https://lat.sputnikportal.rs/20250216/veliki-korak-za-covecanstvo-povlaci-li-tramp-ovaj-potez-prvi-put-u-istoriji-sad--rusija-zove-1182703220.html
Veliki korak za čovečanstvo: Povlači li Tramp ovaj potez prvi put u istoriji SAD – Rusija zove!
Veliki korak za čovečanstvo: Povlači li Tramp ovaj potez prvi put u istoriji SAD – Rusija zove!
Sputnik Srbija
Ako bi Tramp prihvatio poziv i pojavio se 9. maja u Moskvi, to bi obnovilo sećanja na vreme u kome su anglosaksonci i Rusi zajedno porazili verovatno najveće... 16.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-16T21:06+0100
2025-02-16T21:06+0100
2025-02-16T21:06+0100
svet
svet
svet – politika
sad
rusija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
dan pobede
9. maj (dan pobede na fašizmom)
donald tramp
vladimir putin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/09/1125289528_0:68:1280:788_1920x0_80_0_0_51636fe2bcf5f5958a8370f1e1cd8f1a.jpg
Ovo za Sputnjik kaže istoričar Miloš Ković, komentarišući Putinov poziv američkom predsedniku da dođe u Rusiju, kao i signale da bi to moglo da bude na proslavi Dana pobede u Moskvi 9. maja.Na Paradu pobede u Moskvi ove godine pozvane su delegacije i vojne jedinice iz 19 prijateljskih zemalja. Poznato je da bi na Crvenom trgu trebalo da se nađu i Fico, Orban i Vučić.Tramp bi bio prvi američki predsednik koji se 9. maja pojavio na Crvenom trgu i pozdravio oslobodioce od fašizma.Poziv Rusije otvorenO dolasku Trampa na Dan pobede u Rusiju, američki mediji pisali su i pre njegove inauguracije, a sada je poziv i ponovljen.„Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu biće drago da vidi sve strane lidere koji žele da dođu u Moskvu na Dan pobede, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa“, izjavio je pres-sekretar šefa ruske države Dmitrij Peskov.Dan ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da, ako dođe do dogovora o miru u Ukrajini do Vaskrsa, u Moskvi 9.maja očekuje i predsednika SAD.Tim simboličkim potezom mogao bi da se prekine niz sramotnih poteza prema oslobodiocima u Drugom svetskom ratu.Proslava pobede - bez pobednikaOd početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, Rusije nema na obeležavanju godišnjice oslobađanja Aušvica. Predsednik Vladimir Putin nije se našao na obeležavanju Dana D prošle godine. Izostavljen je sa spiska zvanica proslave iskrcavanja saveznika u Normandiji i 2019. godine, na 75-tu godišnjicu… Kao da Rusija, koja je podnela najveću žrtvu i koja je oslobodila Evropu, nije ni učestvovala u ratu protiv Hitlera.Ković kaže da bi najveći deo sveta pozdravio Trampov dolazak na Crveni trg, svi koji žele da, kako kaže, izbegnu armagedon.Primećuje i da smo se od tog armagedona, novog velikog svetskog konflikta, odmakli. Konačno je potvrđeno upravo ovih dana na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je u svom govoru potpredsednik SAD Džej Di Vens pokazao kako sada stvari stoje.„Praktično je održao lekciju svojim saveznicima iz NATO po pitanju osnovnih vrednosti, pre svega demokratije, a onda i svega ostalog. Međutim, ne mislim da bi ovako jedan lep akt, potencijalni dolazak Trampa na Paradu pobede u Moskvu, stavio tačku na reviziju istorije Drugog svetskog rata“, kaže Ković.Spaseni da bi delovali kad zatrebaOn podseća da ta revizija ima suviše dubok koren, da je praktično počela pre nego što se Drugi svetski rat i završio spasavanjem nacističkih ratnih zločinaca koje su organizovale tajne službe SAD, Velike Britanije i Vatikan. Na taj način ne samo da su spasavani nacistički ratni zločinci, već i ustaški, među kojima i Ante Pavelić.„Cela ukrajinska SS divizija Galicija je prebačena u Kanadu, njihovi potomci su danas vrlo aktivni u kanadskom javnom mnjenju. Bili su im potrebni da bi ih pripremili za konfrontaciju sa Sovjetskim Savezom koja se očekivala kad je oružje u Nemačkoj utihnulo, pa čak i pre toga. To vreme je i došlo kada je počela razbijanje Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Potomci tih ljudi su poslati u zone konflikta sa Rusima i Srbima. Paralelno sa tim imali smo i reviziju istorije Drugog svetskog rata po kojoj su komunizam i nacizam izjednačavani kao dva totalitarna poretka. Pri tom je potpuno zaboravljeno da su kapitalističke političke elite, pre svega u Italiji, u potpunosti prigrlile Musolinijev fašizam, a zatim u Nemačkoj Hitlerov nacizam“, podseća Ković.Nacisti spavači u Jugoslaviji i UkrajiniOn dodaje da su duboki koreni revizije Drugog svetskog rata pustili grane koje niko preko Atlantika nije ni pokušao da saseče. Mnoge su se administracije promenile u SAD, ta revizija nije prestala. Ona je, kaže, samo pojačana u poslednjih nekoliko decenija, naročito od početka konflikta u Ukrajini.„Tada smo videli da anglosaksonske zemlje staju iza onih koji marširaju pod nacifašističkim zastavama. Prethodno, mi smo videli da se to dogodilo u ratovima u kojima je razbijana Jugoslavija. Tada je otvorena revizija istorije Drugog svetskog rata dobila podršku zemalja evropske zajednice i SAD. Obnova ustaških simbola, retorike, a onda i direktno politike. Tramp u Moskvi bi svakako dao značajno ohrabrenje svim posmatračima, ali suviše je ta revizija duboko pustila korene u anglosaksonskom svetu“.Linija između dobra i zlaIpak, pojedini analitičari čak i na Zapadu smatraju da bi Trampov dolazak u Moskvu označio kraj jedne ere. Početak izgradnje novog sveta u kome bi moglo jasno da se razazna šta je dobro, a šta zlo, i ko je na kojoj strani. To bi svakako doprinelo da se zlo koje je odnelo milione života u budućnosti ponovo ne povampiri.Ković primećuje da je prvi Trampov mandat bio sasvim drugačiji od drugog i da se to već sada vidi. Prvi je bio intermeco, pauza posle koje se nastavilo sve po starom. Sada je sve drugačije.„Izgleda kao da mu je Amerika pala u naručje kao zrela jabuka. Suviše su lako izborni poraz priznale stare političke elite, a to podstiče na pretpostavke da je Tramp ipak postigao neki dogovor, bar sa delovima duboke države. Vidimo i da se sada brzo događa duboka promena u Americi koja se tiče i vrednosnog sistema. Ako Tramp bude pripremio one koji će ga naslediti, jedan od njih bi mogao upravo biti potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, to bi moglo da dovede do dugoročnih promena. To je ono što dobar deo čovečanstva i očekuje. Dakle ima mesta za umereni optimizam“.„Vratili su se oni koji su spremni da uvaže da je svet multipolaran. To je uostalom već izjavio američki ministar spoljnih poslova i to je već ogroman događaj, ta njegova izjava. Vidimo da su okrenuti ka tradicionalnim, porodičnim vrednostima, što je takođe nešto što je blisko Rusiji. Sve su to dobre osnove za buduće pregovore“.Na kraju razgovora za Sputnjik Kovića smo pitali da li vidi Trampa 9. maja u Moskvi kako pozdravlja oslobodioce:„Bilo bi lepo da se pojavi, potrebno je da vidimo dela, da znamo šta će se zaista dešavati. Reči su lepe, ali da vidimo šta možemo da očekujemo od Sjedinjenih Američkih Država u budućnosti, po mnogim pitanjima, pa i pitanju revizije istorije Drugog svetskog rata“.Pogledajte i:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, sad, rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, dan pobede, 9. maj (dan pobede na fašizmom), donald tramp, vladimir putin, miloš ković, analize i mišljenja
svet, svet – politika, sad, rusija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, dan pobede, 9. maj (dan pobede na fašizmom), donald tramp, vladimir putin, miloš ković, analize i mišljenja
Veliki korak za čovečanstvo: Povlači li Tramp ovaj potez prvi put u istoriji SAD – Rusija zove!
Ako bi Tramp prihvatio poziv i pojavio se 9. maja u Moskvi, to bi obnovilo sećanja na vreme u kome su anglosaksonci i Rusi zajedno porazili verovatno najveće zlo u istoriji čovečanstva. To bi mnogo ljudi ohrabrilo. Taj čin bi se tumačio kao znak dobre volje, ali pitanje je da li bi to bila i tačka na reviziju istorije Drugog svetskog rata.
Ovo za Sputnjik kaže istoričar Miloš Ković, komentarišući Putinov poziv američkom predsedniku da dođe u Rusiju, kao i signale da bi to moglo da bude na proslavi Dana pobede u Moskvi 9. maja.
„Ne možemo da kažemo da bi to bio kraj povampirenja nacizma, jer koreni revizije Drugog svetskog rata su mnogo duboki u anglosaksonskom svetu“, ističe Ković.
Na Paradu pobede u Moskvi ove godine pozvane su delegacije i vojne jedinice iz 19 prijateljskih zemalja. Poznato je da bi na Crvenom trgu trebalo da se nađu i Fico, Orban i Vučić.
Tramp bi bio prvi američki predsednik koji se 9. maja pojavio na Crvenom trgu i pozdravio oslobodioce od fašizma.
O dolasku Trampa na Dan pobede u Rusiju, američki mediji pisali su i pre njegove inauguracije, a sada je poziv i ponovljen.
„Ruskom predsedniku Vladimiru
Putinu biće drago da vidi sve strane lidere koji žele da dođu u Moskvu na Dan pobede, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa“,
izjavio je pres-sekretar šefa ruske države Dmitrij Peskov.
Dan ranije predsednik Srbije Aleksandar
Vučić je rekao da, ako dođe do dogovora o miru u Ukrajini do Vaskrsa, u Moskvi 9.maja očekuje i predsednika SAD.
Tim simboličkim potezom mogao bi da se prekine
niz sramotnih poteza prema oslobodiocima u Drugom svetskom ratu.
Proslava pobede - bez pobednika
Od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, Rusije nema na obeležavanju godišnjice oslobađanja Aušvica. Predsednik Vladimir Putin nije se našao na obeležavanju Dana D prošle godine. Izostavljen je sa spiska zvanica proslave iskrcavanja saveznika u Normandiji i 2019. godine, na 75-tu godišnjicu… Kao da Rusija, koja je podnela najveću žrtvu i koja je oslobodila Evropu, nije ni učestvovala u ratu protiv Hitlera.
Da li bi Trampov dolazak u Moskvu bio konačan, simbolički obračun sa revizijom istorije i povampirenjem nacizma?
Ković kaže da bi najveći deo sveta pozdravio Trampov dolazak na Crveni trg, svi koji žele da, kako kaže, izbegnu armagedon.
Primećuje i da smo se od tog armagedona, novog velikog svetskog konflikta, odmakli. Konačno je
potvrđeno upravo ovih dana na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je u svom govoru potpredsednik SAD Džej Di Vens pokazao kako sada stvari stoje.
„Praktično je održao lekciju svojim saveznicima iz NATO po pitanju osnovnih vrednosti, pre svega demokratije, a onda i svega ostalog. Međutim, ne mislim da bi ovako jedan lep akt, potencijalni dolazak Trampa na Paradu pobede u Moskvu, stavio tačku na reviziju istorije Drugog svetskog rata“, kaže Ković.
Spaseni da bi delovali kad zatreba
On podseća da ta revizija ima suviše dubok koren, da je praktično počela pre nego što se Drugi svetski rat i završio spasavanjem nacističkih ratnih zločinaca koje su organizovale tajne službe SAD, Velike Britanije i Vatikan. Na taj način ne samo da su spasavani nacistički ratni zločinci, već i ustaški, među kojima i Ante Pavelić.
„Cela ukrajinska SS divizija Galicija je prebačena u Kanadu, njihovi potomci su danas vrlo aktivni u kanadskom javnom mnjenju. Bili su im potrebni da bi ih pripremili za konfrontaciju sa Sovjetskim Savezom koja se očekivala kad je oružje u Nemačkoj utihnulo, pa čak i pre toga. To vreme je i došlo kada je počela razbijanje Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Potomci tih ljudi su poslati u zone konflikta sa Rusima i Srbima. Paralelno sa tim imali smo i reviziju istorije Drugog svetskog rata po kojoj su komunizam i nacizam izjednačavani kao dva totalitarna poretka. Pri tom je potpuno zaboravljeno da su kapitalističke političke elite, pre svega u Italiji, u potpunosti prigrlile Musolinijev fašizam, a zatim u Nemačkoj Hitlerov nacizam“, podseća Ković.
Nacisti spavači u Jugoslaviji i Ukrajini
On dodaje da su duboki koreni revizije Drugog svetskog rata pustili grane koje niko preko Atlantika nije ni pokušao da saseče. Mnoge su se administracije promenile u SAD, ta revizija nije prestala. Ona je, kaže, samo pojačana u poslednjih nekoliko decenija, naročito od početka konflikta u Ukrajini.
„Tada smo videli da anglosaksonske zemlje staju iza onih koji marširaju pod nacifašističkim zastavama. Prethodno, mi smo videli da se to dogodilo u ratovima u kojima je razbijana Jugoslavija. Tada je otvorena revizija istorije Drugog svetskog rata dobila podršku zemalja evropske zajednice i SAD. Obnova ustaških simbola, retorike, a onda i direktno politike. Tramp u Moskvi bi svakako dao značajno ohrabrenje svim posmatračima, ali suviše je ta revizija duboko pustila korene u anglosaksonskom svetu“.
Linija između dobra i zla
Ipak, pojedini analitičari čak i na Zapadu smatraju da bi Trampov dolazak u Moskvu označio kraj jedne ere. Početak izgradnje novog sveta u kome bi moglo jasno da se razazna šta je dobro, a šta zlo, i ko je na kojoj strani. To bi svakako doprinelo da se zlo koje je odnelo milione života u budućnosti ponovo ne povampiri.
Ković primećuje da je prvi Trampov mandat bio sasvim drugačiji od drugog i da se to već sada vidi. Prvi je bio intermeco, pauza posle koje se nastavilo sve po starom. Sada je sve drugačije.
„Izgleda kao da mu je Amerika pala u naručje kao zrela jabuka. Suviše su lako izborni poraz priznale stare političke elite, a to podstiče na pretpostavke da je Tramp ipak postigao neki dogovor, bar sa delovima duboke države. Vidimo i da se sada brzo događa duboka promena u Americi koja se tiče i vrednosnog sistema. Ako Tramp bude pripremio one koji će ga naslediti, jedan od njih bi mogao upravo biti potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, to bi moglo da dovede do dugoročnih promena. To je ono što dobar deo čovečanstva i očekuje. Dakle ima mesta za umereni optimizam“.
Ipak, Ković ne smatra da će se SAD odreći svoje stare imperijalne politike, ona će, kaže, samo da promeni oblik. Optimistična je, dodaje, i činjenica da su se na vlast vratili realisti, dakle oni koji se pozivaju na nešto što su realni odnosi snaga.
„Vratili su se oni koji su spremni da uvaže da je svet multipolaran. To je uostalom već izjavio američki ministar spoljnih poslova i to je već ogroman događaj, ta njegova izjava. Vidimo da su okrenuti ka tradicionalnim, porodičnim vrednostima, što je takođe nešto što je blisko Rusiji. Sve su to dobre osnove za buduće pregovore“.
Na kraju razgovora za Sputnjik Kovića smo pitali da li vidi Trampa 9. maja u Moskvi kako pozdravlja oslobodioce:
„Bilo bi lepo da se pojavi, potrebno je da vidimo dela, da znamo šta će se zaista dešavati. Reči su lepe, ali da vidimo šta možemo da očekujemo od Sjedinjenih Američkih Država u budućnosti, po mnogim pitanjima, pa i pitanju revizije istorije Drugog svetskog rata“.
