https://lat.sputnikportal.rs/20250419/ne-vredi-ni-sota-albanija-i-hrvatska-zajedno-daleko-od-vojne-snage-srbije--1184822791.html
Ne vredi ni „Šota“: Albanija i Hrvatska zajedno daleko od vojne snage Srbije
Ne vredi ni „Šota“: Albanija i Hrvatska zajedno daleko od vojne snage Srbije
Sputnik Srbija
Albanija ne može nikada da postane vojna sila koja bi mogla na bilo koji način da ugrozi Srbiju, pa im čak ni vojni savez sa Hrvatskom u koju su ušli ne pomaže... 19.04.2025, Sputnik Srbija
2025-04-19T11:36+0200
2025-04-19T11:36+0200
2025-04-19T11:36+0200
region
region
region – vojska i naoružanje
albanija
hrvatska
vojni savez
vojna sila
edi rama
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/04/1145606083_0:151:3102:1896_1920x0_80_0_0_999b88508d97283b27b8451003170e9a.jpg
Albanski premijer Edi Rama izjavio je da Albanija radi na unapređenju vojne industrije i najavio da će uskoro izvoziti vozila najnovije generacije pod nazivom „Šota“. Rama je dodao da Albanija radi na izgradnji strateškog partnerstva sa jednom od najvećih svetskih kompanija u oblasti vojne industrije te da teži da se izdvoji kao jedna od vojnih sila na Balkanu.Ramine puste željeSve ovo dolazi nakon potpisivanja vojnog saveza između Albanije, Hrvatske i Prištine.Na pitanje šta u suštini vojno Albanija može, i ima li perspektive da postane, kako Rama priželjkuje, vojna sila u regionu vojni stručnjak Andrej Mlakara kaže da iz više razloga ne deli mišljenje albanskog premijera.Albansko vojno vozilo „Šotu“, smatra naš sagovornik, može da „preživi“ protivtenkovsku minu i dejstvo po njemu iz pešadijskog naoružanja.„Deklarisana zaštita „Šote“ prema njihovim navodima može da izdrži pogodak iz automatske puške kalibra 7,62 ako se strelac nalazi na 30 metara od vozila. Očekuje se da posada preživi parčad haubičkog projektila kalibra 155 milimetara koji je pao na 80 metara od vozila,“ kaže on.Dodaje da u vozilu ima mesta za 10 ljudi – dva člana posade i osam pripadnika ukrcanog odeljenja na sedištima koja su prilagođena za eventualni nailazak na minu. Na krovu je predviđeno da se postavi obrtna turela za dejstvo nišandžije sa ličnim naoružanjem – puškomitraljezom.Takođe ističe da se spekuliše da se zbog imena „Šota“ radi o propagandnom potezu koji najavljuje dolazak tih vozila u naoružanje KBS.Korist od saveza sa HrvatimaPo mišljenju Mlakara, Rama posle ulaska u vojni savez sa Hrvatskom veruje da će uzajamna saradnja biti obostrana, a u suštini Hrvatska je u taj sporazum ušla kako bi proširila svoju vojnu industriju.Mlakar napominje da je nedavno obnovljen aerodrom Kučova u stvari eksteritorijalan i da će to biti prva baza koja će pripadati NATO, a ne zemlji članici, koja je to od 2009. godine.Teško do vojne silePo svom položaju Albanija je idealna za kontrolu Balkana, dodaje naš sagovornik.Kako kaže, organizovanje oružanih snaga Albanije je klasično: sastoje se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, kao i drugih vojnih i paravojnih formacija. Imaju glavnokomandujućeg koji odgovara Ministarstvu odbrane. Predsednik je u slučaju rata komandant, a u miru njegove poslove standardno obavljaju premijer i ministar odbrane.Mlakar ističe da je, međutim, ovaj savez bio potreban Albaniji koliko i Hrvatskoj a najviše Prištini koja se plaši odlaska američkih trupa sa KiM.Mlakar zaključuje da, i pored vojnih ambicija Albanije i Hrvatske, regionalno gledano Srbija ima najmoćniju vojsku u regionu, Hrvatska je na drugom mestu, a Albanija na dalekom trećem mestu.
https://lat.sputnikportal.rs/20250322/objavljen-kompletan-tekst-zajednicke-deklaracije-albanije-hrvatske-i-tzv-kosova-1183869337.html
albanija
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
ramine puste želje: albanija i hrvatska zajedno daleko od vojne snage srbije
ramine puste želje: albanija i hrvatska zajedno daleko od vojne snage srbije
Ne vredi ni „Šota“: Albanija i Hrvatska zajedno daleko od vojne snage Srbije
Albanija ne može nikada da postane vojna sila koja bi mogla na bilo koji način da ugrozi Srbiju, pa im čak ni vojni savez sa Hrvatskom u koju su ušli ne pomaže jer Hrvati žele da preko njih šire svoju vojnu industriju a ne obrnuto, kaže vojni analitičar Andrej Mlakar povodom izjave Edija Rame da će Albanija postati uskoro regionalna vojna sila.
Albanski premijer Edi Rama izjavio je da Albanija radi na unapređenju vojne industrije i najavio da će uskoro izvoziti vozila najnovije generacije pod nazivom „Šota“. Rama je dodao da Albanija radi na izgradnji strateškog partnerstva sa jednom od najvećih svetskih kompanija u oblasti vojne industrije te da teži da se izdvoji kao jedna od
vojnih sila na Balkanu.
Sve ovo dolazi nakon potpisivanja vojnog saveza između Albanije, Hrvatske i Prištine.
Na pitanje šta u suštini vojno Albanija može, i ima li perspektive da postane, kako Rama priželjkuje, vojna sila u regionu vojni stručnjak Andrej Mlakara kaže da iz više razloga ne deli mišljenje albanskog premijera.
„Prvo, Albanija nema kadrove. Drugo, vojno vozilo o kome je reč su predstavili još prošle godine kao ponos njihove vojne industrije, ali ono nema nikakve posebne specifičnosti u odnosu na borbena vozila tog tipa da bi našlo neko posebno mesto na vojnom tržištu“, objašnjava Mlakar za Sputnjik.
Albansko vojno vozilo „Šotu“, smatra naš sagovornik, može da „preživi“ protivtenkovsku minu i dejstvo po njemu iz pešadijskog naoružanja.
„Deklarisana zaštita „Šote“ prema njihovim navodima može da izdrži pogodak iz automatske puške kalibra 7,62 ako se strelac nalazi na 30 metara od vozila. Očekuje se da posada preživi parčad haubičkog projektila kalibra 155 milimetara koji je pao na 80 metara od vozila,“ kaže on.
Dodaje da u vozilu ima mesta za 10 ljudi – dva člana posade i osam pripadnika ukrcanog odeljenja na sedištima koja su prilagođena za eventualni nailazak na minu. Na krovu je predviđeno da se postavi obrtna turela za dejstvo nišandžije sa ličnim naoružanjem – puškomitraljezom.
„Dakle, ništa što nije viđeno. U osnovi to je lako višenamensko vozilo koje može da se poredi sa turskim proizvodom – Otokar Kobrom koju koriste Kosovske bezbednosne snage (KBS) a oba vozila zasnovana su na uvoznim američkim šasijama," kaže on.
Takođe ističe da se spekuliše da se zbog imena „Šota“ radi o propagandnom potezu koji najavljuje dolazak tih vozila u naoružanje KBS.
Korist od saveza sa Hrvatima
Po mišljenju Mlakara, Rama posle ulaska u vojni savez sa Hrvatskom veruje da će uzajamna saradnja biti obostrana, a u suštini Hrvatska je u taj sporazum ušla kako bi proširila svoju vojnu industriju.
„Suština je u tome da Albanija nema vojnu moć iako je nekoliko aerodroma, uključujući pomorsku luku faktički dala NATO paktu jer sa svojim novcem faktički obnavljaju ta vojna postrojenja,“ kaže on.
Mlakar napominje da je nedavno obnovljen aerodrom Kučova u stvari eksteritorijalan i da će to biti prva baza koja će pripadati NATO, a ne zemlji članici, koja je to od 2009. godine.
„Ova baza je pomoćni aerodrom za prihvat avijacije Italije i Grčke koje su zadužene za zaštitu albanskog vazdušnog prostora na osnovu Integrisanog sistema PVO i protivraketne odbrane. One „pokrivaju“ i Crnu Goru i Severnu Makedoniju, pa su i one u obavezi da imaju aerodrome za prihvat postojećih lovaca, ali i transportno-desantne avijacije,“ objašnjava vojni ekspert.
Po svom položaju Albanija je idealna za kontrolu Balkana, dodaje naš sagovornik.
Kako kaže, organizovanje oružanih snaga Albanije je klasično: sastoje se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, kao i drugih vojnih i paravojnih formacija. Imaju glavnokomandujućeg koji odgovara Ministarstvu odbrane. Predsednik je u slučaju rata komandant, a u miru njegove poslove standardno obavljaju premijer i ministar odbrane.
„Albanija ima smo 8.000 aktivnih vojnika i jako malo vojne opreme i iz tog razloga je pogodno tržište za Hrvatsku koja želi da podigne rast svoje vojne industrije. S druge strane, Albanija misli da će uz Hrvatsku i ona moći da krene tim putem, ali mislim da će se tu njihovi putevi ukrstiti na loš način. To jest, ne mislim da će saradnja biti uzajamna,“ kaže on.
Mlakar ističe da je, međutim, ovaj savez bio potreban Albaniji koliko i Hrvatskoj a najviše Prištini koja se plaši odlaska američkih trupa sa KiM.
„Postoji borba unutar NATO trupa između evropskih i američkih snaga za nadmetanje oko prevlasti na Balkanu. U slučaju odlaska američkih trupa one bi bile zamenjene dodatnim kontinentima hrvatske i albanske vojske,“ ocenjuje on.
Mlakar zaključuje da, i pored vojnih ambicija Albanije i Hrvatske, regionalno gledano Srbija ima najmoćniju vojsku u regionu, Hrvatska je na drugom mestu, a Albanija na dalekom trećem mestu.
