https://lat.sputnikportal.rs/20250217/putin-tramp-i-si-imace-planetarno-vaznu-temu-na-stolu---amerika-prvo-mora-da-povuce-kljucan-potez-1182645662.html
Putin, Tramp i Si imaće planetarno važnu temu na stolu - Amerika prvo mora da povuče ključan potez
Putin, Tramp i Si imaće planetarno važnu temu na stolu - Amerika prvo mora da povuče ključan potez
Sputnik Srbija
Sjedinjene Države insistiraju na denuklearizaciji, ali do sada nisu preduzele nikakve korake u tom pravcu, konstatuje ruski ekspert Aleksej Maslov... 17.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-17T17:00+0100
2025-02-17T17:00+0100
2025-02-17T17:00+0100
svet
svet
svet – politika
rusija – vojska i naoružanje
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
kina
sad
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0b/1182543403_0:0:3069:1727_1920x0_80_0_0_6ff3d9a361de971b5e619ac75108f3a3.jpg
Kina je poručila da je spremna da zajedno sa Rusijom i Amerikom podrži višestrani mehanizam UN-a za kontrolu nad nuklearnim oružjem, ali da Sjedinjene Države, koje se pridržavaju principa „Amerika na prvom mestu“, treba da pruži primer drugima i prve smanje vojne rashode.„Pre svega, ovo je standardna kineska pozicija. Kina se uvek zalagala za veoma oprezno korišćenje nuklearnog oružja i za takozvanu razumnu dovoljnost u skladištenju nuklearnih arsenala. Međutim, Kina vidi da SAD sada aktivno širi svoj uticaj u zemljama Jugoistočne Azije i Istočne Azije i da raspoređuje nove sisteme na teritoriji Japana, Južne Koreje, na Filipinima, a niz raketa će nositi i nuklearno oružje“, kaže Maslov.U ovom slučaju, Sjedinjene Države predlažu da se započne sa smanjenjem nuklearnih zaliha, ali same nisu precizirale svoje korake u ovom smislu, odnosno nisu navele u kom obimu su sami spremne na smanjenje, istakao je Maslov.Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da obnovi pregovore o kontroli nuklearnog naoružanja s Rusijom i Kinom i nada se bi sve tri zemlje mogle da se slože i prepolove svoje ogromne budžete za odbranu.Naglasio je da ne vidi potrebu za stvaranjem novih nuklearnih oružja, budući da SAD već poseduju veliki arsenal, napominjući da bi sve tri zemlje mogle da uštede ogromna sredstva koja bi mogla da se upotrebe u produktivnije svrhe.Prema rečima američkog predsednika, postojeće zalihe su dovoljne da „unište svet 50 ili 100 puta“, ali i Sjedinjene Države i Rusija i Kina nastavljaju da proizvode novo oružje.Dok SAD i Rusija imaju ogromne zalihe nuklearnog oružja od Hladnog rata, Tramp je predvideo da će Kina uskoro da ih dostigne, i to verovatno u roku od pet do šest godina.Rekao je da bi želeo da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi započeo razgovore o smanjenju vojnih budžeta, ali tek kada završi započete mirovne procese na Bliskom istoku i u Ukrajini.U nuklearnom ratu nema pobednikaTokom svog prvog mandata, Tramp je pokušao, ali nije uspeo, da uključi Kinu u pregovore o smanjenju nuklearnog naoružanja dok su SAD i Rusija pregovarale o produžetku međunarodnog sporazuma o smanjenju nuklearnih naoružanja između te dve zemlje, Novom START-u.Na pitanje kakve dogovore bi Putin, Si i Tramp mogli da postignu „jednog dana“ kada do tog susreta dođe Maslov kaže:Izvršni direktor Američke asocijacije za kontrolu naoružanja Darel Kimbal izjavio je ranije ovog meseca da će Trampovi pokušaji da zaključi sporazum o denuklearizaciji sa Rusijom i Kinom, verovatno biti neuspešni.Prema njegovim rečima, Donald Tramp je više puta govorio o pregovorima o denuklearizaciji sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i predsednikom Kine Si Đinpingom, ali nije izložio strategiju, a njegovi prethodni pokušaji da privuče Rusiju i Kinu na „trileteralne“ pregovore 2020. godine nisu dali rezultate, i ako ponovo pokuša da to uradi, verovatno će se završiti neuspehom.Kimbal pozitivno ocenjuje zainteresovanost Trampa i spremnost predsednika Rusije da zaključi sporazum o ograničenju i smanjenju nuklearnih arsenala SAD i Rusije. Međutim, naglasio je da „spremnost i nada sami po sebi nisu efikasna strategija za smanjenje nuklearnog naoružanja“.Rusija i SAD zajedno poseduju skoro 90 posto ukupnog nuklearnog oružja. Kao nuklearna sila, Kina i dalje zaostaje za Amerikom i Rusijom, a Peking, prema procenama Pentagona, na raspolaganju ima više od 600 operativnih nuklearnih bojevih glava, odnosno 100 više nego lane. Ukoliko zadrži ovaj ritam razvoja, Kina će do 2030. godine imati 1.000 nuklearnih bojevih glava.„Sada nuklearni potencijal Kine, na primer, prevazilazi po nekim pozicijama SAD. Na primer, to je nuklearno oružje koje je postavljeno na morskim platformama i na brodovima. Po raketama tzv. pokretnog i podzemnog baziranja, Kina je nešto inferiornija u odnosu na SAD“, kaže Maslov.Za Rusiju je strateško nuklearno oružje - oružje odvraćanja, obuzdavanja, a Moskva i Peking su u jeku napetosti sa SAD, upozoravale da u nuklearnom ratu nema pobednika.
https://lat.sputnikportal.rs/20241005/dok-sad-vode-rat-protiv-rusije-nema-pregovora-o-kontroli-strateskog-naoruzanja-olivera-ikodinovic-1177880457.html
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, svet – politika, rusija – vojska i naoružanje, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, kina, sad, donald tramp, vladimir putin, si đinping, nuklearno oružje
svet, svet – politika, rusija – vojska i naoružanje, rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, kina, sad, donald tramp, vladimir putin, si đinping, nuklearno oružje
Putin, Tramp i Si imaće planetarno važnu temu na stolu - Amerika prvo mora da povuče ključan potez
Sjedinjene Države insistiraju na denuklearizaciji, ali do sada nisu preduzele nikakve korake u tom pravcu, konstatuje ruski ekspert Aleksej Maslov, komentarišući reakciju Kine na plan američkog predsednika Donalda Trampa da pokrene pregovore sa Rusijom i Kinom o nuklearnom razoružanju.
Kina je poručila da je spremna da zajedno sa Rusijom i Amerikom podrži višestrani mehanizam UN-a za kontrolu nad nuklearnim oružjem, ali da Sjedinjene Države, koje se pridržavaju principa „Amerika na prvom mestu“, treba da pruži primer drugima i prve smanje vojne rashode.
„Pre svega, ovo je standardna kineska pozicija. Kina se uvek zalagala za veoma oprezno korišćenje nuklearnog oružja i za takozvanu razumnu dovoljnost u skladištenju nuklearnih arsenala. Međutim, Kina vidi da SAD sada aktivno širi svoj uticaj u zemljama Jugoistočne Azije i Istočne Azije i da raspoređuje nove sisteme na teritoriji Japana, Južne Koreje, na Filipinima, a niz raketa će nositi i nuklearno oružje“, kaže Maslov.
U ovom slučaju, Sjedinjene Države predlažu da se započne sa smanjenjem nuklearnih zaliha, ali same nisu precizirale svoje korake u ovom smislu, odnosno nisu navele u kom obimu su sami spremne na smanjenje, istakao je Maslov.
„Kina nikada nije odbila pregovore o nuklearnom oružju, ali uvek zahteva kontramere od svih ostalih nosilaca nuklearnog oružja. I u ove pregovore mogu se uključiti i druge države kao, na primer, Severna Koreja, možda Pakistan, možda Izrael, a da ne govorimo o oružju koje je postavljeno u Evropi, kao što je na primer u Francuskoj. U tom smislu, Kina smatra da je ovo višestrana pozicija i da je neophodno voditi ozbiljne pregovore, a ne samo zahtevati od drugih zemalja smanjenje nuklearnih bojevih glava.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da obnovi pregovore o kontroli nuklearnog naoružanja s Rusijom i Kinom i nada se bi sve tri zemlje mogle da se slože i prepolove svoje ogromne budžete za odbranu.
Naglasio je da ne vidi potrebu za stvaranjem novih nuklearnih oružja, budući da SAD već poseduju veliki arsenal, napominjući da bi sve tri zemlje mogle da uštede ogromna sredstva koja bi mogla da se upotrebe u produktivnije svrhe.
Prema rečima američkog predsednika, postojeće zalihe su dovoljne da „unište svet 50 ili 100 puta“, ali i Sjedinjene Države i Rusija i Kina nastavljaju da proizvode novo oružje.
Dok SAD i Rusija imaju ogromne zalihe nuklearnog oružja od Hladnog rata, Tramp je predvideo da će Kina uskoro da ih dostigne, i to verovatno u roku od pet do šest godina.
Rekao je da bi želeo da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi započeo razgovore o smanjenju vojnih budžeta, ali tek kada završi započete mirovne procese na Bliskom istoku i u Ukrajini.
U nuklearnom ratu nema pobednika
Tokom svog prvog mandata, Tramp je pokušao, ali nije uspeo, da uključi Kinu u pregovore o smanjenju nuklearnog naoružanja dok su SAD i Rusija pregovarale o produžetku međunarodnog sporazuma o smanjenju nuklearnih naoružanja između te dve zemlje, Novom START-u.
Na pitanje kakve dogovore bi Putin, Si i Tramp mogli da postignu „jednog dana“ kada do tog susreta dođe Maslov kaže:
„Prvo, najverovatnije će se zemlje složiti da je potrebna deeskalacija napetosti i u Evropi i u celom svetu. Drugo, najverovatnije će Kina biti uključena na spisak zemalja koje mogu obezbediti, davati garancije bezbednosti Ukrajini i generalno Evropi. Treće, bez sumnje, moguće je da će se govoriti o obnovi ekonomije u Evropi, i ovde Kina može zajedno sa SAD nastupiti kao veoma ozbiljan sponzor tog procesa. I na kraju, naravno, ovo će biti usaglašavanje pozicija o formuli mira o Ukrajini. Mislim da će zemlje ipak uspeti da se dogovore među sobom“, kaže Maslov.
Izvršni direktor Američke asocijacije za kontrolu naoružanja Darel Kimbal izjavio je ranije ovog meseca da će Trampovi pokušaji da zaključi sporazum o denuklearizaciji sa Rusijom i Kinom, verovatno biti neuspešni.
Prema njegovim rečima, Donald Tramp je više puta govorio o pregovorima o denuklearizaciji
sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i predsednikom Kine Si Đinpingom, ali nije izložio strategiju, a njegovi prethodni pokušaji da privuče Rusiju i Kinu na „trileteralne“ pregovore 2020. godine nisu dali rezultate, i ako ponovo pokuša da to uradi, verovatno će se završiti neuspehom.
Kimbal pozitivno ocenjuje zainteresovanost Trampa i spremnost predsednika Rusije da zaključi sporazum o ograničenju i smanjenju nuklearnih arsenala SAD i Rusije. Međutim, naglasio je da „spremnost i nada sami po sebi nisu efikasna strategija za smanjenje nuklearnog naoružanja“.
Rusija i SAD zajedno poseduju skoro 90 posto ukupnog nuklearnog oružja. Kao nuklearna sila, Kina i dalje zaostaje za Amerikom i Rusijom, a Peking, prema procenama Pentagona, na raspolaganju ima više od 600 operativnih nuklearnih bojevih glava, odnosno 100 više nego lane. Ukoliko zadrži ovaj ritam razvoja, Kina će do 2030. godine imati 1.000 nuklearnih bojevih glava.
„Sada nuklearni potencijal Kine, na primer, prevazilazi po nekim pozicijama SAD. Na primer, to je nuklearno oružje koje je postavljeno na morskim platformama i na brodovima. Po raketama tzv. pokretnog i podzemnog baziranja, Kina je nešto inferiornija u odnosu na SAD“, kaže Maslov.
Za Rusiju je strateško nuklearno oružje - oružje odvraćanja, obuzdavanja, a Moskva i Peking su u jeku napetosti sa SAD, upozoravale da u nuklearnom ratu nema pobednika.
