Kako će škole nadoknađivati časove a da ne preopterete đake
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
One škole koje su u drugom polugodištu ove godine održavale časove od 30 minuta neće morati da prave plan nadoknade, već će to biti obaveza samo onih škola koje su bile u potpunoj obustavi rada, odnosno gde učenici nisu uopšte imali nastavu, kaže za Sputnjik Ivan Ružičić predsednik upravnog odbora Društva direktora škola Srbije.
Ministar prosvete Slavica Đukić Dejanović tražila je od direktora škola izradu planova nadoknade časova, ali je takođe napomenula da nadoknada mora biti osmišljena tako da ne preoptereti đake dodatno.
Nadoknada časova samo za škole koje su potpuno obustavile nastavu
Ružičić objašnjava da se gradivo neće savlađivati ubrzanim tempom i na štetu učenika, već da će se jednostavno kombinovati tako da se zadate lekcije pređu, a da đaci ne budu pod pritiskom. Na času koji traje 45 minuta, oni će od 20 do 30 minuta koristiti na obradu novog gradiva, dok će preostalo vreme služiti za utvrđivanje, ponavljanje i sistematizaciju gradiva gde bi svakog časa neko od učenika bio u prilici da dobije ocenu.
Svaka škola će morati da napravi sopstveni plan nadoknade, u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazi, odnosno u zavisnosti od toga koliko dana nisu održavali časove. Sve će škole koristiti različite modele nadoknade, jer niti je situacija u svakoj školi ista, niti je svaka škola izgubila podjednak broj nastavnih dana i časova, rekao je Ružičić za Sputnjik.
Postoji nekoliko različitih modela nadoknade, a ono što im je zajedničko jeste da će ih u svakoj školi zajedno razmatrati nastavničko veće, psiholozi, pedagozi i učenički parlament, dok će saveti roditelja, naravno, takođe biti upoznati sa njima.
Na času koji traje 45 minuta, oni će od 20 do 30 minuta koristiti na obradu novog gradiva, dok će preostalo vreme služiti za utvrđivanje, ponavljanje i sistematizaciju gradiva.
© Sputnik / Lola Đorđević
Niko ne gubi letnji raspust
Pojedine škole će možda imati produženja nastave u vidu sedmog časa i iz toga će, objašnjava naš sagovornik, biti izuzetak osmaci i maturanti srednjih škola i gimnazija, koji svakako već imaju redovnih sedam časova. Za neke škole će biti neophodna i nastavna subota, a srednje stručne škole će imati i praktične mogućnosti dopune znanja.
Ukoliko, primera radi, dođe do situacije da se obustava nastavi i potraje još mesec dana, Ružić kaže da se neće raditi tokom leta, odnosno da đaci neće gubiti letnji raspust.
U tom slučaju bi škole pravile plan da se prilagode. Ono šta je obaveza svakog nastavnika je da ispune godišnju normu časova i obaveza, da ispredaju određen broj lekcija i nastavnih jedinica i da daju određen broj ocena koji je propisan pravilnikom o ocenjivanju, kako bi učenici bili u zakonskim okvirima ocenjeni.
Neke škole će uvoditi sedmi čas, a neke nastavnu subotu.
© Sputnik / Konstantin Mihalьčevskiй
/ Korišćenjem kombinovane metode održavanja lekcija i propitivanja na istom času, dodaje Ružičić, za određen broj časova bi moglo da se postigne duplo više. On daje primer do 25 školskih časova u kontinuitetu za vreme kojih bi se prešlo 25 nastavnih jedinica i podelilo, recimo, 50 ocena. Pored svega toga, kaže on, ostalo bi još časova koji bi se celi mogli koristiti i za pisane provere znanja i za mogućnost popravke ocene.
On kaže da je posebna priča to koliko su naši đaci i inače preopterećeni gradivom, budući da imaju previše i predmeta i časova, ali da to zahteva ozbiljnu i celokupnu analizu našeg obrazovno-vaspitnog sistema.
Sigurno da će se voditi računa i o preopterećenosti učenika u smislu realizacije tih obaveza koje oni imaju. Ono šta je suština jeste da kada dođe taj trenutak sklapanja plana nadoknade taj posao treba prepustiti direktorima, nastavnicima i samim učenicima i oni će se dogovoriti kako zajednički to da realizuju, zaključuje Ružičić.
Potrebno sistemsko rešenje
U osvrtu na novonastalu situaciju, psiholog Aleksandra Janković ističe da bi, ukoliko se pokaže uspešnim, skraćenje časova na 30 minuta, odnosno kombinovana tehnika održavanja nastave, mogla da se zadrži i posle nadoknade izgubljenih časova.
Sva istraživanja a i iskustva ljudi koji rade sa decom pokazuju da su nastavni planovi za decu prilično zahtevni. Zbog hiperinflacije različitih informacija koje do njih stižu svake sekunde, deca novijih generacija pokazuju smanjen obim pažnje. Imajući to u vidu, trebalo bi na globalnom nivou uskladiti nastavne planove sa onim šta je realno stanje. Ovo sada je konkretno pitanje nadoknade propuštenog, ali to su samo novonastale okolnosti, dok su problemi postojali i pre svega toga, kaže Aleksandra Janković za Sputnjik.
Ona objašnjava da nastavnici moraju pratiti okolnosti digitalnog sveta u kojem odrastaju i žive današnji đaci kako bi nastavni planovi bili sažetiji, kraći, prihvatljiviji i zanimljiviji, ali istovremeno i efektivniji. Na skraćenje časova sa 45 minuta na 30 apelovali su i ranije ljudi koji rade sa decom, posebno kada je reč o nižim razredima.
Zbog hiperinflacije različitih informacija koje do njih stižu svake sekunde, deca novijih generacija pokazuju smanjen obim pažnje, što svakako zahteva i promenu u pristupu držanja nastave.
© Sputnik / Lola Đorđević
Naša sagovornica smatra da je potrebno temeljno, sistemsko rešenje koje nije samo vezano za Ministarstvo prosvete, već za iskustva ljudi koji predaju u školama i koji imaju potrebnu praksu, pa samim tim i mogu da ukažu na to šta su problemi današnjeg školstva. Neophodno je, pre svega, prilagođavanje potrebama generacije koja uopšte ne liči na generacije svojih roditelja, baka i deka, iako je nastavni pristup ostao maltene isti.
U ovim okolnostima koje su svakako teške zbog gubitka i nadoknade časova, ovo će poslužiti kao eksperiment u kojem ćemo videti da li za manje vremena i sa kraćim časovima može da se postigne potrebni kvalitet i usvajanje znanja. Koliko god da je ova situacija nepovoljna, moguće je da iz svega ispadne još i nešto dobro, odnosno da se vidi u praksi kako to izgleda i da li je moguće promeniti ove kamerne postulate i napraviti malo dinamičniju organizaciju, zaključuje Jankovićeva.
Pogledajte i:
