https://lat.sputnikportal.rs/20250408/tokio-opet-vrti-istu-plocu-kurili--kamen-spoticanja-izmedju-rusije-i-japana-1184466689.html
Tokio opet vrti istu ploču: Kurili – kamen spoticanja između Rusije i Japana
Tokio opet vrti istu ploču: Kurili – kamen spoticanja između Rusije i Japana
Sputnik Srbija
U diplomatskom izveštaju iz 2025. godine, „Plavoj knjizi“, japansko Ministarstvo spoljnih poslova se i ove godine založilo za mirovne pregovore sa Rusijom, ali... 08.04.2025, Sputnik Srbija
2025-04-08T07:39+0200
2025-04-08T07:39+0200
2025-04-08T07:39+0200
rusija
rusija
rusija – politika
japan
kurili
kurilska ostrva
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112058/74/1120587475_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_f442c6bf8de20b30774e046d919f4d7d.jpg
U dokumentu se navodi da Tokio „dosledno insistira na pregovorima“, ali da istovremeno polazi od potrebe da se reši problem „severnih teritorija“, kako u Japanu nazivaju Severne Kurile.Taj problem je u izveštaju nazvan „najvećim nerešenim pitanjem“ u odnosima Tokija i Moskve.Ta formulacija se vratila u izveštaj pre dve godine.U japanskom diplomatskom izveštaju se takođe poziva na „održavanje kontakta sa civilnim društvom“ Rusije kroz programe stažiranja i kurseve japanskog jezika.„Plava knjiga o diplomatiji“ je godišnji izveštaj Ministarstva spoljnih poslova Japana, koji odražava odnose Tokija sa zemljama sveta u ovom trenutku i sadrži analizu međunarodne situacije.Spor sa JapanomStav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.
https://lat.sputnikportal.rs/20240130/medvedev-kurili-su-rusija-pitanje-zatvoreno-zauvek-razmesticemo-novo-oruzje-na-ostrvima-1167038766.html
japan
kurili
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, japan, kurili, kurilska ostrva
rusija, rusija – politika, japan, kurili, kurilska ostrva
Tokio opet vrti istu ploču: Kurili – kamen spoticanja između Rusije i Japana
U diplomatskom izveštaju iz 2025. godine, „Plavoj knjizi“, japansko Ministarstvo spoljnih poslova se i ove godine založilo za mirovne pregovore sa Rusijom, ali je zadržalo formulaciju o „ilegalnoj okupaciji“ Kurilskih ostrva.
U dokumentu se navodi da Tokio „dosledno insistira na pregovorima“, ali da istovremeno polazi od potrebe da se reši problem „severnih teritorija“, kako u Japanu nazivaju Severne Kurile.
Taj problem je u izveštaju nazvan „najvećim nerešenim pitanjem“ u odnosima Tokija i Moskve.
Istovremeno, „Plava knjiga“ naziva pomenuta ostrva „suverenom teritorijom“ Japana, koje je sada navodno „nezakonito okupirala Rusija“.
Ta formulacija se vratila u izveštaj pre dve godine.
U japanskom diplomatskom izveštaju se takođe poziva na „održavanje kontakta sa civilnim društvom“ Rusije kroz programe stažiranja i kurseve japanskog jezika.
„Plava knjiga o diplomatiji“ je godišnji izveštaj Ministarstva spoljnih poslova Japana, koji odražava odnose Tokija sa zemljama sveta u ovom trenutku i sadrži analizu međunarodne situacije.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.
