Nevesinjska puška ponovo puca: Evropa bez ideologije, a protiv Rusije – čeka se „Berlinski kongres“
© Sputnik
Pratite nas
Međunarodna naučna konferencija ,,150 godina od Hercegovačkog ustanka" predstaviće neke nove podatke do kojih su istoričari došli o tom događaju. U isto vreme, ideja je da se na ovaj način nađu neke zajedničke crte između političkih procesa onda i sada, kaže za Sputnjik Dušan Proroković.
Institut za međunarodnu politiku i privredu, u saradnji sa Institutom istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu u Nevesinju i Trebinju organizuje u utorak i sredu međunarodnu naučnu konferenciju ,,150 godina od Hercegovačkog ustanka: uticaj na regionalnu bezbednost i evropsku geopolitiku".
Ideja je da se, pored predstavljanja novih podataka do kojih su istoričari došli, uporede ondašnje okolnosti sa sadašnjim i uoči da li postoje neke geopolitičke konstante ili procesi koji se tiču evropske bezbednosti, kaže za Sputnjik viši naučni saradnik Dušan Proroković.
Konferenciju će otvoriti zvaničnici Republike Srpske, a u radu će učestvovati profesori i istraživači iz Velike Britanije, Poljske, Rumunije, Češke Republike, Ruske Federacije, Francuske, Nemačke, Bugarske, Severne Makedonije, Crne Gore, Republike Srbije i Republike Srpske, rekao je Proroković.
Institut za međunarodnu politiku i privredu organizovaće konferenciju u saradnji sa Institutom istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
© Sputnik / Senka Miloš
Sličnosti između prošlosti i sadašnjosti
Proroković kaže da postoje određene konstante koje se mogu pratiti, a koje se tiču geopolitike, a da su one pre svega vezane za amortizaciju ruskog uticaja na Balkanu i uopšte jugoistočnoj Evropi.
Jasno je ko rukovodi tim procesom amortizacije i u čijem je to interesu. Takođe, posmatrano sa stanovišta promene poretka u Evropi, sličnosti su velike. Mi ne znamo šta će ova promena iznedriti, kao što ni ustanici u Hercegovini nisu znali da će nakon njihovog ustanka uslediti Berlinski kongres i da će tolike promene biti izdejstovane na celom kontinentu.
Još jedna od sličnosti leži u svojevrsnoj ideološkoj krizi, objašnjava naš sagovornik.
Kako pada stari poredak, a novi se kreira, tako dolazi i do smene vrednostnih sistema, do smene ideoloških obrazaca koji dominiraju. Imamo puno sličnosti o kojima možemo razgovarati, imamo puno istorijskih pouka od tada koje treba sagledati kako bi se lakše snašli u ovom vrlo jednom haotičnom i anarhičnom vremenu.
Mi ne znamo šta će ove promene u svetu iznedriti, kao što ni ustanici u Hercegovini nisu znali da će nakon njihovog ustanka uslediti Berlinski kongres i da će tolike promene biti izdejstovane na celom kontinentu, kaže Proroković.
© Sputnik / Marijana Kolaković
Kontekst ustanka
Većina stvari vezanih za kontekstualizaciju Hecegovačkog ustanka odavno je već rečena, kaže Proroković, a na keiranje tog stava uticalo je dosta velikih srpskih imena u istoriografiji poput Milorada Ekmečića, profesora Živojinovića, ili još pre njih Vladimira Ćorovića. Kontekstualizacija je već učinjena, kaže Proroković, a sada se samo izlazi sa novim detaljima i novim podacima kojima se čitav mozaik čini većim, a slika jasnijom.
Učestvovaće doktor Konstantin Nikiforov koji je jedan od vodećih ruskih eksperata za 19. vek i Balkan, učestvovaće i balkanisti kao što je naša ruska koleginica Ekaterina Entina. Što se ostalih učestnika tiče, politikologa i ljudi koji se bave međunarodnim odnosima, dolazi Ričard Sakva iz Velike Britanije, dolazi Džon Lafland koji je dosta angažovan i u tekućoj politici, a dolazi i Aleksis Trud iz Francuske, Biljana Vankovska iz Severne Makedonije... Očekujem vrlo neke interesantne teze i još interesantnije rasprave, rekao je Proroković.
Pogledajte i:
