https://lat.sputnikportal.rs/20250604/agencija-za-nacionalnu-bezbednost-crne-gore-otvorila-deo-dosijea-komunistickih-tajnih-sluzbi-1186467855.html
Agencija za nacionalnu bezbednost Crne Gore otvorila deo dosijea komunističkih tajnih službi
Agencija za nacionalnu bezbednost Crne Gore otvorila deo dosijea komunističkih tajnih službi
Sputnik Srbija
Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) je marta prošle godine ukinula oznaku tajnosti sa arhive UDB-e i OZN-e iz perioda do 1948. godine, odnosno do... 04.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-04T14:48+0200
2025-06-04T14:48+0200
2025-06-04T14:48+0200
region
region
region – politika
region – društvo
crna gora
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/02/1153473084_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_ec4822175930db312a270b44a9e5d81d.jpg
U odluci koju je 27. marta 2024. potpisao tadašnji direktor ANB Boris Milić navodi se da je Komisija za preispitivanje tajnosti podataka ocenila da ne postoji opasnost da bi otkrivanjem dokumenata mogle nastupiti štetne posljedice za bezbiednost i odbranu Crne Gore.„Uzimajući u obzir da dokumentaciona građa nije nastala u radu SDB i ANB te činjenicu da su od njihovog nastanka do danas prošli apsolutno svi propisani rokovi za čuvanje podataka“, navodi se u odluci.Odluke komisije dostavljene su podgoričkom Birnu na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama.U odluci ANB-a se navodi da je veći deo dokumentacije tajnih službi iz perioda do 1948. godine predat Državnom arhivu Crne Gore kao i da, zbog društvenog i naučno-istorijskog značaja, nema zakonskih ograničenja za njihovo korišćenje. Iz Državnog arhiva nisu odgovorili na pitanja da li im je ANB dostavila dokumentaciju i na koji način je građani mogu koristiti.Odlukom ANB-a iz prošlog marta odlučeno je da se stepen tajnosti ostalih dokumenata koji sadrže podatke UDB-a i SDB promeni iz „strogo tajno“ u „tajno“, navodeći da bi njihovim obelodanjivanjem mogle nastupiti teže posljedice za bezbednost Crne Gore. Pojašnjeno je da se u dokumentaciji bivših službi, sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti „državna tajna“, nalaze dosijei koji se odnose na „unutrašnje neprijatelje“ i „unutrašnji ekstremizam“ kao i dosijea iz perioda Rezolucije Informbiroa.„U odnosu na lica na koja se odnose ti dosijei kao i njihove srodnike u prvom stepenu, cenim svrsishodnim da ova kategorija lica u slučaju podnošenja zahteva može ostvariti uvid u dosijea uz obavezu zaštite lica koja su prikupljala podatke i identiteta izvora“, navodi se u odluci koju je potpisao Milić.„Iz razloga kako građanima ne bi bilo uskraćeno pravo koje su mogli ostvariti pre više od dve decenije“, dodaje se.Arhivska građa koja sadrži lične podatke dostupna je za korišćenje po isteku 70 godina od njenog nastanka i najmanje 20 godina od smrti lica na koje se odnosi. Ta dokumenta se mogu koristiti i ranije ako na to pristane osoba na koju se odnose, supružnik, deca ili roditelji u slučaju smrti.Odlukom Komisije koju je u avgustu 2015. potpisao tadašnji vršilac dužnosti direktora ANB-a Dejan Peruničić podignut je stepen tajnosti podataka iz dokumentacionog fonda bivših službi bezbednosti iz stepena „tajno“ u „strogo tajno“. Tada je ocenjeno da će podizanje stepena tajnosti obezbediti adekvatniju zaštitu nacionalnih interesa i bezbednosti države koji bi neovlašćenim otkrivanjem podataka mogli biti ugroženi.U odluci je tada pojašnjeno da dokumentacioni fond OZNA, UDBA i SDB sadrži podatke značajne zbog sadržaja ali i koriščenja sredstava i metoda za njihovo prikupljanje, kao i da je potrebno zaštititi agente koji su prikupljali podatke i njihove izvore.„Obelodanjivanje podataka moglo bi onemogućiti ili dovesti u opasnost dalje prikupljanje podataka, odnosno adekvatno postavljanje, sprečavanje i suprostavljanje potencijalnim bezbednosnim rizicima po nacionalnu i međunarodnu bezbednost“, navodi se u odluci.Peruničiću se sudi pred Višim sudom u Podgorici zbog zloupotrebe službenog položaja i nezakonitog prisluškivanja i praćenja brojnih ličnosti iz javnog života Crne Gore.U Crnoj Gori su tadašnje opozicione partije 2016. godine tražile otvaranje tajnih dosijea iz komunističkog doba i iz ratnih 90-ih godina, ali ta dokumenta nikada nisu objavljena. Nakon smene vlasti u Crnoj Gori Vlada na čijem je čelu bio Zdravko Krivokapić je u decembru 2020. obećala zakon o lustraciji na osnovu kojeg bi se iz javnog života udaljili zvaničnici koji snose krivicu za kršenja ljudskih prava u prošlosti.Iz Vlade su u januaru 2022. godine najavili da će predložiti zakon do kraja godine, ali je Vladi Zdravka Krivokapića u međuvremenu izglasano nepoverenje u Skupštini Crne Gore, prenosi portal RTCG.Pogledajte i:
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, region – društvo, crna gora
region, region – politika, region – društvo, crna gora
Agencija za nacionalnu bezbednost Crne Gore otvorila deo dosijea komunističkih tajnih službi
Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) je marta prošle godine ukinula oznaku tajnosti sa arhive UDB-e i OZN-e iz perioda do 1948. godine, odnosno do Rezolucije Informbiroa, navodeći da je dokumentacija predata Državnom arhivu Crne Gore.
U odluci koju je 27. marta 2024. potpisao tadašnji direktor ANB Boris Milić navodi se da je Komisija za preispitivanje tajnosti podataka ocenila da ne postoji opasnost da bi otkrivanjem dokumenata mogle nastupiti štetne posljedice za bezbiednost i odbranu Crne Gore.
„Uzimajući u obzir da dokumentaciona građa nije nastala u radu SDB i ANB te činjenicu da su od njihovog nastanka do danas prošli apsolutno svi propisani rokovi za čuvanje podataka“, navodi se u odluci.
Odluke komisije dostavljene su podgoričkom Birnu na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama.
U odluci ANB-a se navodi da je veći deo dokumentacije tajnih službi iz perioda do 1948. godine predat Državnom arhivu Crne Gore kao i da, zbog društvenog i naučno-istorijskog značaja, nema zakonskih ograničenja za njihovo korišćenje. Iz Državnog arhiva nisu odgovorili na pitanja da li im je ANB dostavila dokumentaciju i na koji način je građani mogu koristiti.
Odlukom ANB-a iz prošlog marta odlučeno je da se stepen tajnosti ostalih dokumenata koji sadrže podatke UDB-a i SDB promeni iz „strogo tajno“ u „tajno“, navodeći da bi njihovim obelodanjivanjem mogle nastupiti teže posljedice za bezbednost Crne Gore. Pojašnjeno je da se u dokumentaciji bivših službi, sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti „državna tajna“, nalaze dosijei koji se odnose na „unutrašnje neprijatelje“ i „unutrašnji ekstremizam“ kao i dosijea iz perioda Rezolucije Informbiroa.
„U odnosu na lica na koja se odnose ti dosijei kao i njihove srodnike u prvom stepenu, cenim svrsishodnim da ova kategorija lica u slučaju podnošenja zahteva može ostvariti uvid u dosijea uz obavezu zaštite lica koja su prikupljala podatke i identiteta izvora“, navodi se u odluci koju je potpisao Milić.
„Iz razloga kako građanima ne bi bilo uskraćeno pravo koje su mogli ostvariti pre više od dve decenije“, dodaje se.
Arhivska građa koja sadrži lične podatke dostupna je za korišćenje po isteku 70 godina od njenog nastanka i najmanje 20 godina od smrti lica na koje se odnosi. Ta dokumenta se mogu koristiti i ranije ako na to pristane osoba na koju se odnose, supružnik, deca ili roditelji u slučaju smrti.
Odlukom Komisije koju je u avgustu 2015. potpisao tadašnji vršilac dužnosti direktora ANB-a Dejan Peruničić podignut je stepen tajnosti podataka iz dokumentacionog fonda bivših službi bezbednosti iz stepena „tajno“ u „strogo tajno“. Tada je ocenjeno da će podizanje stepena tajnosti obezbediti adekvatniju zaštitu nacionalnih interesa i bezbednosti države koji bi neovlašćenim otkrivanjem podataka mogli biti ugroženi.
U odluci je tada pojašnjeno da dokumentacioni fond OZNA, UDBA i SDB sadrži podatke značajne zbog sadržaja ali i koriščenja sredstava i metoda za njihovo prikupljanje, kao i da je potrebno zaštititi agente koji su prikupljali podatke i njihove izvore.
„Obelodanjivanje podataka moglo bi onemogućiti ili dovesti u opasnost dalje prikupljanje podataka, odnosno adekvatno postavljanje, sprečavanje i suprostavljanje potencijalnim bezbednosnim rizicima po nacionalnu i međunarodnu bezbednost“, navodi se u odluci.
Peruničiću se sudi pred Višim sudom u Podgorici zbog zloupotrebe službenog položaja i nezakonitog prisluškivanja i praćenja brojnih ličnosti iz javnog života Crne Gore.
U Crnoj Gori su tadašnje opozicione partije 2016. godine tražile otvaranje tajnih dosijea iz komunističkog doba i iz ratnih 90-ih godina, ali ta dokumenta nikada nisu objavljena. Nakon smene vlasti u Crnoj Gori Vlada na čijem je čelu bio Zdravko Krivokapić je u decembru 2020. obećala zakon o lustraciji na osnovu kojeg bi se iz javnog života udaljili zvaničnici koji snose krivicu za kršenja ljudskih prava u prošlosti.
Iz Vlade su u januaru 2022. godine najavili da će predložiti zakon do kraja godine, ali je Vladi Zdravka Krivokapića u međuvremenu izglasano nepoverenje u Skupštini Crne Gore,
prenosi portal RTCG.
