Ako se ne prizna uloga Crvene armije - žrtve holokausta biće zaboravljene
17:21 28.08.2025 (Osveženo: 17:37 28.08.2025)
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Pratite nas
Situacija sa kolektivnim sećanjem na Holokaust u Evropskoj uniji je direktna posledica politike fragmentiranja istorije Drugog svetskog rata, dok se oslobodilačka uloga Crvene armije stalno omalovažava, izjavila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Diplomata je skrenula pažnju na poziv u francusko Ministarstvo spoljnih poslova ambasadora SAD u zemlji, Čarlsa Kušnera, kome je rečeno da su njegove reči o neadekvatnosti napora francuskog predsednika Emanuela Makrona u borbi protiv antisemitizma neprihvatljive. Podsetila ga je i na „obavezu da se ne meša u unutrašnje poslove država“.
„Čudno je čitati i slušati o 'mešanju u unutrašnje poslove', jer tema ljudskih prava treba da bude, kako nas zvanični Pariz ubeđuje već dugi niz godina, prekogranične prirode“, primetila je Zaharova.
Diplomata je pri tom naglasila da je sadašnja situacija sa kolektivnim sećanjem na Holokaust u zemljama Evropske unije „direktna posledica ciljane politike fragmentacije istorije Drugog svetskog rata“.
„Tragediju jevrejskog naroda zapadnjaci su pokušavali da posmatraju bez uzimanja u obzir totalnog genocida koji je Treći rajh sprovodio na istoku Evrope u okviru oslobađanja ‘životnog prostora’ za rasu ‘ubermenša’. Zatim je sistematskom ocrnjivanju bila podvrgnuta istorija spasavanja i oslobođenja od strane Crvene armije“, podsetila je zvanična predstavnica MSP RF.
Zaharova je dodala da se to jasno manifestovalo u transformaciji komemorativnih manifestacija u Evropi povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, koji se obeležava 27. januara. Poljske vlasti odavno više ne pozivaju na njih veterane-oslobodioce iz postsovjetskih država, ukazala je ona.
„Ne poziva na taj dan sovjetske veterane ni Sekretarijat UN. To čini samo stalna misija Rusije, koja svake godine, 27. januara, organizuje u UN komemorativne manifestacije, čiji glavni junaci postaju učesnici Velikog otadžbinskog rata i bivši logoraši... Zašto se prema njima, junacima, tako odnosio (i odnosi) Zapad? Zato što oni svojim prisustvom nisu smeli da podsećaju visoke zvanice na istorijsku istinu“, naglasila je diplomata.
Ona je podsetila kako su 2007. godine službenici UN pozvali na događaj veterane koji su se borili u Crvenoj armiji.
„Ali nakon što su oni rekli celu istinu o oslobodilačkoj ulozi Crvene armije, više ih nisu zvali. Pozivani su isključivo zapadni svedoci tih događaja, koji su pričali kako su 27. januara 1945. godine ‘kod kapija Aušvica dočekivali američke vojnike sa zastavom sa zvezdama i prugama’“, navela je zvanična predstavnica MSP RF.
Evropska birokratija i zapadnoevropske prestonice, ako nisu otvoreno odobravale, nisu ni reagovale na revanšizam „mladoevropljana“ koji su objavili rat sovjetskom memorijalnom nasleđu i ozakonili rehabilitaciju krvavih dželata holokausta, istakla je Zaharova.
„Francusko ministarstvo spoljnih poslova ni za vreme Emanuela Makrona, ni za vreme njegovih prethodnika, nije nijednom istupilo protiv rušenja spomenika vojnicima Crvene armije u Poljskoj, baltičkim državama, u Ukrajini, niti protiv postavljanja spomenika Hitlerovim kolaboracionistima. Prvo su prepisali istoriju prema sopstvenoj meri, brišući istinske oslobodioce i veličajući zločince osuđene u Nirnberškom tribunalu. Sledeći neizbežan korak je zaboravljanje žrtava holokausta. Jer oni smetaju da se veličaju novi pseudo-heroji“, rezimirala je ona.
To, često, čine direktni potomci nacista i njihovih saradnika, dodala je Zaharova.
„Već je vreme da se usvoji: bez bezuslovnog priznavanja oslobodilačke uloge Crvene armije, koja je zaustavila genocid koji su organizovali nacistički dželati i njihovi pomagači, sećanje na žrtve holokausta osuđeno je na potiskivanje iz evropske društvene svesti. Nema spasilaca – i spaseni nisu potrebni“, zaključila je Zaharova.
Aušvic je oslobodila Crvena armija 27. januara 1945. godine. Taj datum je 2005. godine, odlukom Generalne skupštine UN, proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve holokausta.
