Samoćom do nestanka: Podmukla agenda za kontrolu naroda
CC0 / /
Pratite nas
Popularizacija samotnjaka i društveno neprilagođenog ponašanja uz insistiranje da su introvertni ljudi inteligentniji od „praznoglavih“ i glasnih ekstroverata nije više zapadno pomodarstvo, već uzima maha i kod nas. Insistiranje na društvenoj distanci, uz digitalizaciju i automatizaciju stvarnosti vodi putem nestanka čoveka i svega što je ljudsko.
Filmovi i serija koje stižu sa Zapada već uveliko propagiraju tunjavog i povučenog protagonistu sa natprosečnom inteligencijom, vanserijskim kompjuterskim veštinama i karakternim osobinama koje u svakom pogledu nadilaze tipično mišićavog sportistu, velikih bicepsa i malih kognitivnih sposobnosti. Devojka sa naočarima koja dobro igra video igre ili sedi u ćošku ćutke čitajući svoju knjigu bolja je prijateljica, učenica i čovek od zgodne čirlidersice koja voli žurke i druženje sa vršnjacima.
Influenseri sve češće propagiraju „čuvanje svog mira“ zarad čuvanja svog mentalnog zdravlja. To može podrazumevati dugačak niz stvari, među kojima su neodgovaranje ne poruke, nejavljanje na telefon, odbijanje provođenja vremena sa prijateljima i porodicom, povlačenje u svoj „sigurni prostor“ u kojem „nisu dužni“ ni sa kim da interaguju.
„Nek me niko ne dira i nek mi se niko ne obraća dok ne popijem svoju prvu jutarnju kafu“ postala je mantra po kojoj se mnogi rukovode, pa čak i hvale, misleći da time ističu svoju „posebnost“. Osornost i otvoreno neprijateljstvo prema ljudima oko sebe, postao je novi trend.
Italijanska kosmonautkinja Samanta Kristoforeti pije kafu ,,na miru" u Međunarodnoj svemirskoj stanici.
© Foto : Public domain / NASA
Vrli novi svet
Autor i nekadašnji urednik naučno-filozofske emisije „Gozba“ na Radio Beogradu 2 Aleksandar Lukić objašnjava za Sputnjik da su sve to proizvodi novog digitalnog doba i četvrte industrijske revolucije, kao i svega šta ona podrazumeva. Kada je reč o društvenosti i nedruštvenosti, upravo se nedavno, kroz projekat pandemije, videlo koliko se forsiralo i nametalo socijalno distanciranje.
Upravo se u vremenu korone mogao na delu videti, ali i osetiti, eksperiment koji je za cilj imao ispitivanje i opipavanje terena, a čiji rezultati su pokazali kako bi se ljudi ponašali ukoliko bi im neko nametnuo društveno udaljavanje, kaže filozof dr Lukić. Ceo svet je mogao tada da vidi kako bi izgledala budućnost u kojoj bismo svi postali usamljenici, pretvoreni u neku vrstu poludigitalnog bića koje sa drugima komunicira preko digitalnih platformi i društvenih mreža, bez direktnog fizičkog kontakta.
Takva vrsta eksperimenta važna je onima koji se nalaze u otuđenim centrima moći, u cilju stvaranja sveta individualizovanih, dženderizovanih pojedinaca. To bi ujedno značilo i stvaranje jedne nove svetske vlade koja bi rukovodila svim tim pojedincima koji neće imati više direktne veze ni sa kim. Sve to liči na projekat jednog novog sveta, a čini mi se da je razlog tome uspostavljanje kontrole nad ljudima, rekao je Lukić za Sputnjik.
Iako se fizičko stanje ljudi konstantno nadziralo u vremenu pandemije korona virusa, psihičko zdravlje je često zanemarivano. Dugotrajna izolacija i konstantna priča o broju umrlih i zaraženih ostavila je posledice na mnogima.
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ On objašnjava da već postoje knjige napisane na ovu temu, gde se doba u kojem živimo označava kao postdemokratija, postkapitalizam ili neofeudalizam. U feudalizmu nije bilo slobode kretanja i većina ljudi nije imala pravo da napušta mesto na kojem je živela i radila, a danas se pojavljuju ideje o pametnim petnaestominutnim gradovima gde čovek može da se kreće samo do onde dokle za 15 minuta može da se stigne peške.
Postoje razne takve ideje koje se s vremena na vreme pojavljuju, a njih u isto vreme prati i depopulacija. Vidi se da se sve ono šta pretpostavlja taj projekat smanjenja stanovništva uklapa i u model socijalnog distanciranja, dženderizacije, ratova i mnogih drugih stvari. Vidimo da aktuelni narativ vodi ka individualizaciji, ka otuđivanju i onda je logično da se iz tih centara moći kao dobre promovišu upravo one stvari koje su sve samo ne to.
Lukić upozorava da to propagirano usamljivanje i izostanak društvenosti vodi ka depresiji i drugim patološkim poremećajima. On upravo u tome vidi razlog što u savremenom dobu ima toliko ljudi koji pate od depresije i što posla za psihoterapeute ima više nego ikad.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta pati od depresije.
© Sputnik / Kristina Kormilicыna
Šta nam je u prirodi?
Lukić ističe da je još nemački filozof Imanuel Kant govorio o „nedruštvenoj društvenosti“, odnosno dualnosti ljudske prirode. Te dualizmi o kojima je on pisao Lukić smatra ključnim za shvatanje ovog problema i određivanju daljeg čovekovog delovanja.
Čovek je dvostruko biće, biće dvostruke prirode. Nije ni samotnjak ni društvenjak, već mu je potreban spoj jednog i drugog. Ako jedno izostane nauštrb drugoga, onda se pojavljuju različiti problemi.
Mi smo, dakle, na neki način naklonjeni „podruštvljavanju“ odnosno druženju, jer se čovek u društvu oseća više čovekom, dok je sa druge strane u njemu prisutna i veoma izrazita sklonost ka usamljivanju i nekoj vrsti izolacije. Zbog postojanja te sklonosti, kaže naš sagovornik, postoje monasi, gorštaci i drugi koji biraju da svoj život provedu u osami. Ipak, većina ljudi u sebi gaji potrebu i za jednim i za drugim.
Usamljenički život nije za svakoga, kaže Lukić, i retki su oni koji mogu u potpunosti da mu se posvete.
© Sputnik / Pavel Lьvov
Čovek treba da bude samostalan, ali ne i usamljen. Usamljenost nikad nije dobra, osim ako je, kao u određenim retkim slučajevima, čovek sam ne izabere.
Da bi se sprečio sunovrat u provaliju individualizacije, sveopšte digitalizacije i automatizacije, čovek se mora boriti protiv svih onih izopačenih principa koji nam se nameću kao dobri, a koji nam oduzimaju direktan dodir sa prirodom i drugim ljudima.
Ako se nastavi u ovom pravcu, čovek će postati bespotrebno biće, a postojaće samo mašine. Treba se boriti protiv toga i promovisati čoveka kao biće koje treba da se druži, koje treba da bude u kontaktu sa prirodom.
Digitalizacija treba postojati u čovekovom životu kao i svaki drugi alat koji je izmislio kako bi sebi na praktičan način olakšao mnoge poslove, ali ne smemo dozvoliti da nam se alat pretvori u gospodara, dok mi njemu služimo kao oruđe, zaključuje Lukić.
Sa porastom depresije i drugih patoloških oboljenja često se povezuje ubrzana digitalizacija i usamljivanje ljudi.
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pogledajte i:
21 Decembar 2024, 16:25
