Ola, amigo! Stiže „poklon“ Srbiji iz Amerike
17:50 06.06.2025 (Osveženo: 17:51 06.06.2025)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ideja Amerike da Srbija i balkanske zemlje prihvate latinoameričke migrante koje će SAD deportovati mogla bi nam doneti niz ekonomskih i društvenih problema. Mahom bi dolazili ljudi iz nižih socijalnih staleža, bez obrazovanja i sa mnogobrojnim porodicama, što bi državni sistem dosta opteretilo, smatra bivši ambasador Srbije u Meksiku Dušan Vasić.
Eventualna deportacija Latinoamerikanaca iz SAD u Srbiju i druge balkanske zemlje, na šta prema navodima agencije Blumberg pritiska Vašington, samo bi još jednom dokazala da moćne države dozvoljavaju sebi da i na indirektan i na direktan način guraju svoje interese preko leđa drugih država, smatra Vasić.
Oko pola miliona ljudi je veliki broj, a mi smo mala zemlja. Da dođe i deset posto od tog zamišljenog broja, to bi za naše ekonomske kapacitete i odnose unutar naše zemlje bilo dosta komplikovano. Primiti mnogobrojne porodice, siromašne i bez dovoljnog kvalifikacija bio bi veliki teret za svaku državu, a naročito za ovu grupaciju kojoj mi pripadamo a koja je verovatno i siromašniji deo Evrope, rekao je Vasić za Sputnjik.
On objašnjava da je ljudima sa tog podneblja vrlo teško da se naviknu na našu kulturu i jezik. Oni mahom odlaze u Ameriku u potrazi za boljim životom i njima nije cilj da dođu u jugoistočnu Evropu. Oni, čak i ako bi se privremeno zadržali ovde, upregli bi sve svoje snage da se ipak posle nekog vremena domognu Amerike, smatra Vasić. Tako je bilo, podseća on, i sa migrantima koji su na Balkan dolazili iz Afrike, sa Bliskog istoka, Azije, a kojima su cilj bile Nemačka, Francuska, Belgija i slične zemlje Evropske unije.
Srbija ne spada u te kategorije i kada bi oni i došli ovde, bili bi u fazi preživljavanja, teško bi se zapošljavali i na kraju bi pali na teret države, što bi samo povećalo socijalne tenzije u zemlji. Sigurno da to ne bi išlo u korist našoj državi. To ne bi bio dolazak visokoobrazovane ili stručne radne snage, već uglavnom najsiromašnijih i najmanje školovanih mnogodetnih porodica.
Pregovore o ovako bitnoj temi, podvlači naš sagovornik, trebalo bi voditi u parlamentu i javno, kako bi svi građani Srbije bili upoznati sa činjenicama ove vrlo osetljive teme.
Niko ne pita male zemlje
Vasić kaže da su Trampovi saradnici ranije nagovestili da će na predstojećem NATO samitu razgovarati o problemu deportacije ilegalnih Latinoamerikanaca, ali da će se obraćati zemljama i vladama onih država na Balkanu i uopšte u Evropi koje su NATO članice. Ta ideja postoji dakle od ranije, ističe Vasić, s tom razlikom što se sada krug proširuje i na druge zemlje koje nisu deo Alijanse.
Različit je pristup prema zemljama koje su članice, a različit prema onima koje nisu deo Alijanse. Ono što je problematično za našu poziciju jeste to što smo već videli da Evropska unija, kad su njeni interesi u pitanju, zanemaruje to što Srbija nije član EU, nego pokušava da je dovede u situaciju gde Srbija radi sebi na štetu.
Tramp je problem sa migrantima u Americi vešto koristio u predizbornoj retorici, podseća Vasić, ali se ispostavilo da samo sprovođenje ove ideje nije toliko jednostavno. On je prvo na jedan poprilično nedemokratičan način reagovao prema Meksiku kada je pokušao da ga primora da prihvati sve ilegalne imigrante koji su preko meksičke granice ušli u SAD, bez obzira na to da li su došli ili Južne ili Srednje Amerike. Komplikovana je i situacija sa Venecuelom jer njene „ilegalce“ čine u dobrom delu politički emigranti. Meksički stanovnici koji legalno i sa svim potrebnim papirima borave ili žive u Sjedinjenim Državama u poslednje dve ili tri godine masovno se vraćaju u svoju domovinu, kaže Vasić, što čitavu situaciju čini još paradoksalnijom.
Prošlog meseca, uz dozvolu Vrhovnog suda SAD, Trampova administracija ukinula je privremeni pravni status za migrante iz Venecuele, Kube, Haitija i Nikaragve.
© Tanjug / AP/ Julia Demaree Nikhinson
Prema tvrdnjama Blumberga, Trampova administracija pritiska Srbiju i druge balkanske zemlje da prihvate migrante deportovane iz SAD, što zasad nisu zvanično komentarisali ni Bela kuća, niti Stejt department, kao ni Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Prošlog meseca, uz dozvolu Vrhovnog suda SAD, Trampova administracija ukinula je privremeni pravni status za migrante iz Venecuele, Kube, Haitija i Nikaragve.
Pogledajte i:
