https://lat.sputnikportal.rs/20250731/strucnjak-evropljani-su-za-vreme-rata-ciljali-na-kulturno-nasledje--1188425627.html
Stručnjak: Evropljani su za vreme rata ciljali na kulturno nasleđe
Stručnjak: Evropljani su za vreme rata ciljali na kulturno nasleđe
Sputnik Srbija
Tesfaje Arega, stručnjak za očuvanje etiopskog nasleđa iz Etiopije, prokomentarisao je za Sputnjik Afrika sistematsku pljačku kulturnog i istorijskog nasleđa... 31.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-31T22:29+0200
2025-07-31T22:29+0200
2025-07-31T22:29+0200
svet
svet
svet – politika
politika
ukrajina
afrika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0d/1184666883_0:0:3331:1875_1920x0_80_0_0_fd2696cb99a5f677f3b2d8ce653c342d.jpg
Uvek u vreme rata, Evropljani su ciljali na kulturno nasleđe, jer znaju njegovu vrednost, a takođe postoje i lovci na nasleđe, dileri, krijumčari — ne samo vojnici, već i pojedinci.U slučaju Ukrajinaca problem je što će tek kasnije moći da prebroje, da naprave inventar, da shvate gde se nalazi njihovo nasleđe, i verovatno će biti u poziciji da ga obnove. Ukrajinci su u ratu, možda se deo njihovog nasleđa još uvek nalazi u Evropi.Kada govorimo o Africi, većina Afrikanaca je bila pod evropskom kolonijalnom vlašću, i tada je opljačkano mnogo nasleđa, koje i dalje ostaje u rukama stranaca u inostranstvu, posebno evropskih zemalja.Mnoštvo (etiopskog) nasleđa je opljačkano u različitim periodima, naročito 1868. godine, tokom britanske ekspedicije na Magdalu, kada su opljačkali mnogo kulturnih dobara, ali ta nasleđa se i dalje nalaze u rukama različitih pojedinaca.Dosta nasleđa je vraćeno, ali nedovoljno, jer se većina našeg nasleđa i dalje nalazi u rukama stranih zemalja. I Etiopljani moraju da putuju u Evropu da bi došli do njega, da bi razumeli svoju istoriju, jer se njihova istorija i dalje nalazi u rukopisima, a ti rukopisi su u inostranstvu.Imao sam priliku da posetim muzej u Kembridžu i video sam mnogo afričkog nasleđa. Naravno, bilo je izloženo, ali sam pokušavao da pronađem etiopske rukopise. Međutim, tražili su mi zvanična pisma, od viših zvaničnika. A ja ih nisam imao, tako da sam se tada osećao vrlo nesrećno, jer nije nam čak ni dozvoljeno da vidimo sopstveno nasleđe.Veći deo zapadne Afrike bio je pod Francuskom, i oni su opljačkali koliko god su mogli, naglašava ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20250731/ni-nacisti-to-nisu-radili-ovako-zapad-pljacka-ukrajinsko-blago--1188406860.html
ukrajina
afrika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, politika, ukrajina, afrika
svet, svet – politika, politika, ukrajina, afrika
Stručnjak: Evropljani su za vreme rata ciljali na kulturno nasleđe
Tesfaje Arega, stručnjak za očuvanje etiopskog nasleđa iz Etiopije, prokomentarisao je za Sputnjik Afrika sistematsku pljačku kulturnog i istorijskog nasleđa afričkih naroda koju su sprovodili evropski kolonizatori.
Uvek u vreme rata, Evropljani su ciljali na kulturno nasleđe, jer znaju njegovu vrednost, a takođe postoje i lovci na nasleđe, dileri, krijumčari — ne samo vojnici, već i pojedinci.
U slučaju Ukrajinaca problem je što će tek kasnije moći da prebroje, da naprave inventar, da shvate gde se nalazi njihovo nasleđe, i verovatno će biti u poziciji da ga obnove. Ukrajinci su u ratu, možda se deo njihovog nasleđa još uvek nalazi u Evropi.
Kada govorimo o Africi, većina Afrikanaca je bila pod evropskom kolonijalnom vlašću, i tada je opljačkano mnogo nasleđa, koje i dalje ostaje u rukama stranaca u inostranstvu, posebno evropskih zemalja.
Mnoštvo (etiopskog) nasleđa je opljačkano u različitim periodima, naročito 1868. godine, tokom britanske ekspedicije na Magdalu, kada su opljačkali mnogo kulturnih dobara, ali ta nasleđa se i dalje nalaze u rukama različitih pojedinaca.
Dosta nasleđa je vraćeno, ali nedovoljno, jer se većina našeg nasleđa i dalje nalazi u rukama stranih zemalja. I Etiopljani moraju da putuju u Evropu da bi došli do njega, da bi razumeli svoju istoriju, jer se njihova istorija i dalje nalazi u rukopisima, a ti rukopisi su u inostranstvu.
Imao sam priliku da posetim muzej u Kembridžu i video sam mnogo afričkog nasleđa. Naravno, bilo je izloženo, ali sam pokušavao da pronađem etiopske rukopise. Međutim, tražili su mi zvanična pisma, od viših zvaničnika. A ja ih nisam imao, tako da sam se tada osećao vrlo nesrećno, jer nije nam čak ni dozvoljeno da vidimo sopstveno nasleđe.
Veći deo zapadne Afrike bio je pod Francuskom, i oni su opljačkali koliko god su mogli, naglašava ekspert.
