Istorijski dan: Rusija i SAD protiv Evrope koja ne sme da pisne kad su odluke - obavezujuće
18:13 25.02.2025 (Osveženo: 10:24 26.02.2025)
© Sputnik / Press-služba MID RF
/ Pratite nas
U Savetu bezbednosti UN, prvi put od početka sukoba usvojena je rezolucija o Ukrajini, što znači da u zapadnom svetu postoji podela jer je rezolucija usvojena tako što evropski predstavnici nisu podržali, ali nisu ni uložili veto.
Suština dešavanja u UN-u, sa usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti, odražava novo stanje stvari u globalnim odnosima i potvrđuje opredeljenje Vašingtona da sukob u Ukrajini treba rešiti političkim sredstvima i u korist mira, kaže diplomata i spoljnopolitički analitičar dr Zoran Milivojević.
„To je na neki način i podrška SAD afirmaciji UN u borbi za mir. Suština priče je što je rezolucija SB usvojena bez veta prvi put kada je reč o Ukrajini i došlo je do saradnje ključnih globalnih sila – Amerike i Rusije. I to je rezultat promene politike Vašingtona. Druga stvar, ta rezolucija je obavezujuća, afirmiše ulogu UN-a u korist mira i daje podršku i satisfakciju novoj politici Vašingtona, koja daje prednost miru, a ne ratu“, podvlači on.
Podela na Zapadu – Evropa crpi snagu iz nastavka rata
Dešavanja na Savetu bezbednosti pokazuju da je zapadni svet podeljen – evropske zemlje su pokušale da odlože proceduru glasanja do utorka, ali je odbijen njihov zahtev. Nakon toga je niz evropskih zemalja, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, predložilo nekoliko antiruskih amandmana, od kojih je neke blokirala Rusija, dok ostale nisu dobile potreban broj glasova.
Prema Milivojevićevim rečima, to je potvrda da se Evropljani ne slažu sa novom američkom politikom.
„Vidi se da su Evropljani zatečeni i da, nažalost, političke strukture i elite u Evropi, koje su sada u poziciji da odlučuju u ime EU (tu mislim i na Britaniju) i dalje na liniji konfrontacije i da svoju snagu crpe iz nastavka politike konfrontacije, nastavka rata“, navodi on.
To je razlika koja postoji od kada je Donald Tramp obnarodovao svoju novu spoljnopolitičku doktrinu, kao i od rusko-američkog sastanka u Rijadu. Ova razlika među zapadnim saveznicima, obeležiće naredni period, predviđa naš sagovornik.
„Vidi se da, kada je reč o Evropljanima, stvari ne funkcionišu baš najbolje. Za razliku od Generalne skupštine, gde su promovisali rezoluciju sa Ukrajinom i glasali „za“, na Savetu bezbednosti su bili uzdržani. Očigledno se pokazuje da je ipak Vašington dominantan kada je reč o kolektivnom Zapadu i u narednom periodu to će se odraziti na politiku Evrope, ali i na odnose u samoj Evropi, da ne govorim o transatlantskim odnosima, gde je ta tema već otvorena. Ova rezolucija usvojena u Savetu bezbednosti to nedvosmisleno govori“, decidiran je Milivojević.
Dobar znak za afirmaciju uloge UN
Rezolucija je jako važna, zato što je izbalansirana i zato što prednost daje miru i onome što je započeto u dijalogu između Moskve i Vašingtona, a što je institucionalizovano u Rijadu.
„Prema tome, idemo u pravcu nečega što je, rekao bih, interes i Evrope i sveta u celini. Druga stvar, činjenica da je došlo do dijaloga između dve ključne globalne sile, pokazuje da smo na pragu novog poretka i da je jako važno da se otvara ta vrsta dijaloga u pravcu mira. Oslobađamo se tereta koji je nad nama lebdeo celu prošlu godinu i pitanja da li će biti globalnog sukoba“, ocenjuje Milivojević.
Usvajanje rezolucije dobar je znak za afirmaciju UN i posebno mesta i uloge Saveta bezbednosti, kao najodgovornijeg organa za uspostavu i garantovanje mira. Ovakva vrsta afirmacije Saveta bezbednosti, oko koje su saglasne ključne velike sile, Rusija, SAD i Kina, nešto je što je jako važno za budućnost međunarodnih odnosa.
Velike sile ovim pokazuju da su saglasne da se izbegne veliki sukob, s tim, što se daje mogućnost Savetu bezbednosti, kao prvopozvanom za mir u svetu, da ponovo reafirmiše svoju funkciju i značaj. U tom smislu, ova rezolucija ima istorijski značaj, zaključuje Milivojević.
Pogledajte i:
