domaće državljane, što je najnormalnija stvar u svakoj suverenoj zemlji. Onima koji plaćaju poreze, odazivaju se na mobilizaciju, koji su nosioci suvereniteta zemlje – to pravo i pripada, tako se ukazuje i određeno poštovanje „države“ prema građaninu.
Zašto se putnici ponižavaju
U politici je puno toga u simbolici, ne radi se ovde o dodatno potrošenih pet ili deset minuta. Kada je konačno jedno pitanje rešeno, onda se na letovima sa „istočnih destinacija“ još i pre ulaska u Srbiju, neposredno nakon izlaska iz aviona, u pratnji dva srpska policajca u civilu, pojavio nemački službenik, u uniformi svoje policije, koji se uredno obraćao na engleskom jeziku i tražio na uvid pasoše.
Izgleda da su srpski policajci u civilu služili da sprečavaju incidente, pošto je dobro poznato kada su poslednji put uniformisani nemački službenici legitimisali po Beogradu i sa kojim razlogom. Naposletku, onaj prolaz koji je bio namenjen za „brzi ulazak“ državljana Republike Srbije sada ima novu svrhu, pa kroz njega mogu i nosioci pasoša – Austrije, Belgije, Bugarske, Italije, Luksemburga, Letonije, Mađarske, Nemačke, Norveške, Rumunije, Slovačke, Finske, Francuske, Holandije, Češke, Švedske, Španije, Švajcarske, SAD i Velike Britanije.
Mada je teško dokučiti po kojoj logici je lista ovako sastavljena, ne treba uopšte sumnjati kako će se već pronaći vajni analitičari i bezlične birokrate koji će ovu listu objasniti kao sasvim logičnu: em nam je značajno da turisti ulaze brže u zemlju, od toga zavisi ekonomski rast, ručaće u Skadarliji, kupovati suvenire, em verovatno imamo neke sporazume – bilateralne i multilateralne koji se i ovako primenjuju.
Problem je u tome što niti se bilo kakva politika može voditi na ponižavanju sopstvenih građana, niti se ekonomska politika može voditi na prodavanju suvenira, ali i u tome što se sa druge strane ne vidi da bilo kakvi sporazumi obostrano važe.
Dok se na granicama Srbije poistovećuju njeni državljani sa drugima, u tim drugim državama zavode se sve restriktivnije mere za ulazak građana Srbije. Da se ne spominju primeri država koje i dalje imaju vizni režim prema Srbiji, pa čak ni EU sa svojim novim elektronskim kontrolnim mehanizmom, ovde u oči upada primer Letonije koja je uvela obaveznu registraciju svih državljana Srbije najkraće 48 sati pre prelaska granice, sa vrlo detaljnim pitanjima o tome koja je svrha putovanja (pre svega zbog tranzita ka Rusiji i Belorusiji) i diskreciono pravo da lokalne vlasti odbiju ulazak.
De fakto, ovo jeste neka vrsta viznog režima, pošto u praksi onemogućava nesmetano kretanje državljanima Srbije unutar „šengenskog prostora“. Pored toga što je u politici mnogo toga u simbolici, u diplomatiji je mnogo toga u reciprocitetu.
Nakon decenija tlapnji o tome kako granice više nemaju veliki značaj, te da će vremenom postati istorijska kategorija, ovo pitanje ponovo se aktualizuje u Evropi od eskalacije Migrantske krize. Sa sukobom u Ukrajini započeta je i militarizacija granica, a evo već danas granični problemi postaju uzroci velikih sporova.
Naime, litvansko-beloruska granica bila je potpuno zatvorena oko mesec dana, pa su iz dana u dan međudržavni odnosi postajali sve komplikovaniji. Litvanske vlasti granicu su zatvorile zbog navodnog šverca cigareta meteorološkim balonima.
Podosta neubedljivo objašnjenje, pošto baloni nadleću kopnenu granicu, bila ona zatvorena ili ne, a takođe tu nije samo problem u „beloruskoj strani“, nego i u onima koji švercovanu robu dočekuju na teritoriji Litvanije. Odgovor je bio recipročan pa su vozila sa litvanskim registarskim tablicama „zarobljena“, više od hiljadu kamiona ostalo je u Belorusiji, pa su vlasnici još morali plaćati „ležarinu“ na parkinzima.
U pozadini zatvaranja granica
Naravno, pozadina celog spora koji se sada manifestovao kao granični sasvim je drugačija. Litvanci su zatvorili granicu dan pred početak velike konferencije o evroazijskoj bezbednosti u Minsku. Učesnici koji su dolazili iz Evrope i Amerike putovali su najpre avionom do Viljnusa, a zatim taksijem ili autobusom do Minska (i železnički saobraćaj između dva grada je prekinut odlukom litvanskih vlasti).
Tako je doputovao i kardinal Klaudio Gudžeroti, prefekt Kongregacije (dikasterije) za Istočne crkve Rimske kurije. Među govornicima na konferencijskim panelima nema njegovog imena, ali se zastava Vatikana nalazi na popisu država iz kojih su dolazili učesnici. Kardinal Gudžeroti sreo se sa Aleksandrom Lukašenkom, a zanimljivo je njegovo mišljenje o sukobu u Ukrajini i stavu Belorusije:
„Želim da se zahvalim Belorusiji i beloruskom narodu. Njihov stav je uvek bio da se ne mešaju u ovaj rat, već, naprotiv, da ga spreče. Uveren sam da je sada potreban sledeći korak. Ključno je da Evropa ovo shvati, da postoji spremnost za dijalog. Uloga Belorusije kao mosta je fundamentalna za geopolitičke faktore“.
Svakako, u odnosima Vatikana i Aleksandra Lukašenka postoje nerešene stvari i sigurno je kardinal Gudžeroti dolazio zbog toga. Nekoliko katoličkih sveštenika uhapšeno je nakon protesta 2020. godine, pod optužbom da su organizovali sprovođenje neuspele obojene revolucije, a jedan je označen za saradnika poljskih obaveštajnih struktura. Takođe, od 2024. godine u Belorusiji je na snazi i novi zakon o verskim organizacijama kojim se definiše minimalan broj vernika i razdvajaju delovanja na lokalnom (oblasnom) i državnom (republičkom) nivou, a uvodi se i pojam verskih zajednica koje su na nižem organizacionom nivou (samim tim i zakonska prava za njih su drugačije postavljena).
Ipak, ostaje otvoreno šta su još Gudžeroti i Lukašenko razgovarali i koliko se to tiče Ukrajine, budućih mirovnih pregovora i mirovnog rešenja. Litvancima ovo smeta iz najmanje tri razloga, a očigledno ih je u tome podržala i evrobirokratija iz Brisela. Prvobitne naznake kako će Brisel „izvršiti pritisak“ na Viljnus da momentalno otvori granicu, brzo su nestale i blokada je nastavljena. Sasvim je moguće da im je još i pre evrobirokratije stigla podršla iz Poljske.
Prvi razlog zbog čega ovo smeta Litvancima jeste što Vatikan direktnim razgovorima sa Lukašenkom potpuno potkopava priču o postojanju nekakvog „prelaznog kabineta“ i Svetlani Tihanovskoj kao „narodnom lideru“. Izgradnja ove konstrukcije predugo je trajala, a njeno trajanje podosta je koštalo da bi se sada odustajalo od toga. Prema ovoj tezi Lukašenko nije legitiman lider i zato se ne gleda blagonaklono kada se ovakvim posetama, poput Gudžerotijeve – ta konstrukcija ruši.
Drugi razlog je uslovno rečeno – istorijski i tiče se svojevrsnog „stečenog prava“ Litvanaca i Poljaka da Vatikan odnos prema Belorusiji gradi preko njih i sagledavajući njihove interese. I ne samo prema Belorusiji, nego i dalje ka geografskom (jugo)istoku. Očigledno, poseta kardinala nije bila unapred usaglašena i otuda vrlo radikalan odgovor.
Treći razlog je što sa svojim stavovima o Ukrajinskoj krizi Vatikan narušava „jednoumlje“ EU i dovodi u pitanje odluku o proglašavanju egzistencijalnog rata protiv Rusije, u koji je uključeno i pitanje Belorusije. Iza kulisa, priča se da je tema relacija sa Minskom već otvorena u Briselu, odnosno da je konstatovano kako su mere uvođene punih pola decenija proizvele samo kontraefekat. Prvim komšijama Belorusije, koji su najglasniji protiv Lukašenka, nije potrebna bilo kakva promena kursa, neprihvatljivo im je da se ova tema otvara čak i iza kulisa. Otuda i ćutanje evrobiroktatije nakon prvobitnih poruka o kratkom trajanju granične blokade.
Fenomen državne granice, kompleksan sa koje god strane da se posmatra – strategijske, filozofske, pravne, politikološke, geografske, istorijske – opet je hiperaktuelan u evropskoj poltici.
Državne granice su važne, bez njih se ne može govoriti o suverenitetu i suverenosti u bilo kom smislu (vestfalskom ili postvestfalskom, striktno tumačenom ili izvedenom). Naposletku, odluka Litvanaca takođe je simbolička: Gudžeroti je stigao u Minsk, kao i drugi učesnici, mada je većina morala od Viljnusa do Minska preko Letonije, na put koji je trajao 12 sati. Paradigma liberalnih internacionalista o nebitnosti granica takođe se ticala suvereniteta, samo je tada trebalo desuverenizovati države i „prebaciti“ nadležnosti na EU. Bagatelizovati pitanje državne granice na bilo koji način, a najosetljiviji je ponižavanjem sopstvenih građana, vrlo je opasno i krajnje neodgovorno. Oko državnih granica, sasvim je moguće, igraće se najvažnija (geo)politička igra u Evropi u narednoj deceniji. Litvansko-beloruski primer samo je početak, svojevrsni uvod za ono što sledi u Ukrajini i tiče se teritorijalne prekompozicije. Hoće li se priča o državnim granicama nastaviti i dalje? To zavisi od broja sporova koji će u međuvremenu nastati, kao i od toka i ishoda egzistencijalnog rata koji vodi EU protiv Rusije.
