https://lat.sputnikportal.rs/20250307/posledice-ce-biti-nesagledive-evropska-unija-konacno-zgazila--samu-sebe-1183357464.html
Posledice će biti nesagledive: Evropska unija konačno zgazila – samu sebe
Posledice će biti nesagledive: Evropska unija konačno zgazila – samu sebe
Sputnik Srbija
Dokument o pomoći Ukrajini protiv koga je na samitu lidera EU bila Mađarska, nema legalitet, iako se ostalih 26 lidera ponaša kao da je dokument usvojen... 07.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-07T18:39+0100
2025-03-07T18:39+0100
2025-03-07T18:41+0100
svet
svet
svet – politika
evropska unija (eu)
članstvo u eu
mađarska
viktor orban
konsenzus
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/03/1176871645_0:4:3049:1719_1920x0_80_0_0_610501501900cecabafaea22482c8aa0.jpg
Bez obzira što se Mađarska nije saglasila sa dokumentom, evrobirokrate na čelu sa Ursulom fon der Lajen i Kajom Kalas, kao i 26 šefova država i vlada članica Unije, ponašaju se kao da je u Briselu doneta jedna od najvažnijih odluka koje je EU usvojila u svojoj istoriji – odluka o vojnoj pomoći Ukrajini.Međutim, nije baš sve tako ružičasto kako u Briselu zamišljaju. Konsenzusa nema. Zato Kaja Kalas i pominje da Unija razmišlja o formiranju „koalicije spremnih“, kako bi se sprečilo da neka od članica blokira volju ostalih.Ako se gleda po pravilima – odluka nije doneta. Ali…Ono gde postoji saglasnost svih država članica je spremnost da se povećaju vojne sposobnosti EU, objašnjava dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije. Međutim, zbog stava Mađarske, saglasnosti nema oko pitanja vojne pomoći Ukrajini - ako se gledaju pravila na osnovu kojih EU donosi odluke, ta odluka nije doneta.Dokument o pomoći Ukrajini nema legalitet, što ne znači da ga evropski zvaničnici neće i usvojiti, dodaje Lukić i podseća da je to već jednom urađeno, kada je Viktoru Orbanu, decembra 2023. savetovano da ne bude u sali tokom glasanja. Tada je 26 lidera Unije dalo zeleno svetlo za otvaranje pregovora o učlanjenju Kijeva u EU.Cepanje EU na vidikuUkoliko žele da uđu u legalne okvire koje su sami svojevremeno postavili, a to je da se odluke donose konsenzusom, evropski lideri moraće nešto da promene. O novim pravilima glasanja po kojima za donošenje odluka neće biti potreban konsenzus govorilo se i ranije, pod izgovorom da države, ako su u manjini, ne smeju da koče veliku većinu onih koji su za neku odluku. Tako se govorilo o pravilu koje podrazumeva „konsenzus minus jedan ili dva“, na čemu je najviše insistirao francuski predsednik Emanuel Makron.Sada, u nemogućnosti da zaobiđu neslaganje Mađarske, evropski lideri se koriste trikovima i isključivanjem država koje se ne slažu sa stavovima većine, navodi Lukić.Političke posledice ovakvih proceduralnih vratolomija mogu biti višeznačne. Pre svega one znače redefinisanje odnosa unutar Unije, što se tiče načina odlučivanja, napominje Lukić. Ali to je, kako kaže, blaža posledica.Izgleda da se EU razdvaja baš po tim šavovima – Britanija je već napustila EU, a lideri neslaganja sa briselskim mejnstrimom su Mađarska i Slovačka. Iz nekih drugih razloga, ovim državama se može pridružiti i Poljska ukoliko dobije takav signal iz SAD, dodaje naš sagovornik.Svi konci u rukama AmerikeSav novac koji EU opredeljuje za Ukrajinu je bezvredan bez saglasnosti Amerikanaca, od kojih mora da kupi oružje, jer sama ne može da ga proizvede u količini koja joj je potrebna, izričit je Lukić.Sve to saglasno je sa izjavom Viktora Orbana, koji je nakon sastanka u Briselu rekao da će u toku narednih nekoliko nedelja revidirati svoje planove za podršku Ukrajini, kao i ideje o ukrajinskoj budućnosti nakon što bude izračunata visina svih budućih troškova.Orban je „Trampov čovek“ i ima mnogo veću snagu nego što je imao ranije, glas mu se dalje čuje jer više ne solira.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250306/orban-blokirao-dogovor-o-naoruzavanju-ukrajine-1183336981.html
https://lat.sputnikportal.rs/20250307/orban-eu-ce-revidirati-pomoc-ukrajini-kad-shvati-da-ne-moze-da-je-priusti-1183345803.html
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, mađarska, viktor orban, konsenzus, analize i mišljenja
svet, svet – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, mađarska, viktor orban, konsenzus, analize i mišljenja
Posledice će biti nesagledive: Evropska unija konačno zgazila – samu sebe
18:39 07.03.2025 (Osveženo: 18:41 07.03.2025) Dokument o pomoći Ukrajini protiv koga je na samitu lidera EU bila Mađarska, nema legalitet, iako se ostalih 26 lidera ponaša kao da je dokument usvojen. Ovakvim ponašanjem evropskih lidera pogažena je procedura, da se odluke donose konsenzusom, a posledice ovakvih političkih vratolomija mogu da budu nesagledive.
Bez obzira što se Mađarska nije saglasila sa dokumentom, evrobirokrate na čelu sa Ursulom fon der Lajen i Kajom Kalas, kao i 26 šefova država i vlada članica Unije, ponašaju se kao da je u Briselu doneta jedna od najvažnijih odluka koje je EU usvojila u svojoj istoriji – odluka o vojnoj pomoći Ukrajini.
Međutim, nije baš sve tako ružičasto kako u Briselu zamišljaju. Konsenzusa nema. Zato Kaja Kalas i pominje da Unija razmišlja o formiranju „koalicije spremnih“, kako bi se sprečilo da neka od članica blokira volju ostalih.
Ako se gleda po pravilima – odluka nije doneta. Ali…
Ono gde postoji saglasnost svih država članica je spremnost da se povećaju vojne sposobnosti EU, objašnjava dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije. Međutim, zbog stava Mađarske, saglasnosti nema oko pitanja vojne pomoći Ukrajini - ako se gledaju pravila na osnovu kojih EU donosi odluke, ta odluka nije doneta.
„Međutim, očigledno je da većina u EU hoće nekako da zaobiđe Mađarsku i da objavi dokument kao dokument koji podržava 26 zemalja. To govori da nema jedinstva u EU i da ona sada, da bi neku odluku donela, mora da radi mimo postavljenih pravila“, ističe Lukić.
Dokument o pomoći Ukrajini nema legalitet, što ne znači da ga evropski zvaničnici neće i usvojiti, dodaje Lukić i podseća da je to već jednom urađeno, kada je Viktoru Orbanu, decembra 2023. savetovano da ne bude u sali tokom glasanja. Tada je 26 lidera Unije dalo zeleno svetlo za otvaranje pregovora o učlanjenju Kijeva u EU.
„Možda će takav manevar pokušati i sada“, smatra Lukić.
Ukoliko žele da uđu u legalne okvire koje su sami svojevremeno postavili, a to je da se odluke donose konsenzusom, evropski lideri moraće nešto da promene. O novim pravilima glasanja po kojima za donošenje odluka neće biti potreban konsenzus govorilo se i ranije, pod izgovorom da države, ako su u manjini, ne smeju da koče veliku većinu onih koji su za neku odluku. Tako se govorilo o pravilu koje podrazumeva „konsenzus minus jedan ili dva“, na čemu je najviše insistirao francuski predsednik Emanuel Makron.
Sada, u nemogućnosti da zaobiđu neslaganje Mađarske, evropski lideri se koriste trikovima i isključivanjem država koje se ne slažu sa stavovima većine, navodi Lukić.
Političke posledice ovakvih proceduralnih vratolomija mogu biti višeznačne. Pre svega one znače redefinisanje odnosa unutar Unije, što se tiče načina odlučivanja, napominje Lukić. Ali to je, kako kaže, blaža posledica.
„Posledica koja bi mogla biti teža je cepanje EU. To je proces koji je već počeo izlaskom Velike Britanije. Može se desiti da još neke države izađu iz Unije, a to se nekako uklapa u stare planove da EU više ne postoji onako kako je postojala do sada, već da se podeli na tri dela – jedan bi bio Velika Britanija, drugi Zapadna, a treći Istočna Evropa“, objašnjava on.
Izgleda da se EU razdvaja baš po tim šavovima – Britanija je već napustila EU, a lideri neslaganja sa briselskim mejnstrimom su Mađarska i Slovačka. Iz nekih drugih razloga, ovim državama se može pridružiti i Poljska ukoliko dobije takav signal iz SAD, dodaje naš sagovornik.
Svi konci u rukama Amerike
Sav novac koji EU opredeljuje za Ukrajinu je bezvredan bez saglasnosti Amerikanaca, od kojih mora da kupi oružje, jer sama ne može da ga proizvede u količini koja joj je potrebna, izričit je Lukić.
„Mislim da će se sve odigrati onako kako su Amerikanci zamislili i već se odigrava“, kaže on.
Sve to saglasno je sa izjavom Viktora Orbana, koji je nakon sastanka u Briselu rekao da će u toku narednih nekoliko nedelja revidirati svoje planove za podršku Ukrajini, kao i ideje o ukrajinskoj budućnosti nakon što bude izračunata visina svih budućih troškova.
Orban je „Trampov čovek“ i ima mnogo veću snagu nego što je imao ranije, glas mu se dalje čuje jer više ne solira.
„Verujem da će to što je mađarski premijer nagovestio i da se ostvari jer EU nema kapacitete, ne može da naalazi stotine milijardi evra odjednom, a da ne zapadne u problem. Ukrajina je preveliki zalogaj za nju. Ako se Amerikanci dogovore sa Rusima oko Ukrajine, a sve govori da će to tako biti, Evropa može samo da nastupa retorički i da pod uticajem duboke države koja se preselila u Brisel, pruži poslednje očajničke poteze otpora. Ali to ne može da bude delotvorno jer Evropi nedostaje energije“, zaključuje Lukić.
