Ovo je 12 najvećih ekoloških katastrofa današnjice

Veliki Smog u Londonu predstavlja ozbiljno zagađenje vazduha koji je pogodio britansku prestonicu od 5. decembra 1952. do utorka 9. decembra 1952. godine, a zatim se razvedrilo kada se vreme promenilo. Vladini medicinski izveštaji u narednim nedeljama procenili su da je umrlo 4.000 ljudi isključivo od posledice smoga, a još 100.000 je obolelo od uticaja smoga na čovekov respiratorni trakt.

Ekološka katatstrofa vidljiva iz svemira: Aralsko jezero, nekada četvrto najveće jezero na svetu, zbog svojih karakteristika i veličine nazivano je i Plavim morem. Nekadašnje nepregledno vodeno prostranstvo zamenila je surova, peskovita ravnica, u kojoj nema znakova života.

Pogled iz vazduha na požar u hemijskom postrojenju u blizini engleskog sela Fliksborou. Katastrofa se dogodila 1. juna 1974. Godine i u njoj je poginulo 28, a teško povređeno 36 od 72 ljudi koji su se u to vreme nalazili na licu mesta. Broj žrtava mogao je biti mnogo veći da se eksplozija dogodila radnim danom.

Katastrofa u hemijskoj fabrici u Savezu u Italiji, u avgustu 1976. godine. Mesec dana nakon eksplozije, sedmoro dece je hospitalizovano. Najteže povređena oblakom dioksina je Alis Seno, četvorogodišnjadevojčica,koja je zadobila teške opekotine kože.

Bopalska katastrofa odigrala se 3. decembra 1984. u indijskom gradu Bopalu, prestonici države Madja Pradeš. U fabrici američkog hemijskog koncerna „Junion karbajd“došlo je do tehničkog kvara, pri čemu je više tona otrovnog gasa metilizocijanata dospelo u atmosferu. Oko 4 hiljade ljudi je umrlo od posledica trovanja gasom. Hiljade drugih je trajno obolelo od udisanja otrovnog gasa. To je najveća do sada zabeležena hemijska katastrofa u svetu i jedna od najpoznatijih ekoloških nesreća u ljudskoj istoriji.

Černobiljska katastrofa je nuklearna nesreća koja se dogodila 26. aprila 1986. u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani u blizini grada Pripjat u Ukrajini.[1] Smatra se da je to najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije. na fotografiji su lutka i gas maska na prozoru u bivšem vrtiću u Pripjatu.

Studenti Muzičke akademije u Bazelu odaju počast stradalima u eksploziji u hemijskom postrojenju „Sandoz“. Katastrofa se dogodila 15. novembra 1986. kada je veliki požar na skladištu hemikalija kompanije Sandoz doprineo zagađenju reke Rjem. Zbog požara, velika količina hemikalija se ulila u reku i zagadila je.

Nesreća na naftnoj platformi „Piper Alpha“ u Severnom moru, na oko 120 milja severoistočno od Aberdena u Škotskoj koja se dogodila 7. juna 1988. godine otvorila je svetu oči po pitanju opasnosti rada u ovoj industriji. Nekoliko eksplozija potreslo je ovu platformu, a u nesreći je poginulo 167 ljudi. Gašenje požara trajalo je tri nedelje.

Mrtav sivi kit leži na plaži ostrva Kodijak u Aljaskoj nakon izlivanja nafte sa tankera Ekson Valdez 1989. godine.

Oštećeni tanker sa naftom raspao se na dva dela i potonuo u blizini severozapadne obale Španije u novembru 2002. godine. Grčki tanker „Prestiž“, registrovan na Bahamima i natovaren sa 70 hiljada tona nafte oštećen je u uzburkanom moru. Više hiljada tona nafte iscurilo je iz tankera i to u blizini jednog od najbogatijih španskih ribolovilišta.

Eksplozija na platformi za bušenje nafte “Deepwater horizon“ dogodila se 20. aprila 2010. Eksplozija i požar koji je usledio doveli su do potonuća same platforme i smrti 11 radnika, a još 17 ljudi je povređeno. Incident je doveo do izlivanja nafte u more u Meksičkom zalivu. Ovaj događaj smatra se najvećim izlivanjem nafte na svetu i najvećom ekološkom katastrofom u istoriji Sjedinjenih Država.

Fukušimska katastrofa obuhvata seriju nuklearnih nesreća i otkazivanje uređaja u nuklearnoj elektrani Fukušima 1, kod grada Okuma, Japan, koje su nastale kao posledica katastrofalnog zemljotresa u Japanu 11. marta 2011. godine. Reaktori 4, 5 i 6 su bili ugašeni u vreme zemljotresa radi održavanja i inspekcije. Ostala tri reaktora su se automatski ugasila kada je došlo do velikog zemljotresa.