Nadrealna poruka zvaničnog Berlina: Kolevka nacizma presuđuje gde danas nema nacista
19:51 10.06.2025 (Osveženo: 22:30 10.06.2025)
© Sputnik / Oksana Džadan
/ Pratite nas
Pokretač oba svetska rata i kolevka nacizma Nemačka našla je za shodno da presuđuje gde danas ima fašizma a gde ga nema, dok istovremeno šalje tenkove u Estoniju i izvozi „tauruse“ u Ukrajinu. Problem je u tome što se Nemačka suočila sa svojom prošlošću, ali samo u odnosu na Amerikance i Izrael, kaže za Sputnjik istoričar Goran Miloradović.
Julija Klikner, predsednik nemačkog Bundestaga, ignorisala je materijale o terorističkim napadima kijevskog režima koje je Berlinu uputio predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin i zaključila da u Ukrajini nema fašizma.
Uz to, prošle nedelje je i nemački kancelar Fridrih Merc je boravio u Vašingtonu i na zajedničkoj pres konferenciji sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući izjavio da je američko iskrcavanje u Normandiji okončalo rat u Evropi i oslobodilo Nemačku od nacizma, ne pominjući presudnu ulogu SSSR-a.
Sastanak Trampa i Merca
© Foto : Snimak ekrana/Iks/https://x.com/clashreport/status/1930667481040896212?t=C8bNG_HT_h7wTl8wnJFx3A&s=35 / Sastanak Trampa i Merca
Selektivno sećanje
Miloradović kaže da je nemačko suočavanje sa sopstvenom zločinačkom prošlošću učinjeno isključivo u odnosu na anglosaksonski svet, pre svega u odnosu na Ameriku i Izrael, i da tu nikada neće biti „dovoljno“ suočavanja sa prošlošću.
Zbog toga, kaže Miloradović, smatraju da u postojećoj međunarodnoj političkoj konstelaciji mogu da se oslobode tereta prošlosti u odnosu na istočnu Evropu, pre svih Rusiju. Valjalo bi napomenuti, dodaje on, da Nemačka isti takav odnos ima i prema Balkanu, gde je takođe vršila stravične zločine nad civilnim stanovništvom.
Zašto Nemci poriču postojanje neofašizma ili neonacizma u Ukrajini? To je očigledno. Oni su poveli politiku podržavanja kijevskog režima, kakav god da je. Oni ga snabdevaju naoružanjem, oni ga finansiraju, oni ga medijski pokrivaju, diplomatski i informativno pomažu i naravno da ne mogu da priznaju, čak i ako je očigledno, da u Ukrajini ima neonacizma, rekao je Miloradović za Sputnjik.
On smatra da je potrebno bilo obnoviti nacizam u Ukrajini jer je to bila ideologija koja Rusiji nikada i nikako ne bi mogla biti prihvatljiva sopstvenom u komšiluku, pa su računali da bi na nju pre ili kasni Rusi morali da reaguju.
Tu reakciju su iznudili upravo time što su ukrajinski nacistički bataljoni vršili represalije nad ruskim i rusko-govorećim stanovništvom u Ukrajini. Poznato je već šta se dešavao tamo pred desetak i više godina na prostoru Ukrajine. Narod Donbasa je reagovao podigavši ustanak i stvari su dovele do rata visokog intenziteta kakav imamo u Ukrajini, kaže Miloradović.
Zapadu je bilo potrebno oživljavanje nacizma u Ukrajini jer su znali da bi to bila ideologija za ruse neprihvatljiva u njihovom komšiluku, kaže Miloradović.
© Sputnik / Stringer
/ Od velikih nacista ne vide se mali
Nemačka je odabrala stranu i pritom mora još i da pere ruke od, naravno, očiglednih ideoloških repova koje se za njom vuku i na koje ih podseća Ukrajina, tvrdi naš sagovornik. On podseća da širom Evrope postoje mali režimi koji su postojali i za vreme Drugog svetskog rata, a koji su se provukli u senci puno većih nevolja.
Austrija je takođe imala fašistički režim pre aneksije, ali se to zaboravlja i govori se kako je anšlusom Hitler u stvari uništio njenu samostalnost. Međutim, i tamo je takođe austro-fašizam bio na vlasti. Bili su fašisti na vlasti u Hrvatskoj, bili su u Slovačkoj… E sad, pošto su bili neki opasniji režimi na sceni u to vreme, onda ovi ostaju u senci. To se dešava i sa Ukrajinom. Na osnovu toga su oni obnovili u stvari svoj stari režim i to naravno nije moglo da se dogodi bez podrške zapadnih zemalja, a pre svega onih koje su uključene u NATO.
Ipak, napominje naš sagovornik, Ukrajina pre deset godina i Ukrajina danas nisu iste zemlje. Trenutak kada je došlo do rascepa i stvaranja društvenog ambijenta u kojem se čak i spomenici sovjetskim herojima ruše desio se kada su počeli sukobi u Donbasu. Tada je, kaže Miloradović, društvena klima promenjena kroz medije i zloupotrebu školstva, a naročito kroz nastavu istorije.
Trenutak kada je došlo do rascepa i stvaranja društvenog ambijenta u kojem se čak i spomenici sovjetskim herojima ruše, a nacistički zločinci veličaju, desio se kada su počeli sukobi u Donbasu, smatra Miloradović.
© Sputnik / Stringer
/ Nove generacije su učene u novom duhu. Neko ko je krenuo u osnovnu školu u vreme početka sukoba u Donbasu, danas je punoletan i može već da bude vojnik na prvoj liniji fronta u Ukrajini. Taj je mogao za deset godina da bude dobro indoktriniran i kroz medije i kroz školstvo. Udžbenici istorije u Ukrajini su jedna smejurija, na nivou Ukrajinci narod najstariji.
Upravo odavde neonacisti iz Ukrajine izvlače legitimitet svega šta se dešavalo u Ukrajini, naročito priču o njenoj samostalnosti. Tako je i prvi borac za njenu nezavisnost postao nacista Stepan Bandera. Uvek je fascinantno primetiti, zaključuje Miloradović, sličnosti između terminologije i politike koja se sada vodi u Ukrajini i koja se, primera radi, vodila svojevremeno u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.
Pogledajte i:
