https://lat.sputnikportal.rs/20250301/emerik-fejes-siromasni-sanjar-koji-je-vrhovima-sibica-slikao---svetsko-delo-1183124426.html
Emerik Feješ, siromašni sanjar koji je vrhovima šibica slikao - svetsko delo
Emerik Feješ, siromašni sanjar koji je vrhovima šibica slikao - svetsko delo
Sputnik Srbija
Usled siromaštva nije imao mogućnosti da koristi klasičan slikarski pribor, nego je konture svojih gradova izvlačio vrhovima šibica, dok je površine ispunjavao... 01.03.2025, Sputnik Srbija
2025-03-01T12:29+0100
2025-03-01T12:29+0100
2025-03-01T12:29+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
naiva
slikarstvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/1c/1183124282_0:238:1080:846_1920x0_80_0_0_c1d0b91c64d8f21f8dac4de44283805b.jpg
Emerik Feješ, jedan od najznačajnih urbanih naivnih slikara bivše Jugoslavije, čije je ime visoko kotirano i u svetskim okvirima, bio je opčinjen gradskom arhitekturom i užurbanim životom velikih metropola. Svoj nedosanjani san da obiđe poznate gradove preneo je na papir, bojeći ih svojom maštom.Uprkos životnim nedaćama, siromaštvu i bedi, Feješ je stvorio univerzum inspirisan arhitekturom malih i velikih gradova, od Beograda, Novog Sada, Maribora, do Njujorka, Pariza, Rima. Neka od njegovih dela izložena su do 10. marta u Ustanovi kulture „Parobrod“. Izložbu je priredila organizacija „Naiv art kult“ iz Kovačice, povodom 120 godina od rođenja Emerika Feješa i 55 godina od njegove smrti.Beograd kao inspiracija„Izložba sadrži vrlo mnogo radova koji su posvećeni Beogradu. Emerik Feješ je bio opčinjen Beogradom, a naročito tramvajima. Zbog toga smo rešili da pribavimo što veći broj slika koje su posvećene starom Beogradu. Inače, ove slike su stare između 55 i 70 godina, tako da je reč o pravom umetničkom raritetu“, kaže u razgovoru za Sputnjik kustos izložbe Boško Nedeljkov.Pored poetičnih i živopisnih vizija srpske prestonice, publika je u prilici da vidi i Feješove umetničke prikaze Niša, Novog Sada, Maribora, Bergama, Napulja, Milana, Rima, Njujorka, Pariza, Londona.„Čovek koji je želeo da putuje, a nije mogao, prenosio je to na svoje slike. Istoričari umetnosti navode da je bio jedva u pet gradova od hiljadu koje je nacrtao. Uživao je posmatrajući razglednice, precrtavajući objekte s njih. Pošto su slike koje su mu služile kao inspiracija uglavnom bile crno-bele, Feješ je svoje gradove bojio po sopstvenom nahođenju, često nadograđujući objekte, udahnjujući im svoje ideje i vizije. Ako su mu kompozicije delovale siromašno, obogaćivao ih je tramvajskim šinama, tramvajima kojima je bio opčinjen, automobilima, pešacima“, kaže Boško Nedeljkov.Snovi siromašnog slikaraEmerik Feješ je rođen u Osijeku, u skromnoj pravoslavnoj porodici Stefanović, kao deveto od 14 dece. Odrastao je u okruženju u kojem je život bio borba, a umetnost luksuz. Od oca je učio češljarski zanat, ali je ubrzo napustio taj posao i posvetio se slikarstvu. Menjajući gradove, počev od Osijeka u kojem je rođen, preko Maribora, Celja, do Novog Sada, posmatrao je razne objekte i u njima zapažao lepotu koja ga je inspirisala da slika.Usled siromaštva nije imao mogućnosti da koristi klasičan slikarski pribor, nego je konture svojih gradova izvlačio vrhovima šibica, dok je površine ispunjavao kuvanom kukuruzovinom ili tako što je pravio tufere od stare, pohabane odeće. Njegov stil je jedinstven i osoben, a odlikuje se, pre svega, snažnim koloritom i ekspresivnošću. Njegova umetnost bila je, kako kaže Boško Nedeljkov, i njegovo putovanje svetom.Feješ je bio fasciniran gradskom arhitekturom i živahnim ritmom u gradskim sredinama, koje su bile osnovna inspiracija za njegovo stvaralaštvo. Geometrijske forme gradskih zdanja na njegovim slikama odlikuju se specifičnom „izlomljenošću“ kontura i flekasto obojenim površinama, koje su bile uslovljene korišćenjem skromnog slikarskog materijala. Zaljubljen u sopstvene slikeBoško Nedeljkov dodaje da je posebno zanimljivo to što Feješ, uprkos skromnim uslovima života, nikada nije prihvatio da se njegova umetnost komercijalizuje. Iako je njegovo stvaralaštvo bilo cenjeno, a dela mu bila izlagana širom sveta, mahom na kolektivnim izložbama, Feješ nije uspeo da unovči svoj talenat.„Veoma je voleo svoje slike i nije se lako rastajao od njih, mada je, ipak, zbog skromnog života, morao i da ih prodaje. Postoji priča iz naroda da je rekao svojoj supruzi da njegove slike skloni i deponuje nakon njegove smrti. Tako su mnoge slike ostale sklonjene, a supruga i njena rodbina su ih polako prodavale. On za života nije stekao neki novac i komfor. Dosta njegovih radova danas se čuva u Muzeju naivne umetnosti u Jagodini, a postoje i dva kolekcionara koji imaju i veću kolekciju nego jagodinski muzej. Za života je imao nekih sedam ili osam samostalnih izložbi, a na pedesetak kolektivnih izlagani su njegovi radovi. On, međutim, nije čak ni prisustvovao mnogim izložbama, baš zbog tog svog bednog materijalnog stanja“, navodi Boško Nedeljkov.Jedna od zanimljivosti iz Feješovog života je i to da njegova prva supruga nije bila naklonjena njegovoj umetnosti, pa mu je čak i zabranjivala da radi, dok je druga od srca podržavala njegovo stvaralaštvo.„Prva supruga, Silvija, čak mu je i cepala neke radove, tako da je taj prvi brak ubrzo i propao. Slikao je u njenom daktilo-birou, pa je čak tu i izlagao slike. Druga žena, Jozefina, imala je mnogo razumevanja za njegovu umetnost i podržavala ga u tome. Tada je to bio najplodonosniji deo njegove umetničke karijere“, navodi naš sagovornik.Danas se slike Emerika Feješa mogu nabaviti i putem interneta, a povremeno se prodaju i u velikim svetskim aukcijskim kućama, za solidnu cenu. Neki od njegovih radova nalaze se u galerijama, privatnim kolekcijama u Beču, Minhenu, Briselu, Bratislavi.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
kultura, kultura – vesti, naiva, slikarstvo
kultura, kultura – vesti, naiva, slikarstvo
Emerik Feješ, siromašni sanjar koji je vrhovima šibica slikao - svetsko delo
Usled siromaštva nije imao mogućnosti da koristi klasičan slikarski pribor, nego je konture svojih gradova izvlačio vrhovima šibica, dok je površine ispunjavao kuvanom kukuruzovinom ili tako što je pravio tufere od stare, pohabane odeće.
Emerik Feješ, jedan od najznačajnih urbanih naivnih slikara bivše Jugoslavije, čije je ime visoko kotirano i u svetskim okvirima, bio je opčinjen gradskom arhitekturom i užurbanim životom velikih metropola. Svoj nedosanjani san da obiđe poznate gradove preneo je na papir, bojeći ih svojom maštom.
Uprkos životnim nedaćama, siromaštvu i bedi, Feješ je stvorio univerzum inspirisan arhitekturom malih i velikih gradova, od Beograda, Novog Sada, Maribora, do Njujorka, Pariza, Rima. Neka od njegovih dela izložena su do 10. marta u Ustanovi kulture „Parobrod“. Izložbu je priredila organizacija „Naiv art kult“ iz Kovačice, povodom 120 godina od rođenja Emerika Feješa i 55 godina od njegove smrti.
„Izložba sadrži vrlo mnogo radova koji su posvećeni Beogradu. Emerik Feješ je bio opčinjen Beogradom, a naročito tramvajima. Zbog toga smo rešili da pribavimo što veći broj slika koje su posvećene starom Beogradu. Inače, ove slike su stare između 55 i 70 godina, tako da je reč o pravom umetničkom raritetu“, kaže u razgovoru za Sputnjik kustos izložbe Boško Nedeljkov.
Pored poetičnih i živopisnih vizija srpske prestonice, publika je u prilici da vidi i Feješove umetničke prikaze Niša, Novog Sada, Maribora, Bergama, Napulja, Milana, Rima, Njujorka, Pariza, Londona.
„Čovek koji je želeo da putuje, a nije mogao, prenosio je to na svoje slike. Istoričari umetnosti navode da je bio jedva u pet gradova od hiljadu koje je nacrtao. Uživao je posmatrajući razglednice, precrtavajući objekte s njih. Pošto su slike koje su mu služile kao inspiracija uglavnom bile crno-bele, Feješ je svoje gradove bojio po sopstvenom nahođenju, često nadograđujući objekte, udahnjujući im svoje ideje i vizije. Ako su mu kompozicije delovale siromašno, obogaćivao ih je tramvajskim šinama, tramvajima kojima je bio opčinjen, automobilima, pešacima“, kaže Boško Nedeljkov.
Emerik Feješ je rođen u Osijeku, u skromnoj pravoslavnoj porodici Stefanović, kao deveto od 14 dece. Odrastao je u okruženju u kojem je život bio borba, a umetnost luksuz. Od oca je učio češljarski zanat, ali je ubrzo napustio taj posao i posvetio se slikarstvu. Menjajući gradove, počev od Osijeka u kojem je rođen, preko Maribora, Celja, do Novog Sada, posmatrao je razne objekte i u njima zapažao lepotu koja ga je inspirisala da slika.
Usled siromaštva nije imao mogućnosti da koristi klasičan slikarski pribor, nego je konture svojih gradova izvlačio vrhovima šibica, dok je površine ispunjavao kuvanom kukuruzovinom ili tako što je pravio tufere od stare, pohabane odeće. Njegov stil je jedinstven i osoben, a odlikuje se, pre svega, snažnim koloritom i ekspresivnošću. Njegova umetnost bila je, kako kaže Boško Nedeljkov, i njegovo putovanje svetom.
Feješ je bio fasciniran gradskom arhitekturom i živahnim ritmom u gradskim sredinama, koje su bile osnovna inspiracija za njegovo stvaralaštvo. Geometrijske forme gradskih zdanja na njegovim slikama odlikuju se specifičnom „izlomljenošću“ kontura i flekasto obojenim površinama, koje su bile uslovljene korišćenjem skromnog slikarskog materijala.
Zaljubljen u sopstvene slike
Boško Nedeljkov dodaje da je posebno zanimljivo to što Feješ, uprkos skromnim uslovima života, nikada nije prihvatio da se njegova umetnost komercijalizuje. Iako je njegovo stvaralaštvo bilo cenjeno, a dela mu bila izlagana širom sveta, mahom na kolektivnim izložbama, Feješ nije uspeo da unovči svoj talenat.
„Veoma je voleo svoje slike i nije se lako rastajao od njih, mada je, ipak, zbog skromnog života, morao i da ih prodaje. Postoji priča iz naroda da je rekao svojoj supruzi da njegove slike skloni i deponuje nakon njegove smrti. Tako su mnoge slike ostale sklonjene, a supruga i njena rodbina su ih polako prodavale. On za života nije stekao neki novac i komfor. Dosta njegovih radova danas se čuva u Muzeju naivne umetnosti u Jagodini, a postoje i dva kolekcionara koji imaju i veću kolekciju nego jagodinski muzej. Za života je imao nekih sedam ili osam samostalnih izložbi, a na pedesetak kolektivnih izlagani su njegovi radovi. On, međutim, nije čak ni prisustvovao mnogim izložbama, baš zbog tog svog bednog materijalnog stanja“, navodi Boško Nedeljkov.
Jedna od zanimljivosti iz Feješovog života je i to da njegova prva supruga nije bila naklonjena njegovoj umetnosti, pa mu je čak i zabranjivala da radi, dok je druga od srca podržavala njegovo stvaralaštvo.
„Prva supruga, Silvija, čak mu je i cepala neke radove, tako da je taj prvi brak ubrzo i propao. Slikao je u njenom daktilo-birou, pa je čak tu i izlagao slike. Druga žena, Jozefina, imala je mnogo razumevanja za njegovu umetnost i podržavala ga u tome. Tada je to bio najplodonosniji deo njegove umetničke karijere“, navodi naš sagovornik.
Danas se slike Emerika Feješa mogu nabaviti i putem interneta, a povremeno se prodaju i u velikim svetskim aukcijskim kućama, za solidnu cenu. Neki od njegovih radova nalaze se u galerijama, privatnim kolekcijama u Beču, Minhenu, Briselu, Bratislavi.
