https://lat.sputnikportal.rs/20250306/danas-je-dan-d-hoce-li-trampova-amerika-stati-uz-srbe--1183319364.html
Danas je dan D: Hoće li Trampova Amerika stati uz Srbe
Danas je dan D: Hoće li Trampova Amerika stati uz Srbe
Sputnik Srbija
Od sednice Saveta bezbednosti UN posvećene BiH očekuje se da se na dnevni red najvišeg tela svetske organizacije stavi pravni haos u BiH, kao i nelegalno... 06.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-06T18:08+0100
2025-03-06T18:08+0100
2025-03-06T18:08+0100
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
visoki predstavnik u bih
savet bezbednosti un
kristijan šmit
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/17/1124702077_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_29f8b5900fc52748680c8c4d9dfec12e.jpg
Da bi se govorilo o posledicama, mora se prvo govoriti o uzroku; a uzrok je, prema rečima Bojana Šolaje, direktora Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke, ponašanje Kristijana Šmita.Treba načeti temu Kristijana ŠmitaZa njegovo imenovanje na mesto visokog predstavnika u BiH nadležan je Savet bezbednosti, koji takvu odluku nije doneo, Šmit se pojavio u BiH i napravio pravni haos iz kojeg je usledilo sve što je usledilo prethodne nedelje, napominje Šolaja misleći na presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.On podseća na odluku da se Republika Srpska povuče iz svih institucija koje nisu predviđene ustavom BiH. Tu se ne radi o secesionizmu već o konstataciji da u okviru BiH postoje i institucije koje nisu predviđene Ustavom i stavu da se u BiH moraju isključivo poštovati dejtonski principi, samim tim isključivo ono što piše u Ustavu BiH.Vreme je da nakon trideset godina jedna članica UN-a samostalno donosi odluke i samostalno uređuje unutrašnje odnose, kaže on i dodaje da je jedini recept unutrašnji demokratski dijalog.SAD možda neće promeniti stav, ali će barem promeniti pristupU svetlu promena u svetu, sednica Saveta bezbednosti jako je značajna. Veliki zaokret u politici SAD reflektuje se i na spoljnu politiku ove države. Jasan odnos prema kriznim žarištima u svetu, kao što su Ukrajina ili Gaza, bude nadu da će isto tako jasan stav Vašington zauzeti i prema situaciji u BiH.Nadu budi i američki stav da više ne žele da budu strana u konfliktima, već strana koja će da dogovara mirna rešenja. Sa druge strane, i Rusija je spremna da na isti način učestvuje u svetskim zbivanjima, pa otuda ni ne čudi što je Moskva inicijator sednice Saveta bezbednosti. Pored dve velesile, tu su i Mađarska, Slovačka ili Italija, objašnjava Šolaja.U tom kontekstu, na sednici Saveta bezbednosti, naš sagovornik očekuje da će se promeniti pristup vašingtonske administracije.Ne deluje logično da bi Amerikanci sada mogli da podrže nešto što je nelegalno, nelegitimno ili neustavno, već da ukažu na takve pojave kao na problem i makar da pristanu da se o tome razgovara, dodaje on.Za početak biće dovoljna konstatacija o tome da su neke stvari u BiH nelegalne i nelegitimne, da nisu u skladu sa međunarodnim pravom, kao i da BiH kao članica UN ne može da bude protektorat sa kolonijalnom upravom u kojoj jedan namesnik donosi sve odluke, zaključuje Šolaja.Podsećamo, u četvrtak, 6. marta, biće održana sednica Saveta bezbednosti UN, posvećena stanju u BiH. Vanrednu sednicu Saveta bezbednosti zatražila je Rusija i ona će biti zatvorena za javnost.
https://lat.sputnikportal.rs/20250306/u-savetu-bezbednosti-un-danas-zatvorene-konsultacije-o-situaciji-u-bih-1183307256.html
https://lat.sputnikportal.rs/20250305/cvijanovic-hvala-rusiji-sto-trazi-raspravu-u-savetu-bezbednosti-un-sarajevski-mediji-spletkare-1183292258.html
bosna i hercegovina (bih)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), visoki predstavnik u bih, savet bezbednosti un, kristijan šmit
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), visoki predstavnik u bih, savet bezbednosti un, kristijan šmit
Danas je dan D: Hoće li Trampova Amerika stati uz Srbe
Od sednice Saveta bezbednosti UN posvećene BiH očekuje se da se na dnevni red najvišeg tela svetske organizacije stavi pravni haos u BiH, kao i nelegalno delovanje samozvanca Kristijana Šmita. Svet se menja i od SAD se očekuje, ako ništa drugo, da makar promeni dosadašnji pristup kojima je ophrvana ova država.
Da bi se govorilo o posledicama, mora se prvo govoriti o uzroku; a uzrok je, prema rečima Bojana Šolaje, direktora Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke, ponašanje Kristijana Šmita.
Treba načeti temu Kristijana Šmita
Za njegovo imenovanje na mesto visokog predstavnika u BiH nadležan je Savet bezbednosti, koji takvu odluku nije doneo, Šmit se pojavio u BiH i napravio pravni haos iz kojeg je usledilo sve što je usledilo prethodne nedelje, napominje Šolaja misleći na presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.
„Mislim da treba da se načne ta tema. Sa druge strane, mislim da treba da se zaštiti ustavni okvir BiH onako kako je on zapisan. Da vidimo kakvo je bilo delovanje, ne samo Kristijana Šmita, nego i nekih njegovih prethodnika i kakve su bile mogućnosti da oni silom političke moći nameću rešenja u BiH“, ističe naš sagovornik.
On podseća na odluku da se Republika Srpska povuče iz svih institucija koje nisu predviđene ustavom BiH. Tu se ne radi o secesionizmu već o konstataciji da u okviru BiH postoje i institucije koje nisu predviđene Ustavom i stavu da se u BiH moraju isključivo poštovati dejtonski principi, samim tim isključivo ono što piše u Ustavu BiH.
„Nisam optimista da će biti doneti neki konkretni zaključci koji bi bili afirmativni u smislu kako treba da izgleda budućnost BiH bez visokog predstavnika i njegove kancelarije, što bi bilo sjajno, ali verujem da će pokretanje dijaloga imati određene efekte. Mislim da je, na kraju krajeva, normalno da BiH kao članica UN i bivša članica Saveta bezbednosti (pa i predsedavajuća i jednom trenutku) dobije mogućnost da upravlja procesima unutar države, da vodi politiku bez uticaja stranog faktora. Trideset godina nakon rata svi elementi koji su bili prisutni u BiH kroz različite međunarodne organizacije značajno su uticali na BiH da ne napravi bilo kakav iskorak i ako iz ove perspektive posmatramo stvari, najveći deo krivice snose oni“, kategoričan je Šolaja.
Vreme je da nakon trideset godina jedna članica UN-a samostalno donosi odluke i samostalno uređuje unutrašnje odnose, kaže on i dodaje da je jedini recept unutrašnji demokratski dijalog.
SAD možda neće promeniti stav, ali će barem promeniti pristup
U svetlu promena u svetu, sednica Saveta bezbednosti jako je značajna. Veliki zaokret u politici SAD reflektuje se i na spoljnu politiku ove države. Jasan odnos prema kriznim žarištima u svetu, kao što su Ukrajina ili Gaza, bude nadu da će isto tako jasan stav Vašington zauzeti i prema situaciji u BiH.
Nadu budi i američki stav da više ne žele da budu strana u konfliktima, već strana koja će da dogovara mirna rešenja. Sa druge strane, i Rusija je spremna da na isti način učestvuje u svetskim zbivanjima, pa otuda ni ne čudi što je Moskva inicijator sednice Saveta bezbednosti. Pored dve velesile, tu su i Mađarska, Slovačka ili Italija, objašnjava Šolaja.
U tom kontekstu, na sednici Saveta bezbednosti, naš sagovornik očekuje da će se promeniti pristup vašingtonske administracije.
„Ne mogu da kažem da će se promeniti njihov stav prema BiH i Dejtonskom sporazumu. Ali da će se pristup određenim stvarima vezanim za BiH menjati, verujem da hoće. Pogotovo ako uzmemo u obzir da je Tramp legalista, suverenista, neko ko je prošao kroz sudski progon i situacije koje su slične onima u BiH. Na kraju krajeva, on je politički oponent onima koji su osmislili sistem funkcionisanja međunarodnih predstavnika u BiH“, ocenjuje Šolaja.
Ne deluje logično da bi Amerikanci sada mogli da podrže nešto što je nelegalno, nelegitimno ili neustavno, već da ukažu na takve pojave kao na problem i makar da pristanu da se o tome razgovara, dodaje on.
Za početak biće dovoljna konstatacija o tome da su neke stvari u BiH nelegalne i nelegitimne, da nisu u skladu sa međunarodnim pravom, kao i da BiH kao članica UN ne može da bude protektorat sa kolonijalnom upravom u kojoj jedan namesnik donosi sve odluke, zaključuje Šolaja.
Podsećamo, u četvrtak, 6. marta, biće održana sednica Saveta bezbednosti UN, posvećena stanju u BiH. Vanrednu sednicu Saveta bezbednosti zatražila je Rusija i ona će biti zatvorena za javnost.
