https://lat.sputnikportal.rs/20250711/koje-je-tacno-boje-mesecina-1187699518.html
Koje je tačno boje mesečina?
Koje je tačno boje mesečina?
Sputnik Srbija
U zavisnosti od toga gde se Mesec nalazi i kakvi su atmosferski uslovi, mesečina može imati različitu „boju“. 11.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-11T14:32+0200
2025-07-11T14:32+0200
2025-07-11T14:32+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
mesec
boja
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0a/1184572527_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_32ef6249418579a1b156225dc009f1ae.jpg
Mesec je oduvek imao posebno mesto u životima ljudi. Po njemu su se merile promene u prirodi, obavljana je žetva i setva, a vekovima je svetlost punog meseca omogućavala ljudima da putuju noću.Ako pažljivo pogledate Mesec, videćete da nije iste boje tokom cele godine. Pošto ne proizvodi sopstvenu svetlost, postavlja se pitanje koje je zapravo boje i zašto ponekad menja boju, barem kada se posmatra sa Zemlje.Naučnica Kristin Šupla objasnila je za Live Science o čemu se radi. Istakla je da Mesec ne proizvodi sopstvenu svetlost, već reflektuje belu svetlost sa Sunca.Koliko te reflektovane svetlosti dospe do nas na Zemlju određuje boju koju vidimo. Uzorci zemljišta i stena uzeti sa Meseca otkrivaju da je njegova površina uglavnom prekrivena svetlosivom stenom koja se zove anortozit, dok su tamnija područja sastavljena od bazalta.Siva stena apsorbuje energiju, uzimajući malo iz svakog dela spektra i, uglavnom, reflektujući svetlost nazad ka Zemlji, rekla je Šupla, dodajući da to Mesecu daje njegov tipičan sivkasto-beli izgled.Međutim, razni atmosferski i astronomski fenomeni mogu ograničiti talasne dužine koje dospevaju do Zemlje.Pošto mesečina ima relativno kratak put kroz atmosferu, ovaj efekat rasejanja je zanemarljiv i sva reflektovana svetlost dopire do površine. Međutim, što smo bliži horizontu, mesečina mora da prolazi kroz atmosferu pod većim uglom, što stvara duži put i omogućava molekulima kiseonika i azota u atmosferi da utiču na dolazeću svetlost.Dakle, mesečina u početku sadrži mešavinu vidljivih talasnih dužina između 380 nanometara (ljubičasta za ljudsko oko) i 750 nanometara (crvena), ali svaka od njih će biti rasejana u različitom stepenu česticama u atmosferi. U slučaju atmosferskih gasova, plava svetlost će se najviše rasejavati, proces poznat kao Rejlijevo rasejanje. Ovo objašnjava zašto Mesec izgleda plavkasto kada je visoko na nebu, a narandžasto kada je nisko na horizontu.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, mesec, boja, društvo
nauka i tehnologija, svemir, mesec, boja, društvo
Koje je tačno boje mesečina?
U zavisnosti od toga gde se Mesec nalazi i kakvi su atmosferski uslovi, mesečina može imati različitu „boju“.
Mesec je oduvek imao posebno mesto u životima ljudi. Po njemu su se merile promene u prirodi, obavljana je žetva i setva, a vekovima je svetlost punog meseca omogućavala ljudima da putuju noću.
Ako pažljivo pogledate Mesec, videćete da nije iste boje tokom cele godine. Pošto ne proizvodi sopstvenu svetlost, postavlja se pitanje koje je zapravo boje i zašto ponekad menja boju, barem kada se posmatra sa Zemlje.
Naučnica Kristin Šupla
objasnila je za Live Science o čemu se radi. Istakla je da Mesec ne proizvodi sopstvenu svetlost, već reflektuje belu svetlost sa Sunca.
Koliko te reflektovane svetlosti dospe do nas na Zemlju određuje boju koju vidimo. Uzorci zemljišta i stena uzeti sa Meseca otkrivaju da je njegova površina uglavnom prekrivena svetlosivom stenom koja se zove anortozit, dok su tamnija područja sastavljena od bazalta.
Siva stena apsorbuje energiju, uzimajući malo iz svakog dela spektra i, uglavnom, reflektujući svetlost nazad ka Zemlji, rekla je Šupla, dodajući da to Mesecu daje njegov tipičan sivkasto-beli izgled.
Međutim, razni atmosferski i astronomski fenomeni mogu ograničiti talasne dužine koje dospevaju do Zemlje.
„Procesi rasejanja svetlosti u Zemljinoj atmosferi su ključni za to kako percipiramo boju Meseca“, objasnila je Evelin Hese, istraživač atmosferske optike na Univerzitetu u Hartfordširu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Pošto mesečina ima relativno kratak put kroz atmosferu, ovaj efekat rasejanja je zanemarljiv i sva reflektovana svetlost dopire do površine. Međutim, što smo bliži horizontu, mesečina mora da prolazi kroz atmosferu pod većim uglom, što stvara duži put i omogućava molekulima kiseonika i azota u atmosferi da utiču na dolazeću svetlost.
Dakle, mesečina u početku sadrži mešavinu vidljivih talasnih dužina između 380 nanometara (ljubičasta za ljudsko oko) i 750 nanometara (crvena), ali svaka od njih će biti rasejana u različitom stepenu česticama u atmosferi. U slučaju atmosferskih gasova, plava svetlost će se najviše rasejavati, proces poznat kao Rejlijevo rasejanje. Ovo objašnjava zašto Mesec izgleda plavkasto kada je visoko na nebu, a narandžasto kada je nisko na horizontu.
