Sprečio istorijsku stigmu i srušio opasne britanske namere: Šta je sve Čurkin uradio za Srbe
© AP Photo / Richard Drew
Pratite nas
Čurkin nije samo rekao „ne“ britanskoj rezoluciji koja je srpski narod okarakterisala kao genocidan, već je za vreme rata često posećivao srpske zvaničnike, od Radovana Karadžića do Ratka Mladića. Doprinos ovog ruskog diplomate nije samo bitan za Srbe, već i za srpsku istoriju, a bista koja mu je svečano podignuta pokazuje da su Srbi toga svesni.
Ovako profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, dr Radomir Lukić komentariše podizanje biste čuvenom ruskom diplomati Vitaliju Čurkinu u Istočnom Sarajevu. Čurkin je ovde već imao spomenik, a sada je na desetu godišnjicu ulaganja njegovog čuvenog veta na rezoluciju o genocidu u Srebrenici otkrivena i bista u njegovu čast.
Iako je sam zločin genocida vrlo komplikovan pojam u međunarodnom krivičnom i unutrašnjem krivičnom pravu, tribunal za bivšu Jugoslaviju izmislio je tada jedan sasvim novi genocid, takozvani „lokalni genocid“, objašnjava profesor Lukić. Taj pojam potpuno se razlikuje od „standardnog“ genocida i uveden je, uveren je on, sa namerom da se zaboravi genocid počinjen nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Ideja Zapada, kaže, bila je da se nađe jedan novi narod koji će poneti teret genocidnog.
Tribunal je na svoj način pokušao da izvrši stigmatizaciju Srba zbog nečega što jeste bio ratni zločin, ali nikako nije zločin genocida, već je predstavljalo neku vrstu beskrupulozne osvete za zločine koji su pre toga učinjeni nad srpskim civilima u području Bratunca, rekao je Lukić za Sputnjik.
Svečana ceremonija otkrivanja biste Vitalija Čurkina u Istočnom Sarajevu 8. jula 2025. godine.
© Foto : Sputnjiku ustupila RTRS
Cilj je uvek isti: Optužiti Srbe!
Britanski predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici trebalo je da na ovu ideju stigmatizacije „lupi pečat“ jedine univerzalne međunarodne organizacije – Ujedinjenih nacija. To bi za Srbe predstavljalo ogromnu istorijsku stigmu i upravo je to Rusija sprečila Čurkinovim čuvenim vetom. U vreme glasanja o rezoluciji, 2015. godine, Rusija se već bila „pridigla na noge“ i postala svesna ne samo sebe, već i opasnosti koje joj prete, objašnjava naš sagovornik. Ulaganjem veta na navodni genocid stavila se tačka na taj i slične pokušaju stigmatizacije rezolucijom UN.
To je zaista za srpski narod ali i za istoriju bilo od ogromnog značaja jer je i sam pojam genocida važna tačka i prekretnica nakon koje se, nadam se, neće moći toliko i tako manipulisati ovom vrstom zločina i menjati ga kako kome odgovara. Ispostavilo se da u svetskoj istoriji kada dva naroda učine jedno te isto, to ipak nije jedno te isto. Ovde mislim i na neke novije svetske događaje koje imaju značajne elemente ratnog zločina koji tendira ka nekoj vrsti genocida. To su svakako teži ratni zločini od onih koji su počinjeni svojevremeno u Srebrenici.
Spomenik Vitaliju Čurkinu u Istočnom Sarajevu podignut je odavno, ali mu je sada na desetu godišnjicu ulaganja čuvenog veta podignuta i bista.
© Foto : Ambasada Rusije
Velika Britanija koja je i podnela predlog i dalje sprovodi svoju dosta neobičnu imperijalnu spoljnu politiku, uprkos tome što odavno više nije imperija, kaže Lukić. Oni su hteli da moralizuju ostatak „primitivnog sveta“ u kakav, po njihovom mišljenju, spadaju i Srbi.
Britanci su ovim hteli i da nas kazne zato što nismo hteli da poslušamo ono što nam je bilo naređeno u pogledu komadanja Jugoslavije. Srbi na to nisu pristali, svesni sebe, ali ne samo devedesetih, nego vekovima pre toga. To je bio jedan krajnje ciničan pristup Velike Britanije ovom podneblju i taj njihov stav ne traje od juče. Oni već dosta dugo imaju ciničan pristup ovom podneblju i pogotovo Srbima.
Prijatelj i u ratu i u miru
Vitalij Čurkin bio je svojevrstan posrednik u mirovnim pregovorima kontakt grupe za Bosnu i Hercegovinu za vreme rata i kao takav je bio veoma čest gost Istočnog Sarajeva. Često je odlazio Pale, posećujući ondašnje rukovodstvo Republike Srpske, pre svega prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, predsednika Narodne skupštine Momčila Krajišnika, predsednike Vlade koji su se smenjivali i druge zvaničnike, uključujući i generala Ratka Mladića.
Čurkin je uvek u razgovorima sa nama, a ja sam lično prisustvovao dobrom delu tih razgovora, bio prijateljski raspoložen, uvek je ukazivao na opasnosti koje nas čekaju, ali i na puteve kojima bismo mogli krenuti u svojoj ideji potpune formalizacije Republike Srpske koja je samostalno nastala na narodnom buntu i u protivljenju minorizaciji koju je srpski narod u ondašnjoj Bosni i Hercegovini bio izložen. Čurkin je na svoj način vezan za ovo podneblje. Naravno da smo mi osetili njegovu naklonost prema nama, ali uz to i sve ograde kojima je on u nekom periodu svog delovanja bio sputan, s obzirom na politiku koju je Rusija imala za vreme Andreja Kozirjeva.
Čurkin se redovno sastajao sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem.
© AP Photo / Sava Radovanovic
Iz svih ovih razloga, tvrdi naš sagovornik, potrebno je da održimo sećanje na ljude koji su ostavili traga u određenom periodu istorije jednog naroda, kako bi se i buduće generacije prisećale ponašanja naših prijatelja. Za Istočno Sarajevo, koje je deo podeljenog grada, veoma je važno da održavati ovakvu vrstu simbolike i počasti gospodinu Vitaliju Čurkinu, zaključuje profesor Lukić.
Pogledajte i:
