Stvaralac velike svetske sile pred čijom se slikom molio srpski narod /foto/

© Sputnik / Lola ĐorđevićU okviru, drugim po redu Danima Ermitaža u Srbiji, u Ruskom domu u Beogradu otvorena je izložba „Petar Veliki i Srbija”, posvećena odnosima između ruskog i srpskog naroda koji su krajem 17. i početkom 18. veka dosegli potpuno novi nivo

1/22

U okviru, drugim po redu Danima Ermitaža u Srbiji, u Ruskom domu u Beogradu otvorena je izložba „Petar Veliki i Srbija”, posvećena odnosima između ruskog i srpskog naroda koji su krajem 17. i početkom 18. veka dosegli potpuno novi nivo

Petar Veliki, proglašen je carem kao dete, a vlast je preuzeo 1689. godine uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Pod njegovom vlašću zemlja je proglašena imperijom, a Petar za „oca otadžbine i imperatora cele Rusije“

2/22

Petar Veliki, proglašen je carem kao dete, a vlast je preuzeo 1689. godine uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Pod njegovom vlašću zemlja je proglašena imperijom, a Petar za „oca otadžbine i imperatora cele Rusije“

3/22

Izložba „Petar Veliki i Srbija” je zapravo svojevrsna priča o graditelju Velike Rusije i srpsko-ruskih odnosa.

Povezanost srpskog i ruskog naroda započeta je mnogo pre vladavine ruskog imperatora. Posle potpadanja srpskih zemalja pod vlast Osmanlija, naši crkveni ljudi počinju okretati svoje poglede ka pravoslavlovnoj Rusiji, tražeći od nje pomoć i zaštitu.

4/22

Povezanost srpskog i ruskog naroda započeta je mnogo pre vladavine ruskog imperatora. Posle potpadanja srpskih zemalja pod vlast Osmanlija, naši crkveni ljudi počinju okretati svoje poglede ka pravoslavlovnoj Rusiji, tražeći od nje pomoć i zaštitu.

Od 1509. godine kada je veliki knez Vasilije Ivanovič uslišio molbu beogradskog mitropolita Teofana, preko cara Ivana Vasiljeviča Groznog, do prvog cara iz dinastije Romanov Mihaila Fjodoroviča, ruski vladari počinju bivati glavni ktitori srpskih crkava i manastira

5/22

Od 1509. godine kada je veliki knez Vasilije Ivanovič uslišio molbu beogradskog mitropolita Teofana, preko cara Ivana Vasiljeviča Groznog, do prvog cara iz dinastije Romanov Mihaila Fjodoroviča, ruski vladari počinju bivati glavni ktitori srpskih crkava i manastira

Iz razrušenih i poharanih srpskih svetinja, put Rusije odlazile su crkvene delegacije ne bi li od ruskih vladara i ruskog naroda izmolili pomoć. Neretko, vraćali su se sa crkvenim knjigama, ikonama i vrednim relikvijama poput, ovde izloženog, Prestonog jevanđelja okovanog srebrom

6/22

Iz razrušenih i poharanih srpskih svetinja, put Rusije odlazile su crkvene delegacije ne bi li od ruskih vladara i ruskog naroda izmolili pomoć. Neretko, vraćali su se sa crkvenim knjigama, ikonama i vrednim relikvijama poput, ovde izloženog, Prestonog jevanđelja okovanog srebrom

Žive veze sa Rusijom održavao je i patrijarh Arsenije III Crnojević čija je mitra, koju je Patrijarh 1697. dobio od grada Moskve, deo postavke.

7/22

Žive veze sa Rusijom održavao je i patrijarh Arsenije III Crnojević čija je mitra, koju je Patrijarh 1697. dobio od grada Moskve, deo postavke.

© Sputnik / Lola ĐorđevićPored crkvenih relikvija, iz Rusije je u našu zemlju stigla i prva prosvetna pomoć. Na molbu beogradskog mitropolita Mojsija, ruski imperator Petar Veliki šalje u Srbiju školske knjige i učitelje, pa tako ruski učitelj Maksim Suvorov 1726. godine otvora školu u Sremskim Karlovcima

8/22

Pored crkvenih relikvija, iz Rusije je u našu zemlju stigla i prva prosvetna pomoć. Na molbu beogradskog mitropolita Mojsija, ruski imperator Petar Veliki šalje u Srbiju školske knjige i učitelje, pa tako ruski učitelj Maksim Suvorov 1726. godine otvora školu u Sremskim Karlovcima

© Sputnik / Lola ĐorđevićTražeći spas od turskog zuluma, mnogi Srbi su počeli da odlaze u Rusiju i stupaju u državnu službu. Petar Veliki je prepoznao vojničke kvalitete doseljenih, naročito ceneći njihovu hrabrost koju su ispoljili u pomorskim bitkama koje su doprinele širenju granica carstva

9/22

Tražeći spas od turskog zuluma, mnogi Srbi su počeli da odlaze u Rusiju i stupaju u državnu službu. Petar Veliki je prepoznao vojničke kvalitete doseljenih, naročito ceneći njihovu hrabrost koju su ispoljili u pomorskim bitkama koje su doprinele širenju granica carstva

© Sputnik / Lola ĐorđevićIstorija pamti imena mnogih poznatih Srba koji su bili saradnici Petra Velikog. Među njima grof Sava Vladislavič Raguzinski, diplomata, trgovinski predstavnik i glavni savetnik Petra Velikog za spoljnu politiku, zauzimaju posebno mesto.

10/22

Istorija pamti imena mnogih poznatih Srba koji su bili saradnici Petra Velikog. Među njima grof Sava Vladislavič Raguzinski, diplomata, trgovinski predstavnik i glavni savetnik Petra Velikog za spoljnu politiku, zauzimaju posebno mesto.

© Sputnik / Lola ĐorđevićNa Petrov zahtev, Raguzinski je nabavio mermerne statue iz Italije za Letnju baštu, uključujući i Tauridsku Veneru. Izložbena postavka je obogaćena replikom Letnjeg vrta sa skulpturama iz zbirke Ermitaža

11/22

Na Petrov zahtev, Raguzinski je nabavio mermerne statue iz Italije za Letnju baštu, uključujući i Tauridsku Veneru. Izložbena postavka je obogaćena replikom Letnjeg vrta sa skulpturama iz zbirke Ermitaža

© Sputnik / Lola ĐorđevićMeđu carevim saradnicima bio je i knez Mihajlo Miloradović, organizator ustanka protiv Turaka koji je trebalo da podrži Prutski pohod Petra Velikog. Njegov praunuk, Mihailo Miloradović, postao je jedan od najistaknutijih ruskih junaka rata protiv Napoleona i general-gubernator Sankt Peterburga.

12/22

Među carevim saradnicima bio je i knez Mihajlo Miloradović, organizator ustanka protiv Turaka koji je trebalo da podrži Prutski pohod Petra Velikog. Njegov praunuk, Mihailo Miloradović, postao je jedan od najistaknutijih ruskih junaka rata protiv Napoleona i general-gubernator Sankt Peterburga.

Uvidevši značaj pomorske nadmoći, ruski imerator radi na formiranju velike flote šaljući stotine boljara na obuku u pomorskim veštinama, navigaciji i brodogradnji, ali isto tako dovodi u Rusiju pomorske stručnjake iz drugih zemalja.

13/22

Uvidevši značaj pomorske nadmoći, ruski imerator radi na formiranju velike flote šaljući stotine boljara na obuku u pomorskim veštinama, navigaciji i brodogradnji, ali isto tako dovodi u Rusiju pomorske stručnjake iz drugih zemalja.

Jedan od njih je iskusan moreplovac Matija Zmajević iz Perasta koji je 1712. stupio u službu Petra Velikog. Učestvovao je u pomorskim bitkama tokom Severnog rata, gde je ispoljio veliku hrabost i pomorsko umeće, te je nakon nekoliko godina vojevanja stekao čin kontraadmirala

14/22

Jedan od njih je iskusan moreplovac Matija Zmajević iz Perasta koji je 1712. stupio u službu Petra Velikog. Učestvovao je u pomorskim bitkama tokom Severnog rata, gde je ispoljio veliku hrabost i pomorsko umeće, te je nakon nekoliko godina vojevanja stekao čin kontraadmirala

Pobedom u ratovima protiv Švedske i Osmanskog carstva, car je obezbedio Rusiji izlaz na Baltičko i Kaspijsko more i značajno proširio teritoriju zemlje. Iz tog razloga centralno mesto izložbe zauzima maketa jedrenjaka "Orel" koji simbolizuje nastanak Ruske imperije i ulogu Petra Velikog kao "kapetana“ modernizacije.

15/22

Pobedom u ratovima protiv Švedske i Osmanskog carstva, car je obezbedio Rusiji izlaz na Baltičko i Kaspijsko more i značajno proširio teritoriju zemlje. Iz tog razloga centralno mesto izložbe zauzima maketa jedrenjaka "Orel" koji simbolizuje nastanak Ruske imperije i ulogu Petra Velikog kao "kapetana“ modernizacije.

Pored stvaranja moćne armije i flote, ruski imperator je sproveo i niz reformi koje su pogodile sve sfere ruskog života – osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar i azbuku, pomagao razvoj trgovine, industrije i privrede otvarajući rudnike, fabrike i manufakture.

16/22

Pored stvaranja moćne armije i flote, ruski imperator je sproveo i niz reformi koje su pogodile sve sfere ruskog života – osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine, reformisao kalendar i azbuku, pomagao razvoj trgovine, industrije i privrede otvarajući rudnike, fabrike i manufakture.

© Sputnik / Lola ĐorđevićPetar Veliki ostaće upamćen kao neumorni graditelj jedne velike imperije kome je jedini cilj bio napredak Rusije. Zapisi govore da je svojim podanicima i saradnicima govorio da se “Vladar mora razlikovati od podanika ne gizdavošću, a još manje raskoši, već budnim i neumornim nošenjem državničkog bremena…”

17/22

Petar Veliki ostaće upamćen kao neumorni graditelj jedne velike imperije kome je jedini cilj bio napredak Rusije. Zapisi govore da je svojim podanicima i saradnicima govorio da se “Vladar mora razlikovati od podanika ne gizdavošću, a još manje raskoši, već budnim i neumornim nošenjem državničkog bremena…”

18/22

Veliki tim profesionalaca iz Rusije i Srbije mesecima su zajedno pripremali ovaj praznik istorije, kulture i umetnosti koji svakako vredi pogledati

19/22

Postavka izložbe je koncipirana tako da posetioci kroz vizuelne simbole mogu da prate narativ o Petru Velikom i istorijskom periodu koji je oblikovao.

20/22

Maketa Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu koji je bio službena rezidencija ruskih imperatora od 1732. do 1917. godine.

Među eksponati se nalazi i „Srpski portret Petra” koji se čuvao u manastiru Velika Remeta na Fruškoj gori. Krajem XIX veka otkupljen je i donet u Rusiju, a potom dat na čuvanje Ermitažu. Zauzvrat, manastir je dobio sredstva za svoju obnovu, kao i kopiju portreta.

21/22

Među eksponati se nalazi i „Srpski portret Petra” koji se čuvao u manastiru Velika Remeta na Fruškoj gori. Krajem XIX veka otkupljen je i donet u Rusiju, a potom dat na čuvanje Ermitažu. Zauzvrat, manastir je dobio sredstva za svoju obnovu, kao i kopiju portreta.

Izložba „Petar Veliki i Srbija” će biti otvorena u Ruskom domu do 30. januara 2026. godine, uz slobodan ulaz, kao i uz predavanja naučnih saradnika Ermitraža o rusko-srpskim istorijskim vezama.

22/22

Izložba „Petar Veliki i Srbija” će biti otvorena u Ruskom domu do 30. januara 2026. godine, uz slobodan ulaz, kao i uz predavanja naučnih saradnika Ermitraža o rusko-srpskim istorijskim vezama.