https://lat.sputnikportal.rs/20250219/bas-smo-mnogo-nebitni-makronov-samit-izmedju-zbogom-tuzni-skupe-i-bala-vampira-1182798485.html
Baš smo mnogo (ne)bitni! Makronov samit između „zbogom tužni skupe“ i „bala vampira“
Baš smo mnogo (ne)bitni! Makronov samit između „zbogom tužni skupe“ i „bala vampira“
Sputnik Srbija
Baš smo mnogo (ne)bitni! Makronov samit između „zbogom tužni skupe“ i „bala vampira“
2025-02-19T18:11+0100
2025-02-19T18:11+0100
2025-02-19T18:11+0100
svet
svet
svet – politika
francuska
emanuel makron
samit
evropska unija (eu)
nato
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/13/1182798097_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_d6477b6716299a6a59cbe49d29c73f2b.jpg
Makronovi drugari i saradnici pokušali su da objasne da su veoma bitni pošto im je Džej Di Vens rekao ono što im je pre tri godine sugerisao i Vladimir Putin, a to je da je EU nebitna i da će se sukob u Ukrajini rešavati direktnim pregovorima između Rusije i SAD, dodaje Mlakar.Bes nebitnih„Naprosto su ljuti zbog toga što nisu bitni, što su Amerikanci rekli da je EU nebitna i da nema šta da se petlja u rešavanje ukrajinske krize i da je jedino mogu da isfinansiraju obnovu posleratne Ukrajine i eventualno opremanje vojnika. I to je njihov odgovor na taj hladan tuš, a jedino im je preostalo da pokušaju da pokažu da su i dalje bitna sila. A tu su napravili još jedan rascep zato što su se okupile neke stare članice EU. Kad se pogledaju učesnici, to je praktično jezgro stare EU gde od novih članica, osim Poljske, niko nije bio ni pozvan. Pa su se Slovenci i Hrvati našli uvređenim zato što ih niko nije zvao iako i oni treba da kažu svoj sud, jer su valjda u Evropi. I shvatili su da je EU zapravo Evropa privilegovanih i neprivilegovanih.“A pošto je NATO upao u fazu „polu-kliničke smrti“, Makron i društvo došli su u fazu da ponovo reaktiviraju priču o evropskoj vojsci, koja je pokrenuta pre 36-37 godina, dodaje Mlakar.Lepe želje kao uteha za ZelenskogMeđutim, EU bi za evropsku vojsku trebalo da obezbedi pola miliona vojnika koje je nemoguće pronaći tako da se Makronov samit pretvorio u „skup lepih želja“ i utehe za ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, smatra Mlakar. Jednostavno, reč je o kupovini vremena ne bi li svi učesnici samita u Parizu oprali ruke od Zelenskog, ističe Mlakar.EU nema vojsku za UkrajinuA lideri EU i NATO okupljeni oko Makrona pokazali su da ne mogu da se dogovore oko osnovnih stvari a kamoli o slanju vojske u Ukrajinu, dodaje Mlakar.Slanje vojske u Ukrajinu bilo bi ozbiljan problem, a sve zemlje čije je lidere okupio Makron u Parizu nemaju sposobnu vojsku za takve zadatke, osim eventualno Poljske, smatra Mlakar.EU bi mogla poslati vojsku u Ukrajinu samo uz saglasnost Moskve, a ako bi to uradili samoinicijativno na poziv Zelenskog, to bi značilo da ulaze u rat protiv Ruske Federacije, smatra Mlakar.Vladama zemalja EU trenutno je važnije da se bave ekonomijom nego slanjem trupa u Ukrajinu, a to nam govori da je Makronov sastanak „medijska maska za Zelenskog da ga uteše pre nego što mu nađu mesto za egzil“, zaključio je Mlakar.Svađa evropskih lidera na Makronovom samituŠefovi evropskih država posvađali su se na vanrednom samitu o Ukrajini koji je sazvao francuski predsednik Emanuel Makron, piše Fajnenšel tajms.„Na hitnom sastanku je izbio sukob između evropskih lidera oko slanja trupa u Ukrajinu sa ciljem postizanja jedinstvenog stava o odgovoru na mirovne pregovore američkog predsednika Donalda Trampa sa Rusijom“, navodi se u članku.U članku se navodi da su se Nemačka, Italija, Poljska i Španija usprotivile slanju svojih oružanih snaga u Ukrajinu.Na Makronovu inicijativu, u ponedeljak je u Parizu održan neformalni samit nekoliko evropskih lidera na kojem se razgovaralo o Ukrajini i bezbednosti u Evropi.Dan ranije, britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je Velika Britanija spremna, ako bude potrebno, da pošalje svoje trupe u Ukrajinu kako bi osigurala bezbednost zemlje.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250217/razbijeni-u-paramparcad-makronov-samit-promasenih-ratnih-huskaca-bez-buducnosti-1182723491.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
samit, emanuel makron, eu, nato, lideri, ukrajina, tužni skup, samit, emanuel makron, eu, nato, lideri, ukrajina, tužni skup
samit, emanuel makron, eu, nato, lideri, ukrajina, tužni skup, samit, emanuel makron, eu, nato, lideri, ukrajina, tužni skup
Baš smo mnogo (ne)bitni! Makronov samit između „zbogom tužni skupe“ i „bala vampira“
Samit nekoliko lidera EU kog je organizovao francuski predsednik Emanuel Makron u Parizu mogao bi se opisati kao nešto između „zbogom tužni skupe“ i „bala vampira“, i bio je pokušaj da lideri EU pokažu da su veoma bitni posle hladnog tuša kog su dobili na Minhenskoj konferenciji, kaže za Sputnjik vojni komentator Andrej Mlakar.
Makronovi drugari i saradnici pokušali su da objasne da su veoma bitni pošto im je Džej Di Vens rekao ono što im je pre tri godine sugerisao i Vladimir Putin, a to je da je EU nebitna i da će se sukob u Ukrajini rešavati direktnim pregovorima između Rusije i SAD, dodaje Mlakar.
„Naprosto su ljuti zbog toga što nisu bitni, što su Amerikanci rekli da je EU nebitna i da nema šta da se petlja u rešavanje ukrajinske krize i da je jedino mogu da isfinansiraju obnovu posleratne Ukrajine i eventualno opremanje vojnika. I to je njihov odgovor na taj hladan tuš, a jedino im je preostalo da pokušaju da pokažu da su i dalje bitna sila. A tu su napravili još jedan rascep zato što su se okupile neke stare članice EU. Kad se pogledaju učesnici, to je praktično jezgro stare EU gde od novih članica, osim Poljske, niko nije bio ni pozvan. Pa su se Slovenci i Hrvati našli uvređenim zato što ih niko nije zvao iako i oni treba da kažu svoj sud, jer su valjda u Evropi. I shvatili su da je EU zapravo Evropa privilegovanih i neprivilegovanih.“
A pošto je NATO upao u fazu „polu-kliničke smrti“, Makron i društvo došli su u fazu da ponovo reaktiviraju priču o evropskoj vojsci, koja je pokrenuta pre 36-37 godina, dodaje Mlakar.
Lepe želje kao uteha za Zelenskog
Međutim, EU bi za evropsku vojsku trebalo da obezbedi pola miliona vojnika koje je nemoguće pronaći tako da se Makronov samit pretvorio u „skup lepih želja“ i utehe za ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, smatra Mlakar. Jednostavno, reč je o kupovini vremena ne bi li svi učesnici samita u Parizu oprali ruke od Zelenskog, ističe Mlakar.
„Pojavila se teza u britanskim medijima o napadu na Rusiju po kojoj koja bi Britanija trebalo da ima 220 divizija i tri i po miliona vojnika. To je otprilike ista cifra kao i kad je nemački Vermaht napao Sovjetski Savez u operaciji Barbarosa. Međutim, ni to nije bilo dovoljno nemačkom Vermahtu koji je bio mnogo opremljeniji i imao mnogo obučeniju vojsku nego što je danas britanska armija. Tako da dolazimo do Hegelove maksime – istorija se prvi put javlja kao tragedija, a drugi put kao farsa. Bukvalno smo upali u takvu farsu da ljudi ponavljaju nenaučene lekcije.“
EU nema vojsku za Ukrajinu
A lideri EU i NATO okupljeni oko Makrona pokazali su da ne mogu da se dogovore oko osnovnih stvari a kamoli o slanju vojske u Ukrajinu, dodaje Mlakar.
Slanje vojske u Ukrajinu bilo bi ozbiljan problem, a sve zemlje čije je lidere okupio Makron u Parizu nemaju sposobnu vojsku za takve zadatke, osim eventualno Poljske, smatra Mlakar.
„Morali bi da pošalju bar 300.000-400.000 vojnika, a skupiti 300-400.000 vojnika je devedesetih godina bilo jedno, a 2025. je sasvim druga realnost. Niti te vojske imaju regrutnu bazu jer već decenijama imaju profesionalnu vojsku i nemaju ni rezervni sastav, a nemaju ni sposobnosti ni kapacitete za izvođenje takve složene logističke operacije. Zato je normalno da su se pocepali i posvađali jer oni sada ne znaju ni sami šta će. Hteli su da budu bitni, a ispali su nebitni.“
EU bi mogla poslati vojsku u Ukrajinu samo uz saglasnost Moskve, a ako bi to uradili samoinicijativno na poziv Zelenskog, to bi značilo da ulaze u rat protiv Ruske Federacije, smatra Mlakar.
Vladama zemalja EU trenutno je važnije da se bave ekonomijom nego slanjem trupa u Ukrajinu, a to nam govori da je Makronov sastanak „medijska maska za Zelenskog da ga uteše pre nego što mu nađu mesto za egzil“, zaključio je Mlakar.
Svađa evropskih lidera na Makronovom samitu
Šefovi evropskih država
posvađali su se na vanrednom samitu o Ukrajini koji je sazvao francuski predsednik
Emanuel Makron, piše Fajnenšel tajms.
„Na hitnom sastanku je izbio sukob između evropskih lidera oko slanja trupa u Ukrajinu sa ciljem postizanja jedinstvenog stava o odgovoru na mirovne pregovore američkog predsednika Donalda Trampa sa Rusijom“, navodi se u članku.
U članku se navodi da su se Nemačka, Italija, Poljska i Španija usprotivile slanju svojih oružanih snaga u Ukrajinu.
Na Makronovu inicijativu, u ponedeljak je u Parizu održan
neformalni samit nekoliko evropskih lidera na kojem se razgovaralo o Ukrajini i bezbednosti u Evropi.
Dan ranije, britanski premijer Kir Starmer izjavio je da je
Velika Britanija spremna, ako bude potrebno, da pošalje svoje trupe u Ukrajinu kako bi osigurala bezbednost zemlje.
