Malo poznati detalji iz života Jelene Srpske: Poslednji svedok sloma ruskog carstva
© Foto : Ustupio Sputnjiku Vukotić medija
Pratite nas
Princeza Jelena Karađorđević je udajom za kneza Jovana Konstantinoviča Romanova spojila srpsku i rusku vladarsku porodicu, produbila veze između dva naroda. Dok traje borba za njene rukopise, svom narodu je još nedovoljno poznata. Kad smo objavili memoare Jelene Srpske, na našu sramotu i žalost, ljudi su se čudili da je kralj Petar imao i ženske dece.
Ovo za Sputnjik kaže Miroljub Milinčić, direktor Centra ruskog geografskog društva u Srbiji:
„Ona je svoje memoare vodila na nekoliko jezika, rasparčani su u bibliotekama od Francuske, Belgije do SAD. Rodila je dva Romanova. Bila svedok dve ruske revolucije 1917. Vratila se, ali za nju nije bilo mesta u Srbiji“.
Centar ruskog geografskog društva pre tri godine preveo je i objavio knjigu „Poslednji svedok: Događaji iz Jekaterinburga i Alapajevska u sećanjima princeze Jelene Srpske“, koju su priredili Galina Igorevna Ševcova, Nikolaj Borisovič Neujmin i Olga Nikolajevna Potjomkina.
Princeza Jelena, sestra kralja Aleksandra, najstarije dete kralja Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke, udata je u dvor Romanovih. Bila je jedan od poslednjih živih svedoka velike tragedije carske porodice, i kao takva izazvala interesovanje ruskih istoričara.
Kralj Petar, princeza Jelena i knez Jovan Konstantinovič tokom svečanosti u Beogradu posvećenih
veridbi kćerke srpskog kralja i člana Doma Romanov, avgust 1911.
© Foto : Sputnjiku ustupio Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji
Jelenini memoari ponovo pred čitaocima
Kao nevladina, neprofitna organizacija, Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji nije mogao da prodaje knjigu, ali ju je delio na promocijama u Beogradu, Pančevu, Topoli. Smatrajući da je srpska princeza Jelena Petrovna Romanov i dalje neopravdano marginalizovana i nedovoljno poznata, štampana je ponovo, u izdanju kuće „Vukotić medija“.
„Oni su zapravo zakupili veliku količinu originalnog materijala koji je prikupljen po najstrožijim naučnim kriterijumima, gde je svaka činjenica, svaka aluzija bila potkrepljena materijalima objašnjavajući istorijsko poreklo navedenih činjenica. Ta knjiga je za običnu publiku, za obične čitaoce, bila previše, jer ih je uvek vraćala korak ili dva unazad. „Vukotić medija“ ponovo je priredila izdanje Centra, učinili su ga malo pitkijim, da život Jelene Srpske približe što širem krugu čitalaca“, objašnjava Milinčić.
On dodaje da je u toku velika borba za memoare Jelene Srpske, koji su rasparčani po Evropi i Americi. Zapravo je u toku velika borba za interpretaciju događaja, šta je iz prve ruke.
„Videćete u predgovoru druge knjige, jedno od centralnih mesta ima srpsko poslanstvo u Sankt Peterburgu, ambasador Kraljevine Srbije u to vreme. Hoću da kažem, u toku je borba za to kakva je istina, da li ima dva kraja, ko sagledava istinu, da li se ona iz vremena sadašnjeg ili post skriptum tumači“, kaže ovaj profesor Beogradskog univerziteta.
Smatrajući da je srpska princeza Romanov i dalje marginalizovana i nedovoljno poznata, „Vukotić medija“.ponovo je izdala njene memoare
© Foto : Ustupio Sputnjiku Vukotić medija
Dostupno i istraživanje ruskog sveštenika
Knjiga koju je izdao Centar kojim upravlja pokrenula je interesovanje za Jelenu Petrovnu, ne samo u Srbiji, bez obzira što je štampana na srpskom jeziku, privukla je pažnju i u Ruskoj Federaciji.
„Centru se javio sveštenik iz Sanktpeterburga Benjamin Serafimov Vasiljevič. On se bavi istorijom srpske kraljevske porodice, a posebno Jelene Petrovne. Poslao nam je veću količinu svojih materijala. Centar je uradio pripremu i elektronsko izdanje te knjige je ugledalo svetlost dana. Za sada na ruskom, nadam se da ćemo smoći hrabrosti i snage da i knjigu Venjamina Serafimova prevedemo, objavimo na srpskom jeziku“.
Dakle, pred čitaocima su, zahvaljujući Centru ruskog geografskog društva, tri knjige o srpskoj princezi koja je spojila dve vladarske porodice.
Jelena Petrovna Romanov
© Foto : Sputnjiku ustupio Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji
Srpskoj princezi mesto na Oplencu
Milinčić na kraju razgovora za Sputnjik kaže da je sudbina Jelene Petrovne bila burna, ali kaže da bi se ipak mogla nazvati tužnom.
„Jelena se posle građanskog rata vratila u Srbiju, u dom svog oca, na kratko vreme. Onog trenutka kad je premino kralj Petar, u Srbiji za nju nije više bilo uslova. Sa svojim sinom ona se uputila u zapadnu Evropu, Iako je njena dinastija bila na vlasti, posle smrti oca, za nju više nije bilo mesta u Srbiji“.
Posle revolucije Jelena Karađorđević je iz carske Rusije preko Švedske dospela u Švajcarsku i tamo provela ostatak svog života. Sahranjena je u Francuskoj.
„Njen sin je jednog trenutka zakonito slovio za naslednika dve dinastije, Romanovih i Karađorđevića. Ali ona, znajući kroz šta je prošla, znajući kakva je sudbina dinastije u ruskoj imperiji, kakva je bila sudbina kralja Aleksandra, pošto poto je želela da svog sina sačuva takvih iskušenja“.
O izazovima u životu srpske princeze Romanov govori i činjenica da se ni u smrti nije sastala sa svojim suprugom. On je sahranjen u Pekingu, u dvorištu nekadašnjeg poslanstva ruske imperije u Kini.
„Mi nemamo moć i snagu da utičemo na to, ali niko nam ne brani da damo predlog, pokrenemo inicijativu. Srpskoj princezi je mesto počinka u Topoli, na Oplencu, više nego u Lionu“, zaključuje Milinčić.
Srpsko odeljenje magacina kneginje Jelene Petrovne u Mermernom dvorcu (1914-1917). U sredini je knez Jovan Konstantinovič.
© Foto : Sputnjiku ustupio Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji
Pogledajte i:
