Umrežavanje suverenista: Koliko će Alternativi za Nemačku pomoći podrška iz Mađarske
© Sputnik / Aleksey Nikolskyi
/ Pratite nas
Degradiranje atlantističke grupe unutar Evropskog parlamenta i umrežavanje evropskih stranaka koje se protive Briselu suština je sastanaka poput onog koji je mađarski premijer Viktor Orban imao sa liderom Alternative za Nemačku Alis Vajdel, kaže za Sputnjik politikolog sa Instituta za evropske studije Stevan Gajić.
Orban i Vajdelova sastali su se u Budimpešti desetak dana pred izbore u Nemačkoj a mađarski premijer pozdravio ju je kao saveznicu koja bi, kako je rekao, mogla da pomogne da se „skloni čizma“ Brisela sa grudi Mađarske. Vajdelova je zauzvrat pohvalila Mađarsku što uvozi ruski gas, za razumnu energetsku politiku, njegov antiimigrantski stav i protivljenje naoružavanju Ukrajine.
Gajić kaže da sve ovo treba posmatrati u kontekstu Trampove strategije degradiranja Evropske unije i globalističke ekipe koja je tamo ostala, a na koju je on svim silama udario. Trampovo otvaranje arhiva o USAID-u i objavljivanje dokumenta vezanih za ubistvo Kenedija sigurno će se u nekom trenutku obiti o glavu i evropskim elitama, a najpre po predsednici Evropske komisij eUrsuli fon der Lajen i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.
Deo te Trampove strategije je njegovo obraćanje, odnosno razgovor nove Amerike, isključivo i direktno sa evropskim zemljama, a ne preko posredništva Brisela, što dodatno politički degradira EU. Ovo samo vidim kao umrežavanje antibriselskih snaga unutar EU, a koje sada imaju otvorenog saveznika u Trampu i neku vrstu posrednog saveznika u Rusiji, kaže Gajić.
Trampovo otvaranje arhiva o USAID-u i objavljivanje dokumenta vezanih za ubistvo Kenedija sigurno će se u nekom trenutku obiti o glavu i evropskim elitama, a najpre po predsednici Evropske komisij eUrsuli fon der Lajen i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.
© Tanjug / AP Photo/Alex Brandon
Prirodna reakcija
Bivši ambasador Srbije u Mađarskoj i zamenik predsednika Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Rade Drobac ocenjuje za Sputnjik da je sastanak Orbana i Vajdelove normalna stvar jer suverenističke stranke rastu i jačaju, a njihova međusobna organizacija je logičan sledeći korak. Između ostalog, kaže on, EU je tako i konstituisana da se srodne stranke udružuju i prave većinu zarad većeg uticaja pri zajedničkom odlučivanju.
Jačanje ovih stranaka može se pripisati tome što je narod u Evropi dosta nezadovoljan aktuelnom situacijom i politikom sopstvenih država, a zatim i time što je došlo do velikih promena u Americi kroz izbog novog predsednika i administracije. Ovo sve, objašnjava Drobac, pogoduje jačanju suverenističkih stranaka.
Ranije su vlasti u Evropi, režimi, vlade, državnici i pre svega sama EU forsirale situaciju u kojoj je Evropska unija država, a ne one države koje je čine. Orban je odavno zagovara EU jakih država, a ne jaku EU slabih država, rekao je Drobac za Sputnjik.
Alternativa za Nemačku je evroskeptična stranka koja se protivi imigraciji muslimana. Zalažu se za povlačenje priznanja tzv. Kosova, a takođe dosledno osuđuju NATO bombardovanje Jugoslavije.
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Sastanak lidera AfD-a sa premijerom Mađarske može dosta da pomogne ovoj nemačkoj stranci na izborima, smatra naš sagovornik ali napominje da postoji jedan veliki problem i nelogičnost u okviru demokratskih zemalja Zapada. Naime, oni suzbijaju svaku slobodu, demokratiju i pre svega drugačije mišljenje. Normalno je, kaže on, da Orban koji je dugo bio usamljen u svojoj suverenističkoj politici sada traži saveznike u drugim državama EU.
Što je Masku dozvoljeno, Orbanu nije
Novinar „Politike“ i nekadašnji dopisnik iz Nemačke Miroslav Stojanović kaže za Sputnjik da će okupljanje suverenističkih stranaka i susret Viktora Orbana i lidera Alternative za Nemačku zvanična politička elita iz Berlina sasvim sigurno iskoristiti. Njima će ovaj susret poslužiti da kažu kako se mađarski premijer meša u nemačku izbornu kampanju.
Stojanović podseća da su pojedine nemačke stranke isto tako na nož dočekale i američkog milijardera Elona Maska, koji je u nekoliko navrata dao vrlo izraženu podršku Alternativi za Nemačku. Mask je počeo sa tvitovima podrške, zatim je obavio razgovor od skoro sat i po vremena sa Vajdelovom, da bi se na kraju direktno uključio putem video linka u njihov stranački kongres. Da li su ovakvi njegovi potezi pomogli Alternativi ili odmogli teško je reći, kaže Stojanović, a isto se može reći i za Orbana.
Orbanove mogućnosti u ovom času daleko su manje od Maskovih, a i ovaj sastanak održan je neposredno pre izbora. Ne može on mnogo da pripomogne AfD-u, pogotovo što u samoj Nemačkoj on ne uživa veliko poverenje upravo zbog toga što se unutar Evropske unije ponašao kao osobenjak i solo igrač, iritirajući i Brisel i Berlin. Ne verujem da je nešto na tom tasu mogao da doprinese, pre će biti da je iziritirao ove druge stranke nego što je AfD-u pomogao, kaže Stojanović za Sputnjik.
Orban i Vajdelova sastali su se u Budimpešti desetak dana pred izbore u Nemačkoj a mađarski premijer pozdravio ju je kao saveznicu koja bi, kako je rekao, mogla da pomogne da se „skloni čizma“ Brisela sa grudi Mađarske.
© Sputnik / Lola Đorđević
Još jedna bitna razlika je u reakcijama protivnika Alternative koje su bile poprilično suzdržane kada je reč o Masku, bojeći se da u Maskovim rečima ima dosta Trampa. Reagovanje bi svakako bilo dosta drugačije da nije reč o neposrednom savetniku i saradniku američkog predsednika, od kojeg u ovom trenutku strepi čitava Evropa, zajedno sa Nemačkom.
AfD hoće u porodicu suverenista
Sam susret Orbana i Vajdelove dolazi nakon skupa suvernističkih stranaka u Madridu, kom liderka AfD-a nije prisustvovala zbog izbornih aktivnosti, ali je evidentno da želi da pripada toj „porodici“, odnosno, kaže Stojanović, strankama evropske desnice.
Iako ne verujem da Orban može ikako da im pomogne u ovoj situaciji jer se kampanja već završava, a 23. februara su izbori, stranka Alternativa za Nemačku inače stoji dosta dobro, a do kraja kampanje će za koji procenat još porasti, uprkos vrlo žestokim anatemama sa kojima se suočavaju.
Naš sagovornik smatra da će AfD biti druga stranka po snazi u budućem Bundestagu, ali podseća da to ništa ne mora da znači jer su njene mogućnosti učestvovanja u vlasti, bar u ovom trenutku, isključene.
Stojanović to obrazlaže činjenicom da nijedna od takozvanih etabliranih političkih stranaka ne želi saradnju sa AfD-om, pa ni Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije, koji ima najveće šanse da bude budući nemački kancelar. Zanimljivo je i to, dodaje on, da je Merc upravo uz pomoć Alternative pokušao kroz Bundestag da provuče svoju ideju o rigoroznijim kontrolama na granicama zbog ogromnog priliva migranata.
Naš sagovornik smatra da će AfD biti druga stranka po snazi u budućem Bundestagu, ali podseća da to ništa ne mora da znači jer su njene mogućnosti učestvovanja u vlasti, bar u ovom trenutku, isključene.
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Ta saradnja Merca i AfD-a je na neki način dočekano kao rušenje tabua o strankama koje ne sarađuju sa AfD-om. Procenjivalo se u tom času u krugu stranaka koje su im rivali, poput Socijaldemokrata i Zelenih, da im je Merc tim potezom malo otškrinuo vrata, bez obzira na to što se zaklinjao da nikad neće sarađivati sa AfD-om.
Kakve su šanse Alternative na izborima
Nemačke stranke su to protumačile kao signal koji bi možda u budućnosti mogao da otvori put i nove mogućnosti AfD-u. Nešto slično se desilo u Austriji, podseća naš sagovornik, gde niko nije hteo da sarađuje sa Slobodarskom strankom koja je na kraju na izborima dobila najviše glasova. Isto tako niko drugi nije mogao da sastavi koalicionu vladu, a sada je njen lider dobio mandat za sastavljanje sopstvene vlade.
Nemačka je ipak dosta daleko od toga, tvrdi Stojanović, jer je situacija sa Hrišćansko-demokratskom unijom i Hrišćanskom socijalnom unijom iz Bavarske takva da su oni manje-više fiksirali svojih 30 procenata. Za njih je, objašnjava naš sagovornik, veći problem s kim vladati. Najradije bi išli sa liberalima, međutim, po najnovijim procenama liberali ne mogu da preskoče prag od pet odsto kako bi ušli u Bundestag.
Ostaje im varijanta sa Zelenima ili Socijaldemokratama koji su rivali. Najverovatnije je da će Nemačka ponovo ući u onaj krug koji je imala u tri mandata Merkelove, odnosno takozvanu „veliku koaliciju“ demohrišćana i socijaldemokrata, zaključuje Stojanović.
Pogledajte i:
