https://lat.sputnikportal.rs/20250324/hoce-li-kljucevi-crnog-mora-ponovo-biti-u-ruskim-rukama-olivera-ikodinovic-1183933145.html
Hoće li ključevi Crnog mora ponovo biti u ruskim rukama
Hoće li ključevi Crnog mora ponovo biti u ruskim rukama
Sputnik Srbija
Ko kontroliše Odesu drži ključeve Crnog mora i to je jedan od razloga što Rumunija i Bugarska strahuju da bi se mogao promeniti status tog lučkog grada u okviru... 24.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-24T22:17+0100
2025-03-24T22:17+0100
2025-03-24T22:17+0100
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
rusija – ekonomija
sad
donald tramp
odesa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112029/51/1120295181_0:161:3067:1886_1920x0_80_0_0_dd6f152279cb7fbcd27708d3ca228c31.jpg
On napominje da se u okviru rusko-američkih mirovnih napora trenutno rešava pitanje o mogućem sporazumu koji bi trebalo da obezbedi mir na Crnom moru, kao i bezbednu plovidbu sa robom za ukrajinski poljoprivredni izvoz preko Crnog mora.Dok traju intenzivni pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država o budućnosti ukrajinskog sukoba, jedno od glavnih pitanja postaje sudbina Odese. Spekuliše se da bi ovaj strateški grad na obali Crnog mora mogao bi biti ključni element mogućeg dogovora između Moskve i Vašingtona.U tom kontekstu, američki mediji su pisali da je okruženje Vladimira Zelenskog zabrinuto da će američki predsednik Donald Tramp u mirovnim pregovorima sa Rusijom da „otpiše“ još neke delove Ukrajine, poput ključne luke Odesa, a to sada očigledno brine i evropske zemlje.Ukoliko bi se oblasti Odesa i Nikolajev vratile u sastav Rusije, Ukrajina bi ostala bez izlaza na Crno more.Odeska i Nikolajevska oblast imaju obalu dugačku preko 300 kilometara i četiri najveće luke: Odesu, Nikolajev, Južni i Černomorsk.Geopolitički i ekonomski gledano, Odesa je neprocenjivo važna. Ko god kontroliše ovaj grad, kontroliše čvorište koje otvara izlaz na Dunav. Ako bi Odesa prešla u sastav Rusije to bi joj otvarilo dunavski sistem plovnih puteva, što čini kopču između te zemlje i centralne Evrope.Povratak Odese bi značio i osiguranje vojnog i trgovinskog pomorskog saobraćaja na Crnom moru, bezbednost tranzita robe, otvaranje koridora - kopnenog mosta - ka Pridnjestrovlju, gde su ruske mirovne snage i prorusko stanovništvo godinama u neizvesnosti.Zašto je opasno da Odesa ostane ukrajinskaSve dok Ukrajina ima izlaz na more kroz luku Odesa i luke na Dunavu, Kijev će nastaviti da dobija zapadne pošiljke oružja i koristi luke u komercijalne svrhe.Gubitak Odese bio bi fatalan za ukrajinsku ekonomiju i vojsku, uključujući i ratnu mornaricu, pošto se u ovom gradu od 2014. godine nalazi štab ukrajinske mornarice. Ujedino, to bi bio i ogroman ekonomski pritisak, jer bi se izvoz preko mora drastično smanjio, a time i prihodi Ukrajine.Pojedini ruski eksperti ocenjuju da bi sticanje ruske kontrole nad Odesom i celom obalom Crnog mora bilo od koristi Sjedinjenim Državama jer bi to stvorilo bezbedan prolaz kroz vode Crnog mora, bez opasnosti od „potencijalne eskalacije između ruskih i ukrajinskih oružanih snaga“. To bi moglo da dovede i do obnavljanja trgovačkih puteva kroz druge luke u regionu.Danidikin napominje da, osim Rumunije i Bugarske koje se boje da će biti izostavljene iz ovih važnih dogovora, i drugi evropski igrači kao što su Francuska, Velika Britanija i Poljska žele da učestvuju u ovim pregovorima, pošto imaju svoje interese i žele da izvuku korist za sebe, a da istovremeno nanesu štetu ruskim interesima.Odesa za Ruse nije samo pitanje strateškog značaja i nacionalnih interesa, već i istorijske pravde, s obzirom na to da je taj grad osnovala ruska carica Katarina Velika, 1794. godine.
https://lat.sputnikportal.rs/20250218/patrusev-zapad-zeli-da-crno-more-i-baltik-pretvori-u-vode-nato-a-1182737623.html
sad
odesa
crno more
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, rusija – ekonomija, sad, donald tramp, odesa, crno more
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, rusija – ekonomija, sad, donald tramp, odesa, crno more
Hoće li ključevi Crnog mora ponovo biti u ruskim rukama
Ko kontroliše Odesu drži ključeve Crnog mora i to je jedan od razloga što Rumunija i Bugarska strahuju da bi se mogao promeniti status tog lučkog grada u okviru mogućeg dogovora između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, kaže ruski vojni ekspert Vasilij Dandikin.
On napominje da se u okviru rusko-američkih mirovnih napora trenutno rešava pitanje o mogućem sporazumu koji bi trebalo da obezbedi mir na Crnom moru, kao i bezbednu plovidbu sa robom za ukrajinski poljoprivredni izvoz preko Crnog mora.
„Sada se rešava pitanje Sporazuma o žitu, kao i toga da se na Crnom moru ne vode borbene akcije. Mislim da Rumunija i Bugarska strahuju od toga da će uključivanjem Rusije i Amerike biti promenjen status luke Odesa. To je ono čega se oni plaše, pošto je logistički jedan od glavnih pravaca snabdevanja kijevskih formacija oružjem poljska baza Žešuv i naravno, Rumunija iz čijih luka teret ide u Odesu. Oni smatraju da ih niko neće ništa pitati, iako su u sastavu NATO-a. Svi iz Evropske unije žele da budu uključeni u ovaj proces, pa samim tim i Rumunija i Bugarska, a strahuju da će ostati van pregovora“, objašnjava Dandikin.
Dok traju intenzivni pregovori između Rusije i Sjedinjenih Država o budućnosti ukrajinskog sukoba, jedno od glavnih pitanja postaje sudbina Odese. Spekuliše se da bi ovaj strateški grad na obali Crnog mora mogao bi biti ključni element mogućeg dogovora između Moskve i Vašingtona.
U tom kontekstu, američki mediji su pisali da je okruženje Vladimira Zelenskog zabrinuto da će američki predsednik
Donald Tramp u mirovnim pregovorima sa Rusijom da „otpiše“ još neke delove Ukrajine, poput ključne luke Odesa, a
to sada očigledno brine i evropske zemlje.
Ukoliko bi se oblasti Odesa i Nikolajev vratile u sastav Rusije, Ukrajina bi ostala bez izlaza na Crno more.
Odeska i Nikolajevska oblast imaju obalu dugačku preko 300 kilometara i četiri najveće luke: Odesu, Nikolajev, Južni i Černomorsk.
Geopolitički i ekonomski gledano, Odesa je neprocenjivo važna. Ko god kontroliše ovaj grad, kontroliše čvorište koje otvara izlaz na Dunav. Ako bi Odesa prešla u sastav Rusije to bi joj otvarilo dunavski sistem plovnih puteva, što čini kopču između te zemlje i centralne Evrope.
Povratak Odese bi značio i osiguranje vojnog i trgovinskog pomorskog saobraćaja na Crnom moru, bezbednost tranzita robe, otvaranje koridora - kopnenog mosta - ka Pridnjestrovlju, gde su ruske mirovne snage i prorusko stanovništvo godinama u neizvesnosti.
Zašto je opasno da Odesa ostane ukrajinska
Sve dok Ukrajina ima izlaz na more kroz luku Odesa i luke na Dunavu, Kijev će nastaviti da dobija zapadne pošiljke oružja i koristi luke u komercijalne svrhe.
„Odesa i Nikolajev su luke koje sada njima omogućavaju da se kreću i prevoze vojne terete, između ostalog prolazeći kroz teritorijalne vode Bugarske i Rumunije, a dalje kroz Bosfor, Dardanele i tako dalje. To je trn u oku. Kako će se to rešavati ne mogu da kažem. Imali smo Sporazum o žitu i ranije, još na početku specijalne vojne operacije, ali Kijev je ga nije koristio samo za izvoz žita, već i za snabdevanje oružjem, a to su koristili i za napade na naše brodove bespilotnim plovilima“, podseća Dandikin.
Gubitak Odese bio bi fatalan za ukrajinsku ekonomiju i vojsku, uključujući i ratnu mornaricu, pošto se u ovom gradu od 2014. godine nalazi štab ukrajinske mornarice. Ujedino, to bi bio i ogroman ekonomski pritisak, jer bi se izvoz preko mora drastično smanjio, a time i prihodi Ukrajine.
Pojedini ruski eksperti ocenjuju da bi
sticanje ruske kontrole nad Odesom i celom obalom Crnog mora bilo od koristi Sjedinjenim Državama jer bi to stvorilo bezbedan prolaz kroz vode Crnog mora, bez opasnosti od „
potencijalne eskalacije između ruskih i ukrajinskih oružanih snaga“. To bi moglo da dovede i do obnavljanja trgovačkih puteva kroz druge luke u regionu.
Danidikin napominje da, osim Rumunije i Bugarske koje se boje da će biti izostavljene iz ovih važnih dogovora, i drugi evropski igrači kao što su Francuska, Velika Britanija i Poljska žele da učestvuju u ovim pregovorima, pošto imaju svoje interese i žele da izvuku korist za sebe, a da istovremeno nanesu štetu ruskim interesima.
Odesa za Ruse nije samo pitanje strateškog značaja i nacionalnih interesa, već i istorijske pravde, s obzirom na to da je taj grad osnovala ruska carica Katarina Velika, 1794. godine.
