Tri događaja koja dovode do velikog preokreta u svetu /video/
© POOL
/ Pratite nas
Nije slučajno što su poruke poslate tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Indiji pale gotovo u isto vreme kad i objavljivanje ažurirane Strategije nacionalne bezbednosti Donalda Trampa, ali i rusko lomljenje Ukrajinaca na frontu – svi ti događaji sinhrono nas uvode u novu fazu međunarodnih odnosa, ocenjuje politikolog Stevan Gajić.
Indijski zvaničnici su pokazali da su nezavisna sila koja ne sluša ničije diktate, ističe dr Gajić iz Instituta za evropske studije, komentarišući Putinove sastanke u Nju Delhiju s indijskim premijerom Narendrom Modijem i predsednicom Droupadu Murmom. Rezultat dvodnevnih razgovora je 29 potpisanih dokumenata, kao i zajednička izjava Putina i Modija u 70 tačaka kojom je obuhvaćen čitav spektar saradnje dve zemlje, od ekonomije, energetike, do dogovora o nastavku saradnje u G20, BRIKS-u i ŠOS-u i stava da su odnosi Rusije i Indije osnova globalnog mira i stabilnosti na temelju nedeljive bezbednosti.
„Ono što je bitno jeste da se ovo pojavilo u isto vreme kada i nova američka doktrina bezbednosti, koja govori o tome šta će Amerikanci zaista raditi. Ta doktrina se u dobroj meri poklapa sa onim što već dugo govorim, a to je da je njihov interes neka vrsta ponavljanja koncerta velikih sila nastalog u Evropi početkom 19. veka - to je dogovor o tome kako će da funkcioniše svet, gde postoje zone interesa, kako će podela da funkcioniše, pre svega između Amerike, Rusije i Kine“, navodi politikolog u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Što se tiče Indije, kako ističe naš sagovornik, ona suštinski svojem ponašanjem podržava Rusiju zato što, uprkos pritiscima sa Zapada, kupuje rusku naftu i pritom zarađuje na tome, posebno kad je preprodaje Evropljanima koji za veće pare a zbog svog ideološkog slepila biraju da tu uslugu dodatno plate kako bi se, valjda, duševno bolje osećali.
Prema njegovim rečima, Indija se praktično prilično brzo opredelila u ukrajinskom sukobu i to je bio jedan od većih šokova za Zapad na samom početku, još 2022. godine, kada su oni mislili da će Rusiju da izoluju.
“Indija je upravo bila jedna od ključnih zemalja koja nije žurila da osudi Rusiju, već su vrlo odmereno posmatrali događaje u Evropi, a de fakto su praktično podržali Rusiju u onome što oni vide kao uspostavljanje pravednijeg globalnog poretka i da je ovaj rat na velika vrata objavio da je multipolarizam već stvarnost, da to nije nekakva budućnost.“
Indija rekla „ne“ embargu na rusku naftu
Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović ističe da je Putinova poseta Nju Delhiju na neki način pripremana od trenutka kad je završena poseta indijskog premijera Modija Moskvi prošle godine, koja je isto tako bila izuzetno srdačna i mnogo manje formalna, s nenameštenim protokolom.
Indusi su, dodaje on, imali vremena da temeljno pripreme Putinovu posetu, sa svim manifestacijama srdačnosti, na šta je rusku predsednik uzvratio citirajući indijsku poslovicu „zajedno idemo, zajedno rastemo“.
“Ono što mislim da je značajno jeste da su Induski rekli “ne” embargu na naftu iz Rusije. To može da fluktuira, nekih meseci će rafinerije kupovati više, nekih manje. Recimo, u novembru je bila jako velika kupovina sirove nafte. Tu više ne treba nasedati pričama Rojtersa ili drugih agencija o tome kako to drastično pada, kako indijske rafinerije otkazuju aranžmane”, kaže Korkodelović i dodaje da se saradnja Indije i Rusije ne svodi na energente nego se širi u raznim formama, pre svega u oblasti vojnotehničke saradnje, zatim svemirske industrije, poljoprivrede…
Korkodelović podseća i da je važan momenat Putinove posete bilo otvaranje ogranka televizije RT u Indiji.
„To je jedan od izuzetno mudrih poteza koje Rusija povlači. Širenje ruskog viđenja informativne sfere je izuzetno važno pogotovu ako se zna da je u Indiji tiraž dnevnih novina na 22 zvanična jezika 400 miliona. I oni su svi bar dva dana bili usredsređeni na svaki detalj posete predsednika Putina. A taj uticaj se širi preko Indije i na ostale nekadašnje britanske kolonije. Otvaranje studija je takođe prilika da RT kao grupacija probije, možda samo u Indiji, tu magičnu barijeru od milijardu gledalaca. Pogotovo što Indusi imaju jako loše iskustvo sa zapadnim medijama u postkolonijalnom periodu, a najgore imaju sa Bi-Bi-sijem koji im stalno nešto podmeće”, primećuje naš sagovornik.
Trampov veliki zaoktret
Na vesti vezane za posetu Putina Nju Delhiju, napominje Gajić, nadovezala se informacija o Trampovoj ažuriranoj Strategiji nacionalne bezbednosti koja zaista pravi veliki zaokret.
„Ovo je nokaut za Evropsku uniju koja je objektivno jedna zaostala sila. Ja volim da ih poredim sa Habsburškom monarhijom početkom 20. veka, koja je zaostajala u odnosu na sve konkurente. Jedino je mogla da projektuje svoju silu na Balkanu i to ih je na kraju koštalo nestanka. Isto sada vidimo sa Evropskom unijom, koja se jedino iživljava na Balkanu. Oni se čak iz petnih žila bore da zadrže mesto za stolom kada govorimo o Ukrajini, jer ih Amerikanci i Rusi ne fermaju, iako su oni tamo uložili ogroman novac.”
Putin im je, kaže Gajić, lepo poručio da ako krenu na Rusiju mogu biti zbrisani i da “Rusija neće imati s kime da razgovara”.
“Očigledno mora neko to tako da kaže jer oni ne shvataju nikakve suptilne poruke, a i Rusi su za tri i po godine nešto naučili – da koliko god su se trudili da šalju suptilne poruke one s druge strane uopšte nisu bile shvaćene. Jedino su opet Amerikanci to razumeli, ali ne i Evropljani. Tramp u svakom slučaju, ali još važnije Pentagon. Suština je da se ovo sve dešava u trenutku kada prosto vidimo da se u Ukrajini stvari rapidno menjaju i da se front lomi. A Amerikanci pokušavaju da spasu što se spasti može u Evropi i praktično da svoje resurse preusmere na drugo mesto. Njih pre svega interesuje Latinska Amerika, odnosno cela Severna i Južna Amerika da konsoliduju svoju moć”, objašnjava politikolog.
Što se tiče njihovog odnosa prema Aziji, Amerikanci će, kako kaže, u skladu sa onim što se dešavalo tokom ove posete morati da prilagođavaju svoju politiku. Pritom neće odustati od obuzdavanja Kine, ali svakako žele da izbegnu s Kinezima rat zbog Tajvana, smatra Gajić.
S obzirom da Amerikanci s Trampom pokazuju želju da se odnosi s Rusijom relaksiraju to, konstatuje on, potpuno degradira Europsku uniju:
“Severni tok će po svemu sudeći proraditi, a ovog puta on će biti u vlasništvu Amerikanaca. Rusi će imati više zarade nego što su imali kada je to bio rusko-nemački projekat, a Evropljani će plaćati tu razliku i biće potpuno marginalizovani.”
Rusija se istovremeno, naglašava Gajić, pozicionira kao zemlja koja može da arbitrira u globalnim odnosima, posebno na evroazijskom tlu i zato su političke poruke iz Nju Delhija mnogo važnije od ekonomskih koje ih zapravo samo prate.
