https://lat.sputnikportal.rs/20251105/slobodna-zona-ove-godine-samo-revijalno--od-5-do-10-novembra-1192116305.html
„Slobodna zona“ ove godine samo revijalno – od 5. do 10. novembra
„Slobodna zona“ ove godine samo revijalno – od 5. do 10. novembra
Sputnik Srbija
Filmski festival „Slobodna zona“ biće održan po 21. put, od 5. do 10. novembra, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Festival će, kako su najavili... 05.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-05T09:11+0100
2025-11-05T09:11+0100
2025-11-05T12:11+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
oliver stoun
festival „slobodna zona"
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1b/1191822186_0:72:1600:972_1920x0_80_0_0_4808d3259ac1031af0b98b4a0cc9aa99.jpg
Na festivalu će biti premijerno prikazano 37 igranih i dokumentarnih filmova iz 20 zemalja. Glavni filmovi na festivalu, kako su naveli organizatori, donose snažne, emotivne i provokativne priče, od društvenih preispitivanja do intimnih portreta, istražujući svet očima onih koji su se usudili da sanjaju da ga promene.Revijalno izdanje zbog nedostatka sredstavaDirektor „Slobodne zone“ Rajko Petrović rekao je novinarima da ove godine neće biti uobičajenog otvaranja i zatvaranja festivala, pratećih programa, kao ni festivalskih nagrada, uz izuzetak nagrade publike. Razlog je, kako je naveo, to što festival nije dobio sredstva na javnim konkursima u Srbiji. On je, međutim, naglasio da je prioritet bio da se održi kontinuitet festivala, zbog čega su organizatori odlučili da ga održe u revijalnoj formi.Petrović je istakao da festivala ne bi bilo ni u revijalnom izdanju da nije bilo razumevanja pojedinih autora i producenata koji su želeli da prikažu svoje filmove na „Slobodnoj zoni“. On je, takođe, rekao da je festival dobio podršku regionalnih distributera i bioskopa.Ženska linijaSelektorka programa Branka Pavlović posebno je izdvojila tri ostvarenja iz selekcije „Ženska linija“. Reč je o filmovima „Stavi dušu na dlan i hodaj“ iranske rediteljske Sefide Farsi, „Temelj“ poljsko-kanadske rediteljke Kinge Mihalske i „Pisma iz Melna“ Martine Prisner iz Nemačke.„Tri filma iz ove selekcije su izuzetno aktuelna, jer se bave događajima u svetu koji su obeležili ne samo prethodnu godinu, nego će na neki način obeležiti i godine koje su pred nama. Film Sefide Farsi prati devojku koja je fotograf, tokom opsade u Gazi. To je film koji je u Kanu izazvao veliko interesovanje. Rediteljka Kinga Mihalska pratila je ljude koji žive na desetak lokacija u Poljskoj na kojima se odvijao Holokaust, na stratištima od Aušvica do nekih manje poznatih. Film se bavi pitanjima sećanja, rasizma, antisemitizma i stava prema prošlosti koji se rapidno menja, što više godina prolazi i što ima manje svedoka tih događaja“, navela je Branka Pavlović.Prema njenim rečima, treći film iz selekcije „Ženska linija“, ostvarenje „Pisma iz Melna“ Martine Prisner, osvojio je nagradu publike na ovogodišnjem „Berlinalu“. Film prati rasistički napad koji se dogodio 23. novembra 1992. godine u malom mestu Melnu u Nemačkoj, u kojem je poginulo troje ljudi. Neonacisti su podmetnuli požar u jednoj stambenoj zgradi, a 30 godina kasnije dečak koji je preživeo napad vidi da su u Arhivu grada Melna sačuvana brojna pisma solidarnosti koja nikada nisu stigla onima kojima su poslata.Od Stouna i Drezena do biografskih filmovaBranka Pavlović je izdvojila i dokumentarac „Vude, ti si pobijedio“ Senada Šahmanovića, koji kroz životnu priču jedinog jugoslovenskog oskarovca Dušana Vukotića, istražuje društveno-politička dešavanja druge polovine 20. veka. Vukotićev „Surogat“ (1961) bio je prvi neamerički animirani film koji je do tada osvojio Oskara.Među filmovima koje će publika biti u prilici da pogleda je misteriozna drama „Ogledala broj 3“. Paula Ber glumi pijanistkinju Lauru koja, nakon saobraćajne nesreće, pronalazi utočište u kući nepoznate žene, njenog supruga i sina. Kada sve četvoro počnu da grade neku vrstu porodične rutine, taj zajednički život otkriva potisnute senke prošlosti.Najnoviji dokumentarac Olivera Stouna „Lula“ prati Luiza Inasija da Silvu, predsednika Brazila, odnosno njegov uspon, pad i trijumfalni povratak na mesto predsednika 2023. godine, nakon 19 meseci provedenih u zatvoru. Nemački reditelj Andreas Drezen snimio je film „Od Hilde s ljubavlju“, čija je radnja smeštena u Berlin 1942. godine i prati Hildu, članicu antinacstičke grupe koju Gestapo hapsi i odvodi u zatvor u šestom mesecu trudnoće.Na programu je i triler „Histerija“ Akifa Bujukatalaja, u kojem na prvi pogled obična i bezazlena situacija, slučajno spaljivanje Kurana na jednom filmskom setu u Nemačkoj, dovodi do čitavog niza nepredvidivih događaja, pokrećući lavinu sumnji, stereotipa, nepoverenja i optužbi.Među filmskim biografijama izdvajaju se „Rjuiči Sakamoto: Koda“ Stivena Nomure Šibla prati životni put Sakamota od tehno pop zvezde do filmskog kompozitora ovenčanog Oskarom i vodećeg aktiviste protiv nuklearne energije, kao i „Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča“ Brusa Dejvida Klajna, omaž velikoj filmskoj zvezdi.Biće prikazan i dokumentarac o Džordžu Majklu autora Sajmona Nejpijera Bela, u kojem o životu pop zvezde govore njegove muzičke kolege i drugi prijatelji koji su ga voleli i poštovali, kao i film italijanski „Cukero“, u kojem o njemu govore kolege poput Bona, Stinga, Brajana Meja, Pola Janga, Andreje Bočelija i drugih.Beogradski program biće prikazivan u Domu omladine, Dvorani kulturnog centra Beograda, Takvud sinepleksu, Sinepleksu „Ušće“, Art bioskopu „Kolarac“ i Ustanovi kulture „Parobrod“. U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, oliver stoun, festival „slobodna zona"
kultura, kultura – vesti, oliver stoun, festival „slobodna zona"
„Slobodna zona“ ove godine samo revijalno – od 5. do 10. novembra
09:11 05.11.2025 (Osveženo: 12:11 05.11.2025) Filmski festival „Slobodna zona“ biće održan po 21. put, od 5. do 10. novembra, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Festival će, kako su najavili organizatori, ove godine biti revijalnog karaktera, s obzirom na to da nije dobio sredstva od grada i države.
Na festivalu će biti premijerno prikazano 37 igranih i dokumentarnih filmova iz 20 zemalja. Glavni filmovi na festivalu, kako su naveli organizatori, donose snažne, emotivne i provokativne priče, od društvenih preispitivanja do intimnih portreta, istražujući svet očima onih koji su se usudili da sanjaju da ga promene.
Revijalno izdanje zbog nedostatka sredstava
Direktor „Slobodne zone“ Rajko Petrović rekao je novinarima da ove godine neće biti uobičajenog otvaranja i zatvaranja festivala, pratećih programa, kao ni festivalskih nagrada, uz izuzetak nagrade publike. Razlog je, kako je naveo, to što festival nije dobio sredstva na javnim konkursima u Srbiji. On je, međutim, naglasio da je prioritet bio da se održi kontinuitet festivala, zbog čega su organizatori odlučili da ga održe u revijalnoj formi.
Petrović je istakao da festivala ne bi bilo ni u revijalnom izdanju da nije bilo razumevanja pojedinih autora i producenata koji su želeli da prikažu svoje filmove na „Slobodnoj zoni“. On je, takođe, rekao da je festival dobio podršku regionalnih distributera i bioskopa.
Selektorka programa Branka Pavlović posebno je izdvojila tri ostvarenja iz selekcije „Ženska linija“. Reč je o filmovima „Stavi dušu na dlan i hodaj“ iranske rediteljske Sefide Farsi, „Temelj“ poljsko-kanadske rediteljke Kinge Mihalske i „Pisma iz Melna“ Martine Prisner iz Nemačke.
„Tri filma iz ove selekcije su izuzetno aktuelna, jer se bave događajima u svetu koji su obeležili ne samo prethodnu godinu, nego će na neki način obeležiti i godine koje su pred nama. Film Sefide Farsi prati devojku koja je fotograf, tokom opsade u Gazi. To je film koji je u Kanu izazvao veliko interesovanje. Rediteljka Kinga Mihalska pratila je ljude koji žive na desetak lokacija u Poljskoj na kojima se odvijao Holokaust, na stratištima od Aušvica do nekih manje poznatih. Film se bavi pitanjima sećanja, rasizma, antisemitizma i stava prema prošlosti koji se rapidno menja, što više godina prolazi i što ima manje svedoka tih događaja“, navela je Branka Pavlović.
Prema njenim rečima, treći film iz selekcije „Ženska linija“, ostvarenje „Pisma iz Melna“ Martine Prisner, osvojio je nagradu publike na ovogodišnjem „Berlinalu“. Film prati rasistički napad koji se dogodio 23. novembra 1992. godine u malom mestu Melnu u Nemačkoj, u kojem je poginulo troje ljudi.
Neonacisti su podmetnuli požar u jednoj stambenoj zgradi, a 30 godina kasnije dečak koji je preživeo napad vidi da su u Arhivu grada Melna sačuvana brojna pisma solidarnosti koja nikada nisu stigla onima kojima su poslata.
Od Stouna i Drezena do biografskih filmova
Branka Pavlović je izdvojila i dokumentarac „Vude, ti si pobijedio“ Senada Šahmanovića, koji kroz životnu priču jedinog jugoslovenskog oskarovca Dušana Vukotića, istražuje društveno-politička dešavanja druge polovine 20. veka. Vukotićev „Surogat“ (1961) bio je prvi neamerički animirani film koji je do tada osvojio Oskara.
Među filmovima koje će publika biti u prilici da pogleda je misteriozna drama „Ogledala broj 3“. Paula Ber glumi pijanistkinju Lauru koja, nakon saobraćajne nesreće, pronalazi utočište u kući nepoznate žene, njenog supruga i sina. Kada sve četvoro počnu da grade neku vrstu porodične rutine, taj zajednički život otkriva potisnute senke prošlosti.
Najnoviji dokumentarac Olivera Stouna „Lula“ prati Luiza Inasija da Silvu, predsednika Brazila, odnosno njegov uspon, pad i trijumfalni povratak na mesto predsednika 2023. godine, nakon 19 meseci provedenih u zatvoru.
Nemački reditelj Andreas Drezen snimio je film „Od Hilde s ljubavlju“, čija je radnja smeštena u Berlin 1942. godine i prati Hildu, članicu antinacstičke grupe koju Gestapo hapsi i odvodi u zatvor u šestom mesecu trudnoće.
Na programu je i triler „Histerija“ Akifa Bujukatalaja, u kojem na prvi pogled obična i bezazlena situacija, slučajno spaljivanje Kurana na jednom filmskom setu u Nemačkoj, dovodi do čitavog niza nepredvidivih događaja, pokrećući lavinu sumnji, stereotipa, nepoverenja i optužbi.
Među filmskim biografijama izdvajaju se „Rjuiči Sakamoto: Koda“ Stivena Nomure Šibla prati životni put Sakamota od tehno pop zvezde do filmskog kompozitora ovenčanog Oskarom i vodećeg aktiviste protiv nuklearne energije, kao i „Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča“ Brusa Dejvida Klajna, omaž velikoj filmskoj zvezdi.
Biće prikazan i dokumentarac o Džordžu Majklu autora Sajmona Nejpijera Bela, u kojem o životu pop zvezde govore njegove muzičke kolege i drugi prijatelji koji su ga voleli i poštovali, kao i film italijanski „Cukero“, u kojem o njemu govore kolege poput Bona, Stinga, Brajana Meja, Pola Janga, Andreje Bočelija i drugih.
Beogradski program biće prikazivan u Domu omladine, Dvorani kulturnog centra Beograda, Takvud sinepleksu, Sinepleksu „Ušće“, Art bioskopu „Kolarac“ i Ustanovi kulture „Parobrod“. U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu.
