Ni nacisti to nisu radili! Ovako Zapad pljačka ukrajinsko blago
16:33 31.07.2025 (Osveženo: 16:51 31.07.2025)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Kulturološka gramzivost Zapada neograničena je i to je prizor kojem danas svedočimo u Ukrajini. U pitanju je obična pljačka, a izgovori su uvek isti – da se kulturno blago mora spasiti od ratnih razaranja i da će se u zapadnim muzejima zbog velikog prometa turista tuđe kulturno nasleđe bolje tretirati, čuvati i izlagati većoj pažnji svetske javnosti.
Ovako bivši ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević komentariše zapadno pljačkanje kulturnog nasleđa ratom zahvaćenih zemalja koje je stiglo i u Ukrajinu.
Prema saznanjima ruskog ministarstva spoljnih poslova i njegove zvanične predstavnice Marije Zaharove, kijevski režim je sada spreman da plaća zapadno oružje sopstvenim kulturnim nasleđem. Oni su još 2023. spremali iznošenje svetinja iz Kijevsko-pečerske lavre radi njihove naknadne predaje, između ostalog, evropskim muzejima.
Da bi se razumela savremena politika Zapada kada je reč o tuđem kulturnom nasleđu, važno je za trenutak pogledati u prošlosti i videti kako se zapadna civilizacija, odnosno zapadnoevropska i američka u širem smislu odnosila prema toj stvari u ranijim vekovima, rekao je Vukosavljević za Sputnjik.
On kaže da postoji jedna vrlo očigledna i jasna istorijski argumentovana i dokazana tradicija pljačkanja kulturnog nasleđa, naročito pokretnog kulturnog nasleđa iz čitave Latinske Amerike, Srednje Amerike, Indije, Dalekog istoka, Afrike i drugih mesta. Zapadno-evropski muzeji odnosno muzeji najvećih evropskih zemalja kao su Velika Britanija, Francuska i Španija uz muzeje u Srednjim Američkim Državama prepuni su artefakata iz dalekih kultura širom sveta.
Predmeti iz muzeja u Holandiji, osigurani na milion i po evra.
© Sputnik / Taras Litvinenko
/ Te kulture čiji se artefakti nalaze u zapadnim muzejima bile su meta kolonijalnih osvajanja zapadnih zemalja i pored pljačkanja rudnih bogatstava i drugih vrsta eksploatacije naroda i zemalja koje su osvajali, zapadne zemlje su odnosile u svoju kulturnu baštinu ono što njima ne pripada, a sve pod plaštom zaštite i očuvanja.
Loši izgovori
Izgovori Britanaca, Amerikanaca, Francuza i Španaca, koji prednjače u krađi istorijskog i kulturnog nasleđa, vrlo su providni i licemerni, ističe naš sagovornik.
Izgovori idu čak do toga da će, kada je reč o nasleđu stare Grčke, u zapadnim muzejima biti izloženi većoj pažnji svetske javnosti. Britanski muzej i Luvr poseti milioni turista, pa će navodno na taj način neko kulturno nasleđe više postati kulturno nasleđe čitavog čovečanstva.
Naravno, Vukosavljević kaže da su to besmislice, budući da kulturno nasleđe pripada zemljama u kojima je nastalo. Ukoliko se ono trenutno izmesti zbog ratnih dejstava, u obavezi je države ili sile koja je to uradila da ga vrati nakon okončanja ratnih dejstava.
Iako su i Nemci za vreme Drugog svetskog rata pljačkali umetnine, veći deo francuskog muzeja Luvr ostao je sačuvan sa svojom kolekcijom.
© Sputnik / Vladimir Fedorenko
/ Ovo što se dešava sada u Ukrajini je praktično ponavljanje istog tog obrasca. Ovde u pitanju u većoj meri Kijevsko-pečerska lavra gde se takođe radi se o jednom providnom opravdanju da se njena blaga nameravaju izneti iz zemlje da bi se sačuvala.
Legalizovana pljačka
Ukrajina je nova prilika za Zapad da nastavi svoju praksu otimanja, odnosno prisvajanja tuđeg kulturnog nasleđa. Kulturno nasleđe Ukrajine je prilično bogato, jer to je zemlja bogate pravoslavne tradicije, naročito u oblasti sakralne umetnosti ima bogoslužbenih i crkvenoslužbenih predmeta i ikona koje imaju neprocenjivu vrednost. To je dobra prilika za zapadne muzeje da obogate svoje kolekcije, kaže naš sagovornik.
Ovime se zapravo odavno legalizovao princip najobičnije pljačke i otimačine. Sve ono što je za osudu po međunarodnom pravu ovde se izvrdava i teško je pretpostaviti da li će i Ukrajina uspeti da se sačuva od takve kulture devastacije.
Zelenski direktno svoju zemlju vodi u katastrofu, a Vukosavljavić samtra da je moguće da će i isporuka većih količina naoružanja koje on neprestano traži biti uslovljena tajnim dogovorima o transferu neprocenjivog ukrajinskog kulturnog nasleđa.
Oltarska ploča (1768) Uspenskog sabora Kijevo-pečerske lavre, predstavljena na izložbi na otvaranju Muzeja istorije Kijevo-pečerske lavre.
© Sputnik / Grigoriy Vasilenko
/ Čak ni nacisti nisu to radili
Nemci su takođe pljačkali u Drugom svetskom ratu, ali veći deo Luvra ostao je sačuvan sa svojom kolekcijom, napominje naš sagovornik. Ono što se sada dešava u Ukrajini praktično je ponavljanje poznatog obrasca. U slučaju Ukrajine, Kijevsko-pečerska lavra je na meti.
Sva je prilika da Zapad i u Ukrajini nastavlja svoju praksu otimanja, odnosno prisvajanja tuđe kulturnog nasleđa. Kulturno nasleđe Ukrajine je prilično bogato, to je zemlja bogate pravoslavne tradicije. Naročito u oblasti sakralne umetnosti ima bogoslužbenih i crkvenoslužbenih predmeta i ikona koje imaju neprocenjivu vrednost i to je dobra prilika za zapadne muzeje da obogate svoje kolekcije.
Ukrajinski slučaj takođe će biti uvijen u licemernu oblandu takozvane brige za umetnost i za predmete, odnosno umetničke artefakte. U suštini, ako se taj svitak istorije razvije i pogleda, zapravo uvek u pitanju isti obrazac, objašnjava bivši ministar.
Kulturološka gramzivost
I dan danas se u Britanskom muzeju, zloglasnom po pitanju pljačke artefakata, nalazi deo Fidijinog friza, sa hrama Partenon na Akropolju koji se kolokvijalno u Engloskoj zove Elginov mermer, po lordu Elginu koji je to ukrao i odneo u Britaniju, navodi bivši ministar. To neprocenjivo kulturno-istorijsko blago Grčke ostalo je i dalje u Engleskoj i oni ne nameravaju da ga ikada vrate, što je slučaj i sa drugim znamenitostima.
Slična sudbina zadesila je i Irački muzej u Bagdadu. Kada su Amerikanci u Zalivskom ratu napali Irak, pored silnog zlata koje su našli u bankama i trezoru, skoro sasvim su opljačkali muzej, raspodelili veliki deo artefakata među sobom.
Statue u postavci „Ja sam Ašurbanipal“ u Britanskom muzeju u Londonu u Velikoj Britaniji.
© Sputnik / Demond Cureton
U Iračkom muzeju su se nalazili tragovi daleke sumerske civilizacije, kao i artefakti iz nama bliže istorije. To takođe predstavlja neprocenjivo blago koje se danas nalazi izmešteno iz područja u kome je ono nastalo i iz kulture, odnosno kulturnog ambijenta kome ono pripada. Kulturološka gramzivost Zapada prosto je neograničena i njenom prizoru danas svedočimo u Ukrajini.
Istorija je učiteljica života i uočljivo je da se iste ove stvari dešavaju kroz vekove. Posmatrajući današnje fenomene i sadašnje pljačke, dolazimo do zaključka oni zapravo imaju identično kulturno-istorijsko obeležje, u ovom slučaju negativno, i teško je pretpostaviti do čega će sve to dovesti, zaključuje Vukosavljević.
Pogledajte i:
