Sve što treba znati o najvažnijim izborima u Evropi – velikima ne cvetaju ruže
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Pratite nas
Izborni rezultati u nemačkoj pokazuju da im je partijski sistem u procesu promena. Sve ono što smo znali o Nemačkoj više ne važi jer se ceo politički pejzaž ove države promenio, kaže u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ dr Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije.
Do sada smo učeni da je nemački partijski sistem dvoipopartijski – da postoje dve velike stranke, Socijaldemokrate (SPD) na levici i Demohrišćani (CDU) na desnici, a da su liberali jezičak na vagi. Stvari su se pomalo promenile kada su u Bundestag ušli Zeleni. Tada su Zeleni postali poželjan partner za SPD, a liberali za CDU.
„Taj sistem je funkcionisao od 1949, međutim, sada vidimo jedan potpuno drugačiji pejzaž. Socijaldemokrate su na svom istorijskom minimumu – stranka koja se hvali da je najstarija nemačka stranka, sa dugom tradicijom, koja je sve preživela, stranka koja je davala kancelare, koja je dominirala u nemačkom društvu čak i kada nije bila na vlasti – pala je niže nego što je bila pre osam godina. U vreme kada ih je vodio Martin Šulc govorilo se da je to njihov istorijski minimum. Sada se pokazalo da i od istorijskog minimuma ima niže“, konstatuje Dostanić.
Ko je pobednik, a ko gubitnik
Socijaldemokrate više nisu narodna partija i u konstatnom su padu, više ne mogu da računaju na to da predstavljaju različite slojeve nemačkog društva i da mogu da reprezentuju i artikulišu različite interese društvenih grupa. Slično se može reći i za liberale, koji nisu osvojili ni jedno mesto u Bundestagu. Sada se pokazuje da je partijski spektar Nemačke usitnjen, dodaje on.
Razlog za slavlje donekle ima CDU sa osvojenih nešto manje od trideset odsto glasova. Međutim, i za tu stranku, koja je u prošlosti znala da osvaja i preko četrdeset odsto glasova, taj rezultat ne predstavlja veliki uspeh. CDU jeste popravio rezultat u odnosu na prošle izbore, međutim, kada se ima u vidu da je taj razultat bio najgori od 1949, vidi se da velikim strankama u Nemačkoj ne cvetaju ruže i da se nemački politički pejzaž menja, pogotovo ako uzmemno u obzir izborni uspeh Alternative za Nemačku (AfD), navodi Dostanić.
„Alternativa za Nemačku je uspela da pokupi glasove većine onih koji su nezadovoljni stanjem u zemlji. I vidi se još jedna stvar: kada se pogleda struktura, iz kojih segmenata društva dolaze glasači AfD-a, vidi se da su oni uspeli da mobilišu pre svega apstinente. Iz tog segmenta je došlo oko 1.800.000 glasova; skoro milion glasova su uzeli od CDU-a, ali su uspeli da pokupe glasače i od svih ostalih, od Socijaldemokrata, liberala, čak i oko 100.000 glasova Zelenih. To pokazuje da ta partija nije rekla poslednju reč i da ima još veći potencijal rasta“, objašnjava on.
AfD uspeo uprkos pritiscima sa vrha
Za AfD kontekst u kome su se dešavali izbori nije bio povoljan – ona protiv sebe ne samo da je imala sve ostale stranke, nego je protiv nje bilo najviše akata nasilja u poslednje dve godine. Zapravo, prema njoj je bilo više akata nasilja nego prema svim ostalim partijama zajedno.
Pritisci na AfD dolazili su i sa državnog nivoa – prećeno joj je zabranom, protiv nje su konstruisane afere, imala je jako velike probleme sa sindikatima, crkvama i organizovanim civilnim društvom; članovi, funkcioneri i kandidati AfD-a suočavali su se sa velikim problemima, dodaje Dostanić.
„Tako da je taj pritisak bio ogroman, čak možemo da govorimo o zloupotrebi državnih sredstava i institucija u borbi protiv opozicije. Nije karakteristično za demokratske sisteme da vlast organizuje demonstracije i proteste protiv opozicije na kojima se pojavljuju nosioci vlasti“, navodi Dostanić.
Ali, i pored svega toga, AfD je uspeo da duplira izborni rezultat u odnosu na prethodne izbore.
Izbori igra u kojoj levi liberali formiraju vlast
Rasplet situacije će najverovatnije biti takav da će vođa CDU Fridrih Merc dobiti mandat za sastav vlade. Iz CDU su već najavili da će o vladi razgovarati sa SPD-om, koji je prihvatio poziv. Može se pretpostaviti da će vladu formirati te dve stranke. Videćemo da li će im se priključiti Zeleni, mada oni matematički nisu neophodni za većinu.
„Međutim, postavlja se pitanje da li je stranku koja je na minimumu poverenja i kojom birači nisu zadovoljni moguće skinuti sa vlasti ili zbog politike „sanitarnog kordona“, borbe protiv desnice koja mora da ostane prokazana i da niko sa njom ne sme da ima bilo kakvu saradnju. Da li ta politika rezultira time da, kako god građani glasali određene stranke moraju biti u vlasti i da su izbori nisu igra sa neizvesnim krajem, nego igra u kojoj glasate, a levi liberali na kraju formiraju vlast“, pita se Dostanić.
