https://lat.sputnikportal.rs/20250215/a-cemu-su-se-uopste-nadali-evropsku-uniju-vise-niko-nista-ne-pita-1182647091.html
A čemu su se uopšte nadali? Evropsku Uniju više niko ništa ne pita
A čemu su se uopšte nadali? Evropsku Uniju više niko ništa ne pita
Sputnik Srbija
To što EU nije ni konsultovana pre nego što su ruski i američki predsednici razgovarali, pokazuje da je postala sluškinja Amerike, čega se veoma plašio... 15.02.2025, Sputnik Srbija
2025-02-15T19:23+0100
2025-02-15T19:23+0100
2025-02-15T19:23+0100
svet
svet
svet – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
rusija
evropska unija (eu)
pregovori
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/02/1175632416_0:20:1055:613_1920x0_80_0_0_e9dcf306e9ad28a7b83d37706b2e81db.jpg
Čemu se Evropa nadala kada je počela da podržava Ukrajinu, pita se profesor Fakulteta političkih nauka, dr Milan Petričković.Čini se da je u „ukrajinsku operaciju“ Evropa uložila sve što je imala – finansijska sredstva, rezerve naoružanja, praktično su uništili svoje ekonomije.Zašto je Evropa ispala iz igreSada se Evropljani osećaju „povređeni“ zato što nisu faktor u pregovorima između Rusije i SAD, a „posao“ im je propao – neće moći da sa teritorije Ukrajine, koju su mislili da zauzmu, za svoj račun crpu prirodna bogatstva. Stanje u Evropi najbolje se vidi na primeru Nemačke, smatra Petričković.Lepezi problema treba dodati i zahtev Vašingtona da se izdvajanja za vojsku i naoružanje podignu na pet odsto BDP-a, što je za mnoge države nemoguća misija, dodaje naš sagovornik.Pri tome, Donald Tramp će zastupati samo nacionalne interese Amerike ne obazirući se na Evropu.Istovremeno, politička kriza unutar EU čini je razjedinjenom – postojeći politički establišment, koji je želeo da konzervira situaciju i koji zastupa globalistički ideološki koncept, sada se nalazi u stanju neizvesnosti.Evropa više nije dobro mesto za pregovoreStanje u Evropi možda najbolje odslikava činjenica da se kao mesto mogućeg sastanka ruskog i američkog predsednika ne pominje ni jedna evropska država, već Saudijska Arabija i Kina.Naš sagovornik podseća da su se u prošlom veku svi važni mirovni pregovori (osim pregovora između Izraela i Egipta) odvijali u Evropi, bilo da se radi o Ženevi, Parizu, Londonu ili nekom drugom gradu. To nam puno govori o padu političkog značaja Evrope i o tome kako na „staru damu“ gledaju partneri preko Atlantika.Uvrede na račun Rusije, sankcije i prekid svih odnosa sa njom, doveli su do toga da Evropa postane nepoželjan domaćin pregovora, napominje Petričković.Uspostavljanje nove svetske političke arhitekture ne bi bilo loše iz više razloga – na taj način bi se podiglo uvažavanje između tri sile. Kina je pri tome, dobro mesto za pregovore jer uvek govori u pomirljivim i uzdržanim tonovima. Takođe, održavanje rusko-američkih pregovora u Pekingu dalo bi krila motivaciji za sporazumevanjem, što je nužno na planetarnom nivouMeđutim, Evropa je loše proračunala kakav će biti ishod sukoba u Ukrajini i samoj sebi je okrenula leđa.Stvara se novi svet sa tri sile, umesto jedneVest da bi pregovori između Rusije i SAD mogli da budu održani u Pekingu u potpunosti je bacila u senku Minhensku bezbednosnu konferenciju, koja je u poslednje dve decenije bila mesto na kome su analitičari mogli da sagledaju kretanja u međunarodnim bezbednosnim odnosima.To što za svetski mir odgovornost preuzimaju SAD, Rusija i Kina, dokaz je da se krupnim koracima grabi ka multipolarnom svetu, dodaje naš sagovornik.Ove tri sile za sobom povlače i popriličan broj drugih država – istovremeno se pozicioniraju i kao faktor sa planetarnom odgovornošću i za sva buduća zbivanja u svetu. Tri strane, za razliku kada je u pitanju monopolarni svet, jedna drugoj mogu da budu korektivni faktori i mogu da uz pomoć diplomatije mire svoje eventualno sukobljene interese, zaključuje Petričković.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250213/orban-evropa-nije-zasluzila-mesto-za-pregovarackim-stolom-o-ukrajini-1182596211.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, rusija, evropska unija (eu), pregovori
svet, svet – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, rusija, evropska unija (eu), pregovori
A čemu su se uopšte nadali? Evropsku Uniju više niko ništa ne pita
To što EU nije ni konsultovana pre nego što su ruski i američki predsednici razgovarali, pokazuje da je postala sluškinja Amerike, čega se veoma plašio nekadašnji predsednik Francuske, general Šarl de Gol.
Čemu se Evropa nadala kada je počela da podržava Ukrajinu, pita se profesor Fakulteta političkih nauka, dr Milan Petričković.
Čini se da je u „ukrajinsku operaciju“ Evropa uložila sve što je imala – finansijska sredstva, rezerve naoružanja, praktično su uništili svoje ekonomije.
Zašto je Evropa ispala iz igre
Sada se Evropljani osećaju „povređeni“ zato što nisu faktor u pregovorima između Rusije i SAD, a „posao“ im je propao – neće moći da sa teritorije Ukrajine, koju su mislili da zauzmu, za svoj račun crpu prirodna bogatstva. Stanje u Evropi najbolje se vidi na primeru Nemačke, smatra Petričković.
„Nemačka, na primer, kao ’lokomotiva koja vuče evropski vagon’ došla je u ekonomsku, političku, socijalnu i društvenu krizu. Samo disbalans u ceni derivata doveo je do toga da je čitava nemačka privreda načeta i da je doživela krizu – otpušten je veliki broj zaposlenih. Uz to, problemi sa migrantima, politička kriza (pad vlade), politička neizvesnost čini sintezu posledica“, objašnjava on.
Lepezi problema treba dodati i zahtev Vašingtona da se izdvajanja za vojsku i naoružanje podignu na pet odsto BDP-a, što je za mnoge države nemoguća misija, dodaje naš sagovornik.
Pri tome, Donald Tramp će zastupati samo nacionalne interese Amerike ne obazirući se na Evropu.
Istovremeno, politička kriza unutar EU čini je razjedinjenom – postojeći politički establišment, koji je želeo da konzervira situaciju i koji zastupa globalistički ideološki koncept, sada se nalazi u stanju neizvesnosti.
Evropa više nije dobro mesto za pregovore
Stanje u Evropi možda najbolje odslikava činjenica da se kao mesto mogućeg sastanka ruskog i američkog predsednika ne pominje ni jedna evropska država, već Saudijska Arabija i Kina.
Naš sagovornik podseća da su se u prošlom veku svi važni mirovni pregovori (osim pregovora između Izraela i Egipta) odvijali u Evropi, bilo da se radi o Ženevi, Parizu, Londonu ili nekom drugom gradu. To nam puno govori o padu političkog značaja Evrope i o tome kako na „staru damu“ gledaju partneri preko Atlantika.
Uvrede na račun Rusije, sankcije i prekid svih odnosa sa njom, doveli su do toga da Evropa postane nepoželjan domaćin pregovora, napominje Petričković.
„To je nešto što nam ukazuje na odnos između malih i velikih. U ovom slučaju, ako je Kina domaćin pregovora i ako to prihvate SAD, a njima je, čini mi se u interesu da to prihvate, očigledno je da postoje tri svetske sile. Da više nema samo jedne sile, već da postoji raspodela. To je ono što se zove nova svetska politička arhitektura“, objašnjava on.
Uspostavljanje nove svetske političke arhitekture ne bi bilo loše iz više razloga – na taj način bi se podiglo uvažavanje između tri sile. Kina je pri tome, dobro mesto za pregovore jer uvek govori u pomirljivim i uzdržanim tonovima. Takođe, održavanje rusko-američkih pregovora u Pekingu dalo bi krila motivaciji za sporazumevanjem, što je nužno na planetarnom nivou
Međutim, Evropa je loše proračunala kakav će biti ishod sukoba u Ukrajini i samoj sebi je okrenula leđa.
Stvara se novi svet sa tri sile, umesto jedne
Vest da bi pregovori između Rusije i SAD mogli da budu održani u Pekingu u potpunosti je bacila u senku Minhensku bezbednosnu konferenciju, koja je u poslednje dve decenije bila mesto na kome su analitičari mogli da sagledaju kretanja u međunarodnim bezbednosnim odnosima.
„Status Evrope, koji je Evropa sama urušila, sa vrlo često izraženim, gotovo tendencioznim iskazima, stavljanjem na jednu stranu, pristrasnošću, nesuvislim izjavama koje prkose logici, sve je to doprinelo urušavanju. A iz Kine i Rusije, uvek su dolazili pomirljivi tonovi, ali i spremnost da se bude dosledan zato što se radi o velikim silama i zato što pružaju utisak da su garanti. I odatle pad u senku evropskog političkog puta“, kategoričan je Petričković.
To što za svetski mir odgovornost preuzimaju SAD, Rusija i Kina, dokaz je da se krupnim koracima grabi ka multipolarnom svetu, dodaje naš sagovornik.
Ove tri sile za sobom povlače i popriličan broj drugih država – istovremeno se pozicioniraju i kao faktor sa planetarnom odgovornošću i za sva buduća zbivanja u svetu. Tri strane, za razliku kada je u pitanju monopolarni svet, jedna drugoj mogu da budu korektivni faktori i mogu da uz pomoć diplomatije mire svoje eventualno sukobljene interese, zaključuje Petričković.
