https://lat.sputnikportal.rs/20251116/sta-predsednik-fiskalnog-saveta-srbije-kaze-o-predlogu-budzeta-za-2026-1192525745.html
Šta predsednik Fiskalnog saveta Srbije kaže o predlogu budžeta za 2026.
Šta predsednik Fiskalnog saveta Srbije kaže o predlogu budžeta za 2026.
Sputnik Srbija
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Paunović izjavio je da je predloženi budžet za 2026. godinu fiskalno i makroekonomski održiv. 16.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-16T17:09+0100
2025-11-16T17:09+0100
2025-11-16T17:09+0100
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/10/1192525896_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_434d25a55582b09611650d8dc808d3dd.jpg
Paunović je na javnom slušanju predstavljanja budžeta u Skupštini Srbije koji je organizovao Odbor za finansije, rekao da su kredibilno planirani ukupni prihodi i rashodi, ukoliko ne bude, kako je napomenuo, neplaniranih promena politika tokom naredne godine.Prema njegovim rečima, ocena je Fiskalnog saveta da je planiranje javnih prihoda, pre svega poreskih prihoda, urađeno korektno i realistično.Istakao je da je predlogom budžeta za 2026. godinu prvi put posle dužeg niza godina predviđeno nešto ozbiljnije smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u, ali da je važno istaći da i pored ovog umanjenja javne investicije u Srbiji ostaju među najvećim u Evropi."Zato ovo smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u ne treba shvatiti dramatično, niti da je to neki ozbiljni indikator narušavanja razvojnog trenda", ocenio je Paunović.Prema njegovim rečima, deficit od 3,0 odsto odgovara trendovima u Evropskoj uniji i sasvim je u skladu sa opštim i posebnim fiskalnim pravilima.On omogućava da se javni dug postepeno smanjuje, a kada se poredi visina javnog duga u Srbiji sa drugim zemljama, može se konstatovati da je značajno manje učešće javnog duga u Srbiji."Učešće od 45 odsto u BDP-u je znatno manje nego što je to u proseku za EU, gde iznosi 83 odsto, a sada već i značajno manje u odnosu na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope, gde je to učešće nešto iznad 50 odsto", naglasio je Paunović.Dodao je da će i pored nominalnog povećanja javnog duga tokom 2026. godine lagano opadati njegovo učešće u BDP-u i to sa 45 odsto koliko se očekuje da će biti na kraju ove godine na 44,5 odsto koliko se očekuje da će biti krajem 2026. godine.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
Šta predsednik Fiskalnog saveta Srbije kaže o predlogu budžeta za 2026.
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Paunović izjavio je da je predloženi budžet za 2026. godinu fiskalno i makroekonomski održiv.
Paunović je na javnom slušanju predstavljanja budžeta u Skupštini Srbije koji je organizovao Odbor za finansije, rekao da su kredibilno planirani ukupni prihodi i rashodi, ukoliko ne bude, kako je napomenuo, neplaniranih promena politika tokom naredne godine.
"Predloženi budžet za 2026. godinu ne samo da vraća posebna fiskalna pravila, već i trenutno suspendovana opšta pravila, jer ona propisuju da fiskalni deficit ne sme preći 3,0 odsto BDP-a, ukoliko je javni dug ispod 45 odsto BDP-a. Kada je reč o rashodima budžeta, oni su planirani u skladu sa projektovanim kretanjem prihoda, što je i omogućilo da se zadrži fiskalni deficit na nivou 3,0 odsto, odnosno na nivou koji se očekuje da će biti i ove godine", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ocena je Fiskalnog saveta da je planiranje javnih prihoda, pre svega poreskih prihoda, urađeno korektno i realistično.
Istakao je da je predlogom budžeta za 2026. godinu prvi put posle dužeg niza godina predviđeno nešto ozbiljnije smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u, ali da je važno istaći da i pored ovog umanjenja javne investicije u Srbiji ostaju među najvećim u Evropi.
"Zato ovo smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u ne treba shvatiti dramatično, niti da je to neki ozbiljni indikator narušavanja razvojnog trenda", ocenio je Paunović.
Prema njegovim rečima, deficit od 3,0 odsto odgovara trendovima u Evropskoj uniji i sasvim je u skladu sa opštim i posebnim fiskalnim pravilima.
On omogućava da se javni dug postepeno smanjuje, a kada se poredi visina javnog duga u Srbiji sa drugim zemljama, može se konstatovati da je značajno manje učešće javnog duga u Srbiji.
"Učešće od 45 odsto u BDP-u je znatno manje nego što je to u proseku za EU, gde iznosi 83 odsto, a sada već i značajno manje u odnosu na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope, gde je to učešće nešto iznad 50 odsto", naglasio je Paunović.
Dodao je da će i pored nominalnog povećanja javnog duga tokom 2026. godine lagano opadati njegovo učešće u BDP-u i to sa 45 odsto koliko se očekuje da će biti na kraju ove godine na 44,5 odsto koliko se očekuje da će biti krajem 2026. godine.
