https://lat.sputnikportal.rs/20250605/kusturici-u-zrenjaninu-urucena-nagrada-fonda-todor-manojlovic-za-moderni-umetnicki-senzibilitet-1186493376.html
Kusturici u Zrenjaninu uručena nagrada Fonda „Todor Manojlović“ za moderni umetnički senzibilitet
Kusturici u Zrenjaninu uručena nagrada Fonda „Todor Manojlović“ za moderni umetnički senzibilitet
Sputnik Srbija
Reditelju i piscu Emiru Kusturici na svečanosti u Gradskoj kući u Zrenjaninu uručena je nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda "Todor Manojlović", za... 05.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-05T12:42+0200
2025-06-05T12:42+0200
2025-06-05T12:46+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
emir kusturica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/18/1172607113_0:149:3070:1876_1920x0_80_0_0_8123a3c9cb78a17f8e16ab9c44cf1275.jpg
Nagradu Kusturici uručio je književnik Nenad Šaponja, član Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“, zajedno sa Milanom Bjelogrlićem, upraviteljem Fonda i Gojkom Tešićem, koji je takođe član Upravnog odbora.Pored priznanja, Kusturici je uručena i umetnička slika, poklon gradonačelnika Sime Salapure i Grada Zrenjanina."Ova nagrada znači mnogo, koliko za mene, toliko i za našu društvenu zajednicu zato što Todor Manojlović predstavlja ime koje nije svetlilo u tabloidima, nego upravo u pozadini, u onome što ostaje za večnost našem narodu da dekodira, da čita i da bolje razume društvo i umetnost", rekao je Kusturica novinarima.Pored laureata Kusturice i članova Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović”, prisutnima se obratila i Olgica Stefanović, slikarka i grafička dizajnerka iz Novog Sada, u ime Ekslibris društva Vojvodine, budući da je na svečanosti otvorena i predstavljena Međunarodna izložba male grafike – ekslibrisa posvećena Emiru Kusturici.Upravni odbor Fonda „Todor Manojlović“ u sastavu: Gojko Tešić, Petar Arbutina, Vasa Pavković, Nenad Šaponja, predsednik i Milan Bjelogrlić, upravitelj Fonda, 13. marta izglasao je da će 33. dobitnik „Nagrade za moderni umetnički senzibilitet“ biti Emir Kusturica.Kako su naveli, srpski i jugoslovenski reditelj, scenarista, muzičar, graditelj, književnik i bivši univerzitetski profesor, jedan je od najslavnijih svetskih filmskih režisera, ovenčan nagradama sa najuglednijih međunarodnih festivala.„U njegovim potonjim knjigama, „Kad mrtve duše marširaju“ kao i „Vidiš li da ne vidim“ centralna tema je sudbina umetnika u doživljaju savremenog sveta i te dijabolične stvarnosti koja se pomalja ponekad u zastrašujućim obrisima.Graditeljstvo Emira Kusturice naizgled bi se moglo posmatrati kao konzervativizam tradicionalnog tipa. Ali uvidom u sadržaje i programe koji se emituju iz ova dva žarišna kulturna centra – jasno se detektuje modernistički senzibilitet i delotvorni umetnički impuls. I Mećavnik i Andrićgrad pulsiraju frekvencijom posebnog senzibiliteta preispitujući i prisvajajući moderne umetničke trendove iz sveta“ naveli su u obrazloženju, prenosi portal „Ilovezrenjanin“.Podseća se da je Fond „Todor Manojlović” Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” svoj rad i angažman otpočeo 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja.Todor Manojlović (1883-1968), pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, ali po svom opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića „Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac proteklog dvadesetog veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, emir kusturica
kultura, kultura – vesti, emir kusturica
Kusturici u Zrenjaninu uručena nagrada Fonda „Todor Manojlović“ za moderni umetnički senzibilitet
12:42 05.06.2025 (Osveženo: 12:46 05.06.2025) Reditelju i piscu Emiru Kusturici na svečanosti u Gradskoj kući u Zrenjaninu uručena je nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda "Todor Manojlović", za 2024. godinu.
Nagradu Kusturici uručio je književnik Nenad Šaponja, član Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“, zajedno sa Milanom Bjelogrlićem, upraviteljem Fonda i Gojkom Tešićem, koji je takođe član Upravnog odbora.
Pored priznanja, Kusturici je uručena i umetnička slika, poklon gradonačelnika Sime Salapure i Grada Zrenjanina.
"Ova nagrada znači mnogo, koliko za mene, toliko i za našu društvenu zajednicu zato što Todor Manojlović predstavlja ime koje nije svetlilo u tabloidima, nego upravo u pozadini, u onome što ostaje za večnost našem narodu da dekodira, da čita i da bolje razume društvo i umetnost", rekao je Kusturica novinarima.
Pored laureata Kusturice i članova Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović”, prisutnima se obratila i Olgica Stefanović, slikarka i grafička dizajnerka iz Novog Sada, u ime Ekslibris društva Vojvodine, budući da je na svečanosti otvorena i predstavljena Međunarodna izložba male grafike – ekslibrisa posvećena Emiru Kusturici.
Upravni odbor Fonda „Todor Manojlović“ u sastavu: Gojko Tešić, Petar Arbutina, Vasa Pavković, Nenad Šaponja, predsednik i Milan Bjelogrlić, upravitelj Fonda, 13. marta izglasao je da će 33. dobitnik „Nagrade za moderni umetnički senzibilitet“ biti Emir Kusturica.
Kako su naveli, srpski i jugoslovenski reditelj, scenarista, muzičar, graditelj, književnik i bivši univerzitetski profesor, jedan je od najslavnijih svetskih filmskih režisera, ovenčan nagradama sa najuglednijih međunarodnih festivala.
„U njegovim potonjim knjigama, „Kad mrtve duše marširaju“ kao i „Vidiš li da ne vidim“ centralna tema je sudbina umetnika u doživljaju savremenog sveta i te dijabolične stvarnosti koja se pomalja ponekad u zastrašujućim obrisima.
Graditeljstvo Emira Kusturice naizgled bi se moglo posmatrati kao konzervativizam tradicionalnog tipa. Ali uvidom u sadržaje i programe koji se emituju iz ova dva žarišna kulturna centra – jasno se detektuje modernistički senzibilitet i delotvorni umetnički impuls. I Mećavnik i Andrićgrad pulsiraju frekvencijom posebnog senzibiliteta preispitujući i prisvajajući moderne umetničke trendove iz sveta“ naveli su u obrazloženju,
prenosi portal „Ilovezrenjanin“.
Podseća se da je Fond „Todor Manojlović” Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” svoj rad i angažman otpočeo 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja.
Todor Manojlović (1883-1968), pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, ali po svom opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića „Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac proteklog dvadesetog veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika.
Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.
