Kako je društvena mreža kineskih domaćica preko noći osvojila američke tinejdžere
© Tanjug / AP photo/Bikas Das / Kineskinje dočekuju Novu Godinu
Pratite nas
Ukidanje „Tik-toka“ u Americi bio je momenat kada je američka omladina shvatila da živi u, kako su sami rekli, raspaloj distopiji, a da je Kina u odnosu na njih primer normalne i stabilne države, pa su brzo prešli na dotad nepoznatu kinesku mrežu „Red nout“.
Momenat kada je američko rukovodstvo shvatilo da je pucalo sebi u nogu bio je možda i ključan za vraćanje omiljene društvene mreže američkim tinejdžerima.
Kada je uoči Trampove inauguracije odlazeća administracija zabranila omiljenu društvenu mrežu među američkom omladinom Tik-tok, korisnici su se iz inata i u milionskom broju „preselili“ na kinesku mrežu „Red nout“. Desilo se upravo ono šta je američki državni vrh pokušao da izbegne – njihova omladina je potpala pod „kinesku propagandu“ i to je uradila iz revolta.
Filozof Nikola Tanasić kaže za Sputnjik da je možda i najzabavniji momenat u posmatranju čitavog fenomena seobe mladih Amerikanaca na „Red nout“ potpuno otvorena politička subverzija koja je došla od jedne naglašeno apolitične demografske grupe. „Tik-tok“ je za njih prostor šašavih plesova, simpatične razmene podataka, zanimljivih filtera i izazova. Oni slabo glasaju i nisu preterano zainteresovani za politiku, a kamoli za spoljnopolitičke odnose, ali onog trenutka kada je njihova država pokušala da im otme ono što vole, a to je „Tik-tok“, naljutili su se.
Sve što su ti klinci mogli da čuju bilo je - mi vama uzimamo „Tik-tok“ zato što vas Kina truje dezinformacijama preko njega. E onda smo dobili pravi subverzivni momenat u kojem su klinci na to odgovorili tako što su odlučili da nađu najkineskiju kinesku mrežu koja postoji i da tamo pređu kako bi namerno slušali kinesku propagandu.
Xiaohongshu, na engleskom RedNote, nosi naziv po čuvenoj crvenoj knjižici vođe Komunističke partije Kine i Narodne Republike Kine Mao Cetunga.
© Sputnik / Mariя Plotnikova
/ Oni su pronašli „Red nout“, a da čitava stvar bude još komičnija, dodaje Tanasić, on nosi naziv po čuvenoj maloj crvenoj knjizi Mao Cetunga. Bežeći od „crvene uzbune“ odnosno „Tik-toka“ koji je u potpunosti integrisan u američki sistem, američko rukovodstvo se „zakucalo“ u čisto kinesku mrežu, nazvanu po jednom od najvećih komunističkih simbola.
Kineske domaćice ruše Ameriku iznutra
Ni sami „Tik-tokeri“ nisu u početku znali na šta su nabasali, kaže Tanasić. „Red nout“ je u suštini bila mreža za kineske domaćice, a skoro 70 odsto korisnika činile su žene. Tamo su se delili recepti, kačili snimci kuvanja, prikazivali su različite stilove života, različite mode i načine oblačenja... Američki klinci koji su masovno prešli sa „Tik-toka“ na „Red nout“, milioni njih, ostali su šokirani prizorima svakodnevnog života u Kini.
To je zaista postao pravi teatar apsurda. Prvo su agitovali za prelazak na „Red nout“ kako bi „napakostili zloj američkoj državi“ koja im je ukinula „Tik-tok“, a onda je vrlo brzo promenjen narativ i klinci su oduševljeno počeli da zovu svoje prijatelje i pratioce da vide kako izgleda život u normalnoj državi, rekao je Tanasić za Sputnjik.
Pod normalnom državom, objašnjava Tanasić, ne misli se na ono na šta mi mislimo. Svako ima različitu fascinaciju Kinom i u Srbiji su to veliki infrastrukturni projekti, brze železnice, veliki gradski centri, gigantske fabrike i tome slično, dok je američka omladina bila oduševljena niskim cenama i troškovima života. Oduševili su se time što Kinezi odu u supermarket i napune kolica za kupovinu bez gledanja cena. Oduševili su se pristupačnim cenama nekretnina. Suštinski, oduševili su se jednom potrošačkom idilom kojom je Amerika fascinirala svet pre trideset ili četrdeset godina.
Gledao sam razne interakcije gde oni govore: „Za ime boga, Kinezi normalo žive, mi živimo u raspaloj distopiji, Kina je država, Kina je uređena“ i tome slično. Ja sad mogu samo da zamislim koliko se američke paranoične lampice pale i kako pokušavaju da shvate kako su im Kinezi sve ovo perfidno „podmetnuli“.
„Tik-tok“, sve ti je oprošteno!
Prizori uobičajenog kineskog života koji su preko „Jutjuba“ i „Tik-toka“ dolazili do Amerikanaca ipak su bili baždareni za spoljašnju publiku. Sa „probojem“ na „Red nout“, objašnjava naš sagovornik, mladi Amerikanci su se nezaštićeno izložili kineskoj svakodnevnici koja ima svoju estetiku, svoje zanimljivosti i posebnosti, a američka publika ostala je potpuno šokirana. Kada su ih Kinezi sa nevericom pitali da li je tačno da, pored školstva, moraju da plaćaju čak i kola hitne pomoći kada izađu na teren, mnogi mladi Amerikanci su se prvi put upoznali sa drukčijim konceptom zdravstvene i socijalne zaštite.
Tanasić dodaje da posebnu notu celoj priči daje i činjenica da se sve ovo odvija u vremenu kada se Amerika nalazi u dubinskoj ekonomsko-socijalnoj krizi čije je stanovništvo u samo par godina doživelo strahovito siromašenje, gde je kupovna moć užasno opala i gde decenijama unazad traje snižavanje socijalnih mogućnosti i vertikalne mobilnosti među omladinom, po kojoj je Amerika nekada bila slavna.
Beskućnici na američkim ulicama
© Tanjug / AP/Chris Granger / Beskućnici na američkim ulicama
Ako je neko u Americi panično reagovao da se „Tik-tok“ što pre vrati, on je to pre svega uradio zbog tog pucnja u nogu koji su sami sebi zadali sa „Red noutom“. Oni su brže-bolje pokušali da vrate američku decu nazad na mrežu gde samo gledaju ove što mlataraju zadnjicama, umesto da gledaju kako izgleda život u uređenom društvu. 20:59 + 20:00 Sad samo zamišljam te paranoične hladnoratovske mozgove koji su se plašili jednog „Tik-toka“, a sada gledaju apolitične klince koji idu naokolo i viču da se u Kini, za razliku od Amerike, normalno živi, zaključuje Tanasić.
Pogledajte i:
