https://lat.sputnikportal.rs/20250724/naucnici-otkrili-sta-je-pre-700-miliona-godina-pretvorilo-zemlju-u-sneznu-grudvu-1188197504.html
Naučnici otkrili šta je pre 700 miliona godina pretvorilo Zemlju u snežnu grudvu
Naučnici otkrili šta je pre 700 miliona godina pretvorilo Zemlju u snežnu grudvu
Sputnik Srbija
Teško je poverovati, ali pre oko 700 miliona godina planeta se potpuno zaledila i pretvorila u grudvu snega i leda, sa vrlo malo ili nimalo tečnih okeana i... 24.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-24T21:32+0200
2025-07-24T21:32+0200
2025-07-24T21:32+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
zemlja
led
planeta
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112128/42/1121284211_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_6dc816be9698592841965dcd6811d630.jpg
Šta je, međutim, pokrenulo period naše planete poznat kao „Snežna grudva Zemlja“? Nova studija sugeriše da su hladna klima i masovne vulkanske erupcije stvorile povoljne uslove za takvu promenu.Tada je planeta bila potpuno prekrivena ledom. Glečeri su se prostirali čak do tropskih predela, a ekvatorijalni regioni bili su hladni kao današnji Antarktik, piše Gardijan.Život se održavao okupljajući se oko geotermalnih izvora i u džepovima tečne vode ispod ledenih pokrivača. Drevni slojevi stena ukazuju na to da je Zemlja više puta ušla u ovakvo snežno stanje.Šta je, dakle, uzrokovalo tako ekstremno zahlađenje i kako se planeta vratila u tople uslove kakve danas poznajemo? Ta pitanja već decenijama zbunjuju naučnike.Franklinske erupcije – koje su se desile pre oko 720 miliona godina – izbacile su ogromne količine stene iz Zemljine utrobe, u pojasu koji se protezao od današnje Aljaske, preko severne Kanade, pa sve do Grenlanda.Slične masivne erupcije su se dogodile i u drugim periodima, ali ova se poklopila sa već hladnom klimom. U kombinaciji s nedostatkom biljaka (koje još nisu evoluirale), te erupcije su izložile ogromne površine svežeg stenja intenzivnim vremenskim uticajima.Hemijske reakcije povezane s procesom trošenja stena uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere.Modelovanjem klimatskog uticaja, istraživači su pokazali da je brza erozija na tako velikom području mogla da ukloni dovoljno ugljen-dioksida da Zemlju i gurne u stanje snežne lopte.Otkrića, objavljena u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets, takođe pokazuju da slične vulkanske erupcije u drugim razdobljima istorije Zemlje nisu dovele do istog rezultata, jer su se desile u vreme toplije klime ili kada je biljni pokrivač usporavao proces erozije.Pogledajte i:
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, zemlja, led, planeta
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, zemlja, led, planeta
Naučnici otkrili šta je pre 700 miliona godina pretvorilo Zemlju u snežnu grudvu
Teško je poverovati, ali pre oko 700 miliona godina planeta se potpuno zaledila i pretvorila u grudvu snega i leda, sa vrlo malo ili nimalo tečnih okeana i jezera izloženih atmosferi – čak ni u tropskim krajevima.
Šta je, međutim, pokrenulo period naše planete poznat kao „Snežna grudva Zemlja“? Nova studija sugeriše da su hladna klima i masovne vulkanske erupcije stvorile povoljne uslove za takvu promenu.
Tada je planeta bila potpuno prekrivena ledom. Glečeri su se prostirali čak do tropskih predela, a ekvatorijalni regioni bili su hladni kao današnji Antarktik,
piše Gardijan.
Život se održavao okupljajući se oko geotermalnih izvora i u džepovima tečne vode ispod ledenih pokrivača. Drevni slojevi stena ukazuju na to da je Zemlja više puta ušla u ovakvo snežno stanje.
Šta je, dakle, uzrokovalo tako ekstremno zahlađenje i kako se planeta vratila u tople uslove kakve danas poznajemo? Ta pitanja već decenijama zbunjuju naučnike.
Franklinske erupcije – koje su se desile pre oko 720 miliona godina – izbacile su ogromne količine stene iz Zemljine utrobe, u pojasu koji se protezao od današnje Aljaske, preko severne Kanade, pa sve do Grenlanda.
Slične masivne erupcije su se dogodile i u drugim periodima, ali ova se poklopila sa već hladnom klimom. U kombinaciji s nedostatkom biljaka (koje još nisu evoluirale), te erupcije su izložile ogromne površine svežeg stenja intenzivnim vremenskim uticajima.
Hemijske reakcije povezane s procesom trošenja stena uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere.
Modelovanjem klimatskog uticaja, istraživači su pokazali da je brza erozija na tako velikom području mogla da ukloni dovoljno ugljen-dioksida da Zemlju i gurne u stanje snežne lopte.
Otkrića, objavljena u
časopisu Journal of Geophysical Research: Planets, takođe pokazuju da slične vulkanske erupcije u drugim razdobljima istorije Zemlje nisu dovele do istog rezultata, jer su se desile u vreme toplije klime ili kada je biljni pokrivač usporavao proces erozije.
