Sve je počelo od umiljatog pande: Kako je kineska meka moć zapljusnula svet
© Sputnik / Aleksandr Vilьf
/ Pratite nas
Kina je pretekla Britaniju i zauzela drugo mesto na Globalnom indeksu meke moći brendova za 2025. godinu. Ona to nije postigla u proteklih godinu dana, već se radi o plodu bezmalo četrdesetogodišnjeg kineskog zalaganja i borbe da se svetu predstave u drugačijem svetlu od onog kakvim ih „farbaju“ zapadni mediji.
Ovako novinar kineskog radija Branko Žujović objašnjava izbijanje Narodne Republike Kine u sam vrh zemalja koje dominiraju svetom upotrebom meke moći. Sjedinjene Američke Države su zadržale prvo mesto, ali je Kina prvi put, sa ocenom 72,8 od 100 zauzela drugu poziciju, navodi se u izveštaju britanske konsultantske kuće. U izveštaju se takođe ističe da je Kina od 2024. godine do sada ostvarila značajan napredak u šest od osam stubova meke moći.
Žujović kaže da je ovaj uspeh ostvaren za godinu dana samo vrh ledenog brega, jer je Kina decenijama unazad radila na rebrendiranju svog imidža u svetu. Sve je počelo sa plasmanom omiljene kineske životinje – pande, kao čarobnog simbola te zemlje. To je znatno smekšalo njen prvobitni imidž jedne, kako je na Zapadu bila predstavljena, rigidne komunističke despotije.
Panda diplomatija je termin koji označava praksu u kojoj kineska vlada poklanja ili pozajmljuje pande drugim državama kao simbol prijateljstva, dobre volje ili za jačanje diplomatskih odnosa. Pande su jedan od najprepoznatljivijih simbola Kine i izvor „meke moći“.
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Vremenom, kako je kineska ekonomija jačala, kako je jačao kineski uticaj u svetu, ta negativna slika je naprosto postala neodrživa, kaže Žujović, a i sama Kina je doprinela njenom ubrzanom rušenju. Danas znamo za sliku jedne Kine koja je potpuno drugačija, a tome u prilog ide i činjenica da sve više mladih ljudi ima priliku da putuje u ovu daleku zemlju.
Kina je samo u poslednjih godinu dana uklonila čitavo mnoštvo graničnih barijera koje su sprečavale posete mlađih ljudi, naročito sa Zapada. Oni sada imaju ublažen vizni režim, naročito prema zapadnim zemljama. Sve je to dodatno doprinelo da se promeni slika o njoj, rekao je Žujović za Sputnjik.
Popularna kultura
Žujović kao posebno važan segment u širenju kineske meke moći ističe kinesku kinematografiju koja je poslednjih godina sve prisutnija širom sveta. Trenutni planetarni hit je kineski animirani film „Ne Dža 2“, zasnovan na liku dečaka iz kineske mitologije. On obara sve rekorde po gledanosti i prihodima, ne samo u Kini, već i u Australiji, Novom Zelandu, pa i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Slutim da će taj vrh ledenog brega kineske meke moći koji je postao očigledan u proteklih godinu dana tokom ove godine postati znatno vidljiviji velikim uticajem kineske kinematografije na svetske tokove. Narednih desetak godina kineska filmska produkcija će se sigurno još dodatno pojaviti u onome šta su do juče kontrolisali Holivud, HBO i Netfliks, ističe Žujović.
Specijalna prezentacija filma ,,Ne Dža 2” održana je 17. februara u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Projekciji je prisustvovalo više od 150 zvanica, uključujući zamenika generalnog sekretara UN-a Sju Haolijanga, diplomate iz Francuske, Rusije, Grčke, Tajlanda i druge.
© Sputnik / Sergej Jolkin
/ Prikazivanje Kine u drugačijem svetlu od onog u kojem je Zapad prikazuje, ističe Žujović, zapravo je i jedino istinito svetlo. Koliko god zapadni mediji pokušavali da Kinu prikažu kao komunističku despotiju, kaže on, posredi je jedna konfučijanska nacionalna država koja zauzima svoje pripadajuće mesto u današnjem svetu.
Na talasu ekonomije
Trgovina, biznis, energetika i ekonomija jesu veliki noseći talas bez čijeg rasta danas ne bi bilo ničega što je Kina postigla u političkim i društvenim domenima. Bez njenog ogromnog izvoza roba i usluga u sada već sve delove sveta, ne bi bilo ni kineske meke moći. Kina je kvalitetom svojih proizvoda uspela da prati svetske trendove i da ih zapravo na kvalitetniji način menja, dodaje naš sagovornik.
On kaže da zapadni mediji Kinu nisu štedeli, niti je danas štede po tom pitanju, ali da je Kina svoj ekonomski zamajac i kasnije čitav zalet iskoristili kao noseći talas za promenu slike same zemlje u čitavom svetu. Gledano na duge staze, ona će vrlo brzo prestići i one koji su je do nedavno potcenjivali.
Dugoročno gledano Kina će sasvim sigurno preteći Sjedinjene Američke Države u pogledu meke moći, tim pre što SAD više ništa novo na taj stari način ne mogu da saopšte, što i vidimo sa političkim promenama u toj zemlji. Mislim da je ideja o multipolarnom svetu, ideja o obostrano korisnoj saradnji nešto što pripada kineskoj kulturi, što pripada kineskoj viziji sveta, a time i viziji sveta koju će BRIKS sutra prikazivati i insistirati na tome u čitavom svetu.
Džungancun je deo Pekinga koji nazivaju „Kineska silicijumska dolina“ i predstavlja glavni centar elektronske i računarske industrije, kao i medicinskih istraživanja.
© Sputnik / Mariя Plotnikova
/ Vreme Kine sasvim sigurno dolazi, tvrdi Žujović, jer se ploča obrnula i danas je Kina ta koja priča priču o obostranoj saradnji, što se bitno razlikuje od američkog pristupa svetskoj politici i ekonomiji.
Upoznati kinesku civilizaciju
Naš sagovornik posebno ističe da je Srbija oduvek bila otvorenija prema Kini nego zapadne zemlje.
Jedan od razloga zbog kojih mnogi Kinezi dolaze i ostaju u Srbiji, bilo da je reč o porodičnoj selidbi ili pokretanju poslovnih projekata, jeste upravo taj što kažu da se osećaju prihvaćeno. Koliko god zapadni svet preko razglasa govorio svima da se zalaže za jednakost i ravnopravnost, realnost je drugačija. Ne samo da imaju predrasude prema Kinezima, već prema njima u određenim zemljama Zapada čak otvoreno pokazuju rasizam. U Srbiji to nije slučaj i Kinezi to vrlo dobro osećaju.
Najznačajniji svetski sinolozi su isticali činjenicu da Zapad, koji ima vrlo aktivno trovekovno iskustvo sa Kinom, a tu govorimo o potpunoj destrukciji Kine u toku 19. veka od strane Velike Britanije, Francuske, pa kasnije i Sjedinjenih Država, zapravo nikad nije upoznao niti razumeo kinesku civilizaciju, objašnjava Žujović.
Kineski kulturni centar zvanična je kulturna institucija kineske vlade i važan kanal komunikacije između kineskog i srpskog naroda. Izgrađen je u ulici Trešnjinog cveta na Novom Beogradu, na mestu na kome je u NATO bombardovanju 1999. godine srušena Ambasada Kine.
© Sputnik / Lola Đorđević
Sa druge strane, dodaje on, postoji paradoks gde jedno „primitivno“ društvo, kakvim Srbe vole da prikazuju na Zapadu, svojim unutrašnjim mehanizmima i shvatanjem sveta bolje uspeva da razume Kinu sa kojom praktično nikada nije imalo ozbiljnijih dodira do danas.
Mislim da je to jedna vrlo značajna činjenica i veliki plus za nas u odnosima sa Kinom, jer je naše društvo potpuno otvoreno da razume kinesku poziciju u svetu, da razume šta Kina želi, da uspostavi saradnju sa tom civilizacijom i da neguje dobre odnose. To je naša velika prednost.
Ovakvi i rezultati mnogih drugih istraživanja pokazuju da će sile Zapada u budućnosti biti prinuđene da se prilagode Kini, jer oni više nisu u situaciji da pošalju nekoliko flota u Južnokinesko more i na Daleki Istok, da blokiraju nekoliko kineskih luka, pa da unište kinesku državu. To se vreme nikada više neće vratiti, zaključuje Žujović, i zbog toga će Zapad biti prinuđen da, u raskoraku sa onim šta njihovi mediji njima plasiraju, najpre spoznaju činjenice vezane za Kinu, a onda i da ih prihvate.
Pogledajte i:
